X-MEN - MRAČNI FENIKS (FILMSKA RECENZIJA)

Miško Bilbija je pogledao i ovaj film. Nije oduševljen, kao ni većina, što pokazuje i slaba zarada u bioskopima... Pročitajte, svakako!

X-Meni su pozvani u pomoc kada se spejs šatl upravo lansiran sa Zemlje suoci sa energetskom kosmickom silom koja neumitno pocinje da privlaci brod sa nemocnom posadom. Mutanti su ocekivano efikasni, cak i u ovakvim, za njih neuobicajenim uslovima, i uspevaju da spasu kompletnu posadu, ali Džin Grej u poslednjim trenucima akcije biva izložena direktnim uticajem ove neobjašnjive i naizgled neukrotive energije. Ipak, iz ovog sudara ona izlazi još jaca i mocnija, ali i bez mentalne blokade koja ju je sprecavala da prodre u najranije periode svog detinjstva i dogadaja koji su je i doveli u školu i porodicu X-Mena. Nestabilna i zbunjena, ona postaje opasnost nesagledivih razmera.

Znalo se vec odavno da ce "Feniks" biti poslednja prica u X-Men serijalu, ovakvom kakvom ga znamo poslednjih 20-ak godina - Diznijeva akvizicija Foksa je bila jasan signal za sve - i Klermontova prica koja je ne samo klasik, vec i jedna od najvažnijih prica u istoriji stripa, zaista je bila idealan izbor za spektakularni završetak. Ali Fox, producenti, na kraju i sam Kinberg, autor scenarija i producent za nekoliko ranijih X-Men filmova, ocigledno nisu bili dorasli tom zadatku.

Feniks prica se u razlicitim varijantama vec provlacila kroz neke filmove iz serijala ("The Last
Stand", "Apokalipsa"), ali kompletan tretman je docekala tek na samom kraju kada su i franšiza i svi oko nje vec bili ocigledno potrošeni i iscedeni do poslednje kapi. Zato, verovatno, ovaj film ima samo odlican pocetak i jako dobru završnu borbu, dok sve ostalo škripi i ne odgovara ni ambicijama producenata ni ocekivanjima fanova.

Sofi Tarner (koju znate i kao Sansu Stark iz "Igre prestola") deluje kao potpuni promašaj i svaki krupan kadar sa njom kao da jedva ceka odjavnu špicu i kraj mucenja. Ostatak glumacke ekipe izgleda nešto bolje, ali zato njihovi likovi ne pružaju mnogo uverljivih momenata. Tipican primer je lik koji oživljava Džesika Cestejn - iako savršena kao pripadnik neprijateljske vanzemaljske rase koja stiže da pokori i Feniksa i kompletnu ljudsku vrstu, njen lik kao da je napisan na brzinu, samo da se popune praznine kojih je i previše u scenariju.

Zahvaljujuci ovakvim faulovima, kojih ima na pretek, najkompleksnija moguca prica, lako je postala dosadna i beživotna, ordinarna superherojska (ili štagod) pustolovina.

Kada bi ukratko morao da se sumira ceo film, fudbalskom terminologijom, onda bi se verovatno sve svelo na konstataciju o propuštenim prilikama i promašenim šansama. Cak su i dijalozi bezvezni i šematski, narocito na samom kraju koji je posebno razocaravajuci, kada šahovsku partiju igraju Profesor X i Magneto i kada se na nebu ukazuje ružicasti Feniks.

Podseticu samo kako je to rešio Klermont u svom remek-delu kroz lik Uatua The Watchmena: "Džin Grej je mogla za života da postane Bog. Ali je njoj samoj važnije bilo da umre... kao ljudsko bice".

Ali tako je pisao Klermont, jedan od najvecih, koji je mogao jednom recenicom da isprica ono što Kinberg nije bio u stanju da nam docara za skoro dva sata filma.

Cekamo sledece poteze MCU-a, da vidimo kako ce oni pokrenuti ove fenomenalne mutante. Ljudi iz tog sistema retko greše, ali prica o Feniksu je, cini se, otišla u nepovrat. Šteta.

Ocena: **1/2
-----------------------------
SVE RECENZIJE MIŠKA BILBIJE