VENOM (FILMSKA RECENZIJA)

Venom (2018)

Režija: Ruben Flajšer

Sjajna vest za fanove Marvela i filmovanih stripova uopšte, jer sad pored postojećeg, Marvelovog nezavisnog MCU-a, imamo i novi svet koji će moći besomučno da se eksploatiše. Ipak, sudeći prema filmu koji je svečano otvorio novo poglavlje u istoriji kinematografije zasnovane na delima i likovima preuzetih iz sveta stripa, razloga za radovanje baš i nema.

Ali da je zabavno predviđati i analizirati sledeće Sonijeve poteze - zabavno je. Soni je, naime, pored Spajdermena na kojeg ima filmska prava u posedu, prigrabio tim ugovorom i negde oko 900 sporednih likova koji se pojavljuju u stripovima u kojim je glavni junak Piter Parker/Spajdermen, tako da u skorije vreme možemo očekivati i nove filmove o ponekad i opskurnim Marvelovim likovima. Na prvom spisku su Morbius the Living Vampire (Džerid Leto), Black Cat, Silver Sable, Kraven the Hunter, Silk, Jackpot i Nightwatch, za početak. Ludo.

Povrh svega, SMU i MCU će ostati povezani na za sada ne baš najjasnije objašnjen način. Pomenuti likovi, baš kao i "Venom", uglavnom će funkcionisati bez samog Spajdermena, što zvuči prilično besmisleno, ali ako znamo da je Soni pristao da da Spajdija Marvelu za potrebe poslednje "Avengers" avanture, logično je pretpostaviti i da će proces ići u suprotnom smeru.

Ali to je, razume se, neizvesna budućnost. Vratimo se sadašnjem vremenu, koje nam ne daje preterano nade u svetlu perspektivu nove franšize.

Svemirski paraziti, milioni njih, plutaju kosmosom prilepljeni na kometu, sve dok na njih ne naleti svemirski brod fondacije "Life" Karltona Drejka, koji vršlja po svemiru pokušavajući da nađe rešenje za prenaseljenost na Zemlji. Četiri primerka su izolovana i poslata u Drejkove laboratorije na ispitivanje, ali jedan uspeva da izmakne kontroli i da se slobodno spusti na ovu našu napaćenu planetu.

U međuvremenu, upoznajemo Edija Broka (Hardi), hrabrog istraživačkog novinara koji intervjuišući Drejka, uspeva da ugasi sopstvenu karijeru i ostane bez svoje verenice. Ipak, uporan i neustrašiv, on uspeva da mesecima kasnije uđe u njegove laboratorije u kojim, nakon nesrećnog spleta okolnosti, doživi simbiotsko spajanje sa jednim od parazita. Venom. Odbegli parazit uspeva da se dočepa samog Drejka i odatle je sve jasno. Okršaj dva simbiota, odrediće sudbinu planete.

Ali ako ste i pomislili da ćete sa uživanjem pratiti taj obračun, grdno ste se prevarili. Sve postane jasno već nakon prve trećine filma kada, nakon nešto sporijeg, ali relativno smislenog starta, shvatite da odatle sve kreće nizbrdo, i to strmoglavo, ostavljajući vas sa obeshrabrujućim saznanjem da ste najbolje od "Venoma" već odgledali.

Scenario je najveći problem, pošto izgleda kao da je samo nažvrljan, da je prva ruka u najboljem slučaju, jer se nelogičnosti ponekada dešavaju u istom kadru izazivajući totalnu nevericu čak i kod najprivrženijih obožavalaca. Tom Hardi izgleda kao da se iskreno trudi, ali ni kod njega ništa ne funkcioniše – govor tela govori jedno, glas drugo, izgovorene reči nešto sasvim treće. Nejasno je i šta bi njegov lik trebalo da predstavlja – šaljivdžiju a-la-Spajdi sa Zapadne obale ili agresivnog tupana koji je od starta svojim postupcima i manirima diskvalifikovan i kao ozbiljan novinar, ali i kao budući superheroj. Da ipak nije sve tako loše kao što je moglo da bude, shvatio sam kada sam spoznao da je originalno kao Venom bio zamišljen Dolf Lundgren.

Odsustvo bilo kakve logike u radnji koja se odvija na platnu i haotični prikaz likova i događaja, publiku u polupunoj sali mog lokalnog multipleksa, ostavila je hladnom i nezainteresovanom. Za polemiku je da li je ovo samo pokazatelj da i Marvel može da padne ovako nisko (za razliku od MCU serijala u kojem nema ni približno ovako velikih padova) ili se sve može svaliti samo na Soni. Svejedno, "Venom" je za sve izuzev Marvela i Sonija (400 miliona na blagajnama za dve nedelje prikazivanja) ozbiljno gubljenje vremena i novca. Sigurno ima mnogo pametnijih stvari na repertoaru.

Ocena:

**