DIVA - Milena Dravić! (FOTO)

"Kako neko može biti u svim medijima i žanrovima vrhunski, kako neko može trajati u tom vrhu toliko dugo i uz sve to biti toliko častan čovek, biti diva toliko dugo, a na Balkanu, ostati neuprljana našim večno teškim okolnostima, kako biti toliko skromna, a itekako zvezda, kako se vodi tolika karijera sa tolikom dečjom čistotom, kako se čuva radost igre i življenja toliko dugo?Kako to mi nismo čestito ni stigli na studentske demonstracije devedesetih, a njen i Draganov telegram se već čitao kao podrška studentima? Kako se biva toliko dugo i vrhunski glumac i zvezda i dobar i čestit čovek? Kako se do kraja biva tako svetski i toiliko naš? Kako se živi sa nagradom iz Kana u nevelikom stanu na Čuburi, bez menadžera, pi-ara i šofera? Kako se biva ex-yu legenda, a čuva se i sačuva privatnost i porodični život? Kako si veličina u svim režimima, a uvek sam i apsolutno svoj? To ostaje tajna, ali to je podvig". 

A drugi reditelj Dejan Mijač je poentirao: "Slavimo praznik koji se zove Milena".

Rođena je u Beogradu 5. oktobra 1940. godine, a prvu ulogu, koju je dobila "slučajno", ostvarila je u filmu "Vrata ostaju otvorena" Františeka Čapa (1959), a posle još nekoliko ostvarenja, pravu slavu i poularnost donela joj je uloga u filmu "Prekobrojna" (režija Branko Bauer) koja joj je donela i nagradu na Kanskom filmskom festivalu.

U monografiji o Mileni Dravić možete naći sijaset zanimljvih priča i anegdota, poput bacanja pilula za migrenu na novinarku u Kanu, do scena sa Ričardom Bartom i uplašenog Breda Pita kome je igrala majku...

Sa četiri godine je počela da se bavi umetnošću, prvo španskim igrama, zatim baletom, a potom i filmom. Kaže da je "padala u nesvest" kada bi videla Đuzu (Stojiljkovića), Oliveru (Marković), Ljubnku (Bobić), a onda je i zaigrala sa njima i smatra da je bila predodređena da se bavi filmom te da se ponovo rodi, ponovo bi bila glumica.

Igrala je u partizanskim ratnim spektaklima, ali i u zabranjivanim subverzivnim filmovima "crnog talasa". Izjavila je da nikada nije glumila sa osećanjem da rizikuje, već uvek iskreno.

Dravić je ispričala kada je nakon što je dobila ulogu u filmu "Sutjeska" otišla sa ekipom filma "Misterije organizma" Dušana Makevejeva u Kan, susrela se sa Džekom Nikolsonom, Džonom Lenonom i Joko Ono i u jednom trenutku, do nje, izbezubljene zbog društva u kojem se našla, dolazi pitanje američke novinarke: "Da li vi Jugoslovenke znate za kontracepciju?".

"Ja sam se tih dana mučila sa migrenom i vadim te pilule, gađam je njima. Svi listovi su pisali o tome, a ruska 'Literatura gazeta' je napisala da sam se neprimereno ponašala. Vraćam se iz Kana i Nikola Popović, direktor filma, mi kaže da neću moći da igram u 'Sutjesci'. Godinu dana je prošlo, Dragan (nikolić, suprug) i ja smo na moru i ležim ti ja na plaži, vidim neke crne izglancane cipele mi prilaze, a ono Popović i kaže mi: Diži se, moraš na Tjentište da odigraš svoju ulogu", rekla je Dravić.

Usledila je scena sa Bartonom, kome je kao devojčica pisala pisma, i koja je inspirisala slavnog Teodorakisa da komponuje muziku za ceo film.

Zbog loših ugovora, tek sa ugovorom za "Sutjesku", sklopljenim posle dugog razgovora sa Popovićem pošto je napustila letovanje, mogla je, kaže, prvi put sebi da kupi dobre stvari (između ostalog, kupila je automobil).

Nikada nije imala tremu uz strane glumce, igrala je sa njima "barabar", ali je zato Bred Pit, koga je odabrao Boža Nikolić i kome je to bio prvi film, bio sav uplašen da bi, kako je Milena rekla, "mic po mic brzo postao istinska zvezda, moj sin Bred Pit".

Kockarnice je otkrila u Kanu i "usladilo joj je", pa je htela sve dnevnice da potroši, da bi je onda iznenadili vešću da je dobila nagradu Kanskog filmskog festivala.

Žao joj je što nijedna fotografija nije sačuvana sa dodele dok je stajala uz Kurosavu i Žanu Moro, što joj je, kako priznaje, više značilo od same nagrade koja je u Jugoslaviji prošla nezapaženo, čak i sa nekim uvredljivim komentarima u štampi.

Dravić je ispričala da joj je tada u Kanu nekoliko strankinja prišlo diveći se njenoj haljini od prizrenske svile, kreaciji Aleksandra Joksimovića, pa je morala po povratku u Beograd da kupuje na kilograme svile i šalje im jer su joj ostavile adrese i molile je da im pošalje.

Prisetila se i da je godinu dana trenirala trčanje za film "Kros kontri" Puriše Đorđevića pa je tokom snimanja u Ovačarsko-kablarskoj klisuri molili da uspori jer je bila brža od ševroleta na kojem je bila kamera.

Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, bila je i ekscentrična junakinja filmova takizvanog "Crnog talasa". Na njenu karijeru je sasvim sigurno uticala i saradnja sa Ljubišom Samardžićem "Smokijem" sa kojim je glumila u romantičnim komedijama. Svakako i neizbežno i brak sa sjajnim Draganom Nikolićem.

Svojevremeno smo, dok je Samardžić još bio živ, pitali Milenu Dravić, kakav je zapravo on?

"To je čovek ogromne energije, ogromnog znanja, obrazovanja. On voli muziku, strahovito je dobro poznaje, voli slikarstvo, sa njim možeš da govoriš na milion tema. Imao je ogromnu energiju i snagu da izgura u ovakvim uslovima sve te velike poslove. Bio je pre svega organizovan, jer jako je važno biti organizovan u svom poslu, naravno, žrtvovao je sebe u mnogim slučajevima. Išao je dalje i pored ličnih gubitaka. Entuzijasta nije dobra reč za njega. On je posvećenik", rekla je za MONDO Milena Dravić 2014. godine. 

Ako biste morali da izdvojite jedan film sa Ljubišom koji bi to bio?

"'Prekobrojna'. Taj film nas je oboje izbacio u orbitu, to je neki naš lični pečat...Ono što smo igrali igrali smo dobro, bili smo dobri partneri i prijatelji, nismo izneverili jedan drugog".