Glumac Slavko Štimac otvorio je u petak u Drvengradu 12. Međunarodni filmski i muzički festival "Kustendorf", a tom prilikom mu je osnivač festivala Emir Kusturica uručio "Nagradu za buduće filmove".
"Slavko Štimac je jedinstvena pojava u svetu filma. Nikada niko naš nije toliko direktno izražavao emociju kao Slavko. Kada u mnoštvu glumaca, on dođe na red, vi odahnete. Takav je bio samo još Pavle Vuisić. Takvi ljudi nisu mogli da pogreše", istakao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, Štimac je "s lakoćom virtuoza unosio emocije u svaki objektiv".
Kusturica je rekao da je "Kustendorf" prilika da zahvali Štimcu na mnoštvu filmova i izrazio nadu da će snimiti bar još jedan zajedno.
Nakon dugog aplauza u punoj sali "Prokleta avlija" i kratkog filmskog omaža, tokom koga se publika podsetila ostvarenja u kojima je Štimac igrao, poznati glumac je zahvalio Kusturici na divnoj saradnji koja traje 38 godina.
"Svima nama prija kada dobijemo priznanje, a kada ono dođe od nekoga ko je iz vaše profesije i koji je majstor zanata, onda je to veliko zadovoljstvo. Ova nagrada nosi naziv za buduće filmove i ja se nadam da ću ih raditi i već neke pripremam, a tebi, Emire, želim još puno filmova i da ovaj festival, po mnogo čemu specifičan, traje još mnogo godina", rekao je Štimac.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u obraćanju je ocenio da svetlost sa Mećavnika osvetljava celu filmsku industriju u Srbiji i svetu i da kada bi se na globusu nacrtali putanje svih gostiju koji su prethodnih godina dolazili na Mećavnik, "nacrtali bi krvotok kulture i umetnosti čije srce kuca nedelju dana u Drvengradu".
"Ovo je mesto na kome se skupljaju mladi ljudi iz čitavog sveta da uče od velikih i značajnih, a da veliki i značajni vide da dolaze nove snage i lavovi. Kao što je san svakog jajeta da postane živo biće, tako je san svakog lava da vidi svoje naslednike. Verujem da će svi velikani filmske umetnosti, a prvi među njima Kusturica, biti zadovoljni da vide da čopor mladih, koje su hranili svojom umetnošću, pojede svu banalnost sveta", rekao je Vukosavljević.
Ministar je kazao da "retko koji dorf postane burg, retko koji burg postane štat, a tek malo koji štat postane halfštat" i da je san svakog sela da postane prestonica.
"Eto, desilo se da jedan dorf u brdovitom delu Srbije - Kustendorf, već 12 godina u januaru postaje prestonica filmske umetnosti u celom svetu", naglasio je Vukosavljević.
Kusturica je rekao da "Kustendorf" ostaje veran ideji da se životne utopije pretvaraju u realnost i da je pamet mladih i starih sveto jedinstvo, a da će dobri filmovi biti vidljivi kao pobedničke zastave koje svako malo zaustave naš pogled i ubrzaju rad srca.
To je bio završetak Kusturičinog razmatranja kako bi trebalo da počne govor na otvaranju festivala, da li time da je film umetnost koja stiže u vlastiti zenit, ili da film traži svoj put, ili kritikom Holivuda, možda citatom američkog sociologa da su ljudi, pošto su ubili Boga, napravili elektronsku sliku ka čemu svi idu kao što su nekada išli ka Svetom trojstvu i da umesto da idu Bogu, idu sebi i mnoštvu vlastitih slika ili time da je film pobegao na televiziju ili da se sakrio u reklamama iz kojih je izvukao novi jezik...
Ceremonija otvaranja je bila posvećena početku, od špice koja se emituje pre svakog filma, preko plakata s kutijom s jajima uz slogan "The Perfect Dozen", do nastupa "Cirkus sfere" s porukom "budućnost je u jajima" i projekcije kratkih filmova nekadašnjih učenika Filmske škole u Lođu Romana Polanskog ("Dva čoveka sa ormanom") i Kšištofa Kišlovskog ("Kancelarija").
Nastupio je i Orkestar braće Avdahov, čijim je koncertom završen prvi dan 12. "Kustendorfa", a pre toga je prikazan Kusturičin dokumentarac "Pepe, uzvišeni život", posveće bivšem predsedniku Urugvaja Hoseu Muhiki.
Do 16. januara pod sloganom "The Perfect Dozen" biće prikazani i filmovi "Srećan kao Lazaro" italijanske rediteljke Aliče Rorvače, dobitnice nagrade za najbolji scenario na festivalu u Kanu, zatim "Bliski neprijatelji" Davida Elhofena i "Nežna ravnodušnost sveta" Adilhana Jeržanova, "Dogmen" Matea Garonea, film Vima Vendersa "Papa Franja: čovek od reči" i film braće Damijana i Fabia Dinočenco "Dečaci plaču".
Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se 21 film, a u žiriju su glumica Stana Katić, Slobodan Despot, izdavač i pisac srpskog porekla koji piše na francuskom jeziku, i Tankred Remon, francuski režiser dokumentarnih filmova i producent audiovizuelnih sadržaja. Nagradu "Vilko Filač" za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Amatje.
Gosti festivala biće glumci Mat Dilon, Serđo Lopes, Marčelo Fonte, Adrijano Tardiolo i Luka Čikovani, reditelji David Elhofen, Adilhan Jeržanov, Damijano i Fabio Dinočenco, kao i producent Andrea Gambeta.
U okviru programa "Retrospektiva velikana" biće prikazani filmovi "Dragstor kauboj" Gasa van Santa, "Vuk samotnjak" Obrada Gluščevića, "Sjećaš li se Doli Bel" Emira Kusturice, "Vestern" Manuela Porijera, "Svlačenje" Miloša Formana i "Dvadeseti vek" Bernarda Bertolučija.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji