John Wick: Chapter 3 - Parabellum (2019)

Režija: Čad Stahelski

Uloge: Kijanu Rivs, Lorens Fišburn

Distributer: Blitz Film

Nova neo noar/akciona ikona američkog filma, Džon Vik (Kijanu Rivs), do sada je u svoja tri filma na različite načine (ali uglavnom vatrenim oružjem), ubio oko 306 osoba. Internet sajtovi nude različite podatke jer zaista nije lako pobrojati sve te leševe (priznajem, nisam se lično upuštao u tu vrstu fact checking aktivnosti), ali recimo da je bilans ovakav: 84-128-94. Samo da uporedim – Majkl Majers iz "Noći veštica" i Džejson iz "Petaka 13-ih" su u svoja združena 23 filma pobili mizerne 293 individue.

Znam da nije fer prema pomenutim zlikovcima porediti ih sa Vikom koji, da ponovim, uglavnom barata automatskim oružjem, ali kada se uzme u obzir šta je sve Džon Vik u stanju da preživi (Bobana Marjanovića npr.), onda poređenje i nije da nije na mestu. Bilo kako bilo, i Džejson i Majkl i Fredi i sve ostale znane i neznane masovne ubice mogu samo da sanjaju o ljubavi koju prosečan gledalac ili kritičar akcionih i horor filmova gaji prema ovo divnom anti-heroju.

Jer Kijanu je kao stvoren da bude voljeni plaćeni ubica/osvetnik: lep, pomalo trapav, pravedan (sećate se, voli pse, recimo), hrabar. Barata svim oružjem, pištoljima, automatskim puškama svih proizvođača, noževima, sekirama, golim rukama. Trpi nadljudske bolove, rane mu zarastaju kao Vulverinu, a opet nije nikakvo nadnaravno biće, već je više kao momak iz kraja. Naš Kijanu, kratko sročeno.

Ja ga volim, evo, već kroz tri Džona Vika, moja ćerka koja je nežno, fino biće, voli ga još više. Voli ga za četiri i po zvezdice čak. I to samo zato što je prvom dala 5, a prvi je bolji. Prvi je najbolji.

Između ostalog i zbog toga što je u tom filmu ostao bez žene (umrla od neizlečive bolesti), što smo saznali da toliko voli svog psa, da mu je umetničko ime Baba Jaga, zato što smo shvatili da vozi Mustang Forda i zato što je film trajao manje od 100 minuta. Ovaj treći, koji je mnogo bolji od drugog, a ništa slabiji od prvog, i u kojem je Vik i dalje sve ovo pobrojano, ipak traje predugo za jedan po konceptu klasičan B-film, kakav smo nekada morali da izdržimo na drvenim stolicama bioskopa 20. oktobar, stolicama za koje je 130 minuta baš prava večnost.

U trećem poglavlju (ne brinite, za dve godine stiže i četvrto, a pominju se i spinofovi – Balerina (?!), "Atomic Blonde" krosover i slično) Vika progone svi zlikovci ove planete, ili makar grada Njujorka, zato što je prekršio nepovredivost teritorije hotela Kontinental. Upravo prvi koji pokušava da ga smakne i to na kvarno, pre vremena, je naš Bobi, ali on uspeva samo da ga rani (što je naravno samo idealan šlagvort da vidimo Vika kako sam sebi ušiva ranu). Sledi njih devedeset i troje.

Kao što je i bilo očekivano, kaskaderi i koreografija, zaista fantastična koreografija (hvala ti Čade Stahalski), u prvom su planu u ovom poglavlju. Nekoliko momenata za nezaborav: sukob u galeriji prepunoj vitrinama sa noževima i sekirama i gađanje tim smrtonosnim rekvizitima, zatim borba uz pomoć konja (da, ergela je usred Njujorka), ultimativni čelindž supermunicija vs. superpanciri i kraj. Perfektan, blistavi kraj i pri tom ne mislim samo na scenu sa krovom, već i sam poslednji kadar koji je strašna posveta svim tim bezumnim akcionim B-filmovima. Posveta Klintu Istvudu, Džonu Vuu, Alenu Delonu iz "Crvenog kruga", Pekinpou, Zigelu i Liju Marvinu, Leoneu, Kurosavi i mnogim drugim herojima.

Hvala ti Kijanu.

Ocene:

Ja: ****

J: ****1/2

Džon Vik 3 anketa