Nakon pet nedelja napornog rada poslednja klapa filma "Čekaj me ja sigurno neću doći" Miroslava Momčilovića "pala je" u četvrtak uveče.

Samo pola sata nakon što je snimljena poslednja scena ove "romantične tragedije", protagonisti filma Gordan Kičić, Branislav Trifunović i Miloš Samolov, ispričali su detalje priče, i otkrili kraj!

Film govori o temi koju svi dobro znamo - Alek (Gordan Kičić) je očajan pošto ga, nakon trogodišnje veze, Teodora (Milica Mihajlović) ostavlja. Pati, bezvoljan je, svakodnevno odlazi na "seanse" kod drugara Baneta (Miloša Samolova).

Uprkos Banetovim savetima Alek i dalje zove Teodoru koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju (Branislava Trifunovića). Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u u Marinu (Vanja Ejdus), nekoliko godina mlađu devojku. Na žalost Marina nije zaljubljena u njega već u Aleka...

Svako od njih bi dao sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne želi.

"Glumim Aleka, dečka kojeg je nakon burne ljubavi devojka ostavila. Naravno, povređen je i pati, ali kao i kod svake ljubavne priče, osećanje napuštenosti i tuge zbog izgubljenog prepliće se sa sujetom. U ovom filmu ima svega. Ono što je bitno jeste da film 'priča' svima nama dobro poznatu priču. Takve stvari se stalno događaju - ne meni lično, ali moji prijatelji, poznanici...ovo je nešto u čemu će se svi prepoznati", rekao je jedan od šest glavnih likova Gordan Kičić.

Kičić je za MONDO otkrio kraj jedne, Alekove, priče:

"Naravno da dobijam devojku na kraju filma!", rekao je Gordan uz osmeh i dodao: "Neko tu ipak nešto gubi ili dobija, zavisi iz čijeg ugla posmatrate priču - on je dobio šta je hteo, ili šta je mislio da je hteo...moraćete da pogledate, ali neko je neko tu nekog ipak 'dočekao'".

"Odahnuću tek sutra ujutru", počeo je režiser koji je bioskopsku publiku "kupio" pre nekoliko godina filmom "Sedam i po", Miroslav Momčilović.

"Prošlo je pet nedelja kako snimamo film. Radili smo po vremenu koje nas 'nije slušalo'. Zahladnelo je, imali smo svu onu kišu, i više nego uspeli! Uprkos teškoćama film smo snimili pre roka, tačnije, dva dana pre predviđenog roka", rekao je režiser, a onda i pohvalio ekipu.

"Ne bi bilo moguće postići ovakve rezultate i biti ovoliko zadovoljan da atmosfera nije bila sjajna. Moj senzibilitet je takav - ja radim sa velikim brojem glumaca - i u ovom imam čak šest glavnih uloga, sve su podjednako zastupljene, i sve je urađeno na vreme uz odlično raspoloženje!"

Kako kaže režiser, film je priča o ljubavi u "začaranom krugu".

"U poslednje vreme se pojavilo toliko romantičnih komedija koje nisu ni romantične ni komične i zato sam odlučio da snimim 'romantičnu tragediju'. Kako film odmiče, videćete kako se taj začarani krug sve jače i jače vrti...i ima srećan kraj!".

Film će bioskopska publika moći da pogleda na, kako režiser filma kaže, "rano proleće", a kako je svet začaranog ljubavnog kruga doživeo Bane, odnosno Miloš Samolov kojeg svi pamtimo iz popularne TV serije "Lisice", stalo bi u jednu reč - "katastrofa"!

"Ja glumim momka preko kojeg se priča cela priča. Priča u pravom smislu te reči - ja sve njih moram da slušam, savetujem, svako meni dolazi...u realnom životu to kad bih morao da trpim, to bi bila prava katastrofa!", rekao je Samolov.

"Kada sam pročitao scenario, bio sam oduševljen. Nije mi bilo jasno kako tako odličnu priču i tako očiglednu stvar da niko do sada nije uradio!? 'Sviđaš mi se...tebi se sviđa onaj...onaj tamo je zaljubljen u onu...', priča je odlična, a moj lik daje 'presek' stvari u ovom filmu".

Kako nastavlja Samolov, iako junaci filma prolaze kroz tragične situacije, "svi dolaze na svoje". "Ovo je na kraju ipak jedan pozitivan film".

Na samom kraju, mladić zbog kojeg će devojke hrliti u bioskopske sale, i iz istih izlaziti sa osmehom na licu Branislav Trifunović, ispričao je "svoju priču".

"Ja sam Nemanja, reper iz bloka! Nisam naročito uspešan u tome, ali se trudim. Uz sve to, pokušavam da osvojim devojku u koju sam ludo zaljubljen, a koja voli drugog", rekao je Trifunović.

Zbog potreba filma, tačnije autentičnog imidža lokalnog hiphop junaka, Trifunović se ošišao na ćelavo.

"Nešto mi je kosa dosadila", našalio se Bane i dodao da za "tako dobar scenario ništa nije problem". "A i glumac sam, moram da se transformišem, šta god to podrazumevalo".

Na pitanje koliko je priča filma "Čekaj me..." utemeljena u realnosti, mlađi brat Sergeja Trifunovića je rekao da je film "potpuno stvaran".

"Svi smo mi stvarali ovaj film na osnovu realnih priča, sopstvenih i onih koje smo negde čuli. Sve su to situacije koje dobro znamo i koje se svakodnevno dešavaju. Jedino što ne želim je da se zbog tematike na film gleda kao na tragediju. Ovo je istinski ljubavni film koji prikazuje realno stanje stvari - svi smo mi postajali budale i ponižavali se za pravu stvar. Ljubavi u filmu se ne završavaju tragično, ali ljudi su se izmenili dok su tražili..."

Do ranog proleća!

(MONDO)