Reditelj i scenarista Goran Marković izjavio je u intervjuu Tanjugu da "ne gaji iluziju" da će njegov film "Turneja" dobiti Oskara.
Reditelj i scenarista Goran Marković izjavio je u intervjuu Tanjugu da "ne gaji iluziju" da će njegov film "Turneja" dobiti Oskara, ali "ako uspemo da organizujemo kampanju, možda bismo mogli da budemo u nekom užem izboru".
"Uz kvalitet filma, nužno je i da ga mnogobrojni članovi Američke filmske akademije vide. Potrebno je naći nekoga ko će da organizuje niz projekcija, da poziva članove Akademije koji žive širom SAD i privuče da gledaju određeni film", rekao je Marković, dodajući da je konkurencija veoma jaka.
On je naveo da je, na primer, francuski kandidat za Oskara u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog područja, ovoga puta film koji je pobedio u Kanu.
Na pitanje šta bi Srbija mogla da preduzme za svog kandidata, odgovorio je da postoje specijalizovane agencije koje "jure" članove Akademije i dostavljaju im propagandne materijale, ali da iznajmljivanje takve agencije dosta košta.
"Pošto sam savetnik za kulturu ministra kulture Srbije, mislim da je neukusno da nešto tražim, ali pretpostavljam da će se producenti ('Testament films' iz Beograda i 'Balkan film' iz Banja Luke) obratiti nadležnoj službi u Ministarstvu".
"Ja neću prstom mrdnuti ni za ni protiv jer sam lično zainteresovan. S druge strane, interes Ministarstva kulture jeste da se naša kultura predstavi svetu, a u slučaju da 'Turneja' uđe u neki uži izbor, to bi svakako bio prodor srpske kulture na međunarodnu scenu", izjavio je Marković.
On je primetio da je u tom smislu film dobar kao medij jer brzo dopire do ljudi, navodeći da je "Turneja" počela da se snima pre manje od godinu dana, a već je bila na velikom broju festivala, dobila nagrade u Montrealu i odlične kritike."Uz kvalitet filma, nužno je i da ga mnogobrojni članovi Američke filmske akademije vide. Potrebno je naći nekoga ko će da organizuje niz projekcija, da poziva članove Akademije koji žive širom SAD i privuče da gledaju određeni film", rekao je Marković, dodajući da je konkurencija veoma jaka.
On je naveo da je, na primer, francuski kandidat za Oskara u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog područja, ovoga puta film koji je pobedio u Kanu.
Na pitanje šta bi Srbija mogla da preduzme za svog kandidata, odgovorio je da postoje specijalizovane agencije koje "jure" članove Akademije i dostavljaju im propagandne materijale, ali da iznajmljivanje takve agencije dosta košta.
"Pošto sam savetnik za kulturu ministra kulture Srbije, mislim da je neukusno da nešto tražim, ali pretpostavljam da će se producenti ('Testament films' iz Beograda i 'Balkan film' iz Banja Luke) obratiti nadležnoj službi u Ministarstvu".
"Ja neću prstom mrdnuti ni za ni protiv jer sam lično zainteresovan. S druge strane, interes Ministarstva kulture jeste da se naša kultura predstavi svetu, a u slučaju da 'Turneja' uđe u neki uži izbor, to bi svakako bio prodor srpske kulture na međunarodnu scenu", izjavio je Marković.
Posle pohvala u najznačajnijem američkom filmskom časopisu "Varaety", producentima su se javila tri velika svetska distributera, među kojima "Sony pictures".
"Odgledali su 'Turneju' i zainteresovani su da je distribuiraju u Americi, ali su nam rekli da sačekamo dok nađu način kako to da urade", kazao je Marković.
Prema njegovim rečima, "Turneja" je koštala nešto više od milion evra, ali da bi film ušao u američku distribuciju treba uložiti pet miliona: "Najviše od toga ide na oglašavanje, jer tamo ljudi nemaju naviku da gledaju film koji nije na engleskom. Potrebna su jako velika reklamna i propagandna sredstva da bi neko uopšte ušao u bioskop u kojem se daje evropski film", ukazao je on.
Marković je već imao film u američkoj distribuciji - "Tito i ja". "Postigao je dosta uspeha, zahvaljujući distributeru koji je baš zalegao, ne samo finansijski već i organizaciono da ga dobro plasira", ocenio je reditelj.
"Ako sada 'Sony pictures' uzme 'Turneju', to će onda biti ozbiljna šansa za nas", zaključio je Marković.
Kao što srpska publika već može da se uveri u bioskopima, njegov film o gostovanju beogradskih glumaca 1993. godine na ratištu između srpske, hrvatske i muslimanske vojske, obiluje likovima koji deluju autentično.
"Koristio sam modele za tipove glumaca kao što su jedna ostarela glumica, jedna mlađa i neiskusna, mladi glumac koji je zavodi, jedan alkoholičar. To su sve prototipovi kakvi se sreću po pozorišnim bifeima, ali niko konkretno. Ni za borce, političare i 'nacionalnog pisca' nisam imao konkretne ličnosti u vidu, nego sam kombinovao više karaktera i tipova", rekao je Marković.
"Pitali su me posebno za tog pisca Ljubića, ali zaista nisam mislio ni na koga posebno. Bilo ih je dosta u to vreme, tih duhovnih ratnih profitera koji su nastupali na frontu hrabreći vojsku i podižući nacionalni patos. Pri tom su gurali ljude u rat, a sami imali od toga materijalnu korist", ukazao je Marković.
On je dodao da u ovom filmu "čak i ti negativni likovi imaju na neki način alibi u tome što su smešni i na neki način bezvredni".
"Voja Brajović je igrajući Ljubića napravio dobru ulogu. Bilo je teško 'spasti dušu' jednom takvom liku, a Voja se jako dobro poigravao s komičnim elementima lika, ne odlazeći pritom u karikaturu", ocenio je reditelj.
U filmu Ljubića zarobi muslimanska vojska, ali se ne vidi šta je bilo posle. "Namerno sam to izostavio, mada se može pretpostaviti da nije preživeo, jer kao što kaže jedan od likova - ko je kome ovde ikada oprostio", rekao je Marković.
"U filmu nisu završene sudbine mnogih sporednih likova, kao što je učiteljica, supruga komandanta tadašnje JNA ili vođa paramilitarnih 'pantera' koji se sukobljava sa komandirom srpskih jedinica unutar srpskog bloka. Masa tih likova predstavlja boju i nijanse onog vremena, ali smatram da njihove sudbine ne treba da imaju kraj u ovoj priči, jer oni nisu noseći stubovi", rekao je Marković.
On je dodao da "jedini koji imaju početak, sredinu i kraj u filmu jesu članovi glumačke družine, a njihova priča se završava kao što je i počela - u pozorištu".
Na pitanje o mogućoj televizijskoj seriji, odgovorio je da "ima dosta scena koje nisu ušle u film i scena koje su šire nego u filmskoj verziji a nisu manje interesantne".
"Mislim da će biti tv serija od tri ili četiri epizode, nešto kao jedan opširniji film i to obogaćen arhivskim materijalom iz tog doba", rekao je on, podsetivši da je slično uradio sa filmom "Tito i ja".
"Biće tu mnogo materijala o događajima iz 1993. koja predstavlja na neki način ključnu godinu naše krize, najtežu godinu. Mislim da će serija doneti jedan aspekt koji je malo objektivniji i sveobuhvatniji u odnosu na film", rekao je Marković.
Premijera serije biće na Radio televiziji Srbije, koja je koproducent, kao i RTV Republike Srpske i Federalna TV Bosne i Hercegovine.
(Tanjug)
