85 godina dobrog i prgavog Paje Patka - VOLIMO GA jer je JEDAN OD NAS

Volt Ilajas poznatiji kao Volt Dizni je svojevremeno za Paju Patka rekao da je "njegova torta veća od Mikijeve". Idejni tvorac, nezvanični "otac" Mikija Mausa, Šilje, Plutona, Belke, Horacija, Hromog Dabe..  želeo je ovime da istakne ogromnu popularnost Paje Patka, animiranog junaka koji je ove godine napunio 85 godina.

Donald Dak, kako je izvorno ime ovog crtanog junaka, prvi put se u Srbiji pojavio u izdavačkoj kući "Politika", gde je dobio "srpsko ime" - Paja Patak. "Debitovao" je 9. juna 1934. godine u jednom od kratkometražnih filmova "Mala pametna koka". Ali, Paja Patak se, zapravo, prvi put pojavio tri godine ranije u jednoj od slikovnica. Bio je jedan od stanovnika farme koju je obišao Miki.

Jedan od glavnih razloga za njegovo pojavljivanje je to što je Mikiju opadala popularnost i Volt Dizni je želeo da ubaci lika koji će, po temperamentu, biti različit od njega. Sa Mikijem prvi put pojavljuje u crtanom filmu "Pomoć siročićima", u avgustu 1934. godine. Publika je sjajno reagovala na Paju Patka, koji je postao pravi "rudnik zlata" za kompaniju Dizni.

Vremenom je Paja Patak postao popularniji čak i od čeda - Mikija Mausa.

Šta je to što je Paju Patka održalo sve ove godine i koji je razlog tolike njegove svetske popularnosti?

Prgavi Paja Patak (originalno: Donald Duck, a Hrvati su ga preveli kao Patak Paško, Makedonci ga zovu Pajo Patarot), u suštini je dobar lik, samo mu je "fitilj kratak" i ima san da postane bogat kao njegov stric Baja Patak, teška bogataška škrtica.

U mnogim crtanim filmovima, Paja Patak na početku deluje srećno, kao neko ko nema briga i ništa mu ne može poremetiti mir. Ali, obično bi se spetljao, "planuo", dogodila bi se serija loših stvari po njega i platio bi cenu.

Ono što čini njegov karakter dobrim jeste to što nema nameru nikoga da povredi, čak iako mu neko stane na žulj (pogotovo dosadne veverice koja ga "uzuju iz cipela"). Taj njegov temperament često ga dovodi u neprilike i svađu sa prijateljima, pa i sa Mikijem, kome je odan, ali i ponekad ljubomoran na njega.

Zanimljivo, Paja Patak je, svojevremeno, bio i na sudu. U ruskoj regiji Kamčatki.

Naime, gradske vlasti grada Petropavlovsk na Kamčatki su 2010. godine, Diznijev crtani film iz 1942. godine, koji prikazuje avanture Paje Patka u nacističkoj Nemačkoj, označile kao "ekstremistički materijal". Zbog emitovanja epizode "Lice Firera" (poznat i pod nazivom "Paja Patak u zemlji nacizma" - crtani pogledajte OVDE), koja je, inače, dobila Oskara, lokalni emiter je dobio uslovnu kaznu od 6 meseci zbog distribucije ekstremističkog sadržaja. Taj film se prikazivao na ruskom jeziku pod naslovom "Paja Patak i fašizam", pa je posle ove odluke uvršen na rusku federalnu listu zabranjenih ekstremističkih materijala.

Međutim, pokrenuta je pravosudna bitka da se sa Paje Patke "skine ljaga". Ukazano je da je reč o klasičnom Diznijevom crtanom filmu u kojem je Paja, zapravo, prikazan kao neko se bori protiv nacista i da se nacistička ideologija prikazuje kroz satiru. Najviši sud na Kamčatki je 6 godina kasnije uvažio ove stavove i skunuo je zabranu sa ovog filma.

O karakteru raznih Diznijevih junaka postoje razne teorije. Postoje sociolozi i dečiji psiholozi koji smatraju da u Diznijevim crtanim filmovima i junacima nešto debelo nije u redu. Tako su za Paju Patka pojedini naveli da pati od PTSD (postraumatičnog stresnog poremećaja). To, kažu oni, možemo da vidimo po modelu njegovog ponašanja: hiperaktivnost i problemi s nesanicom. Treba znati da je Paja Patak bio padobranac u Drugom svetskom ratu. Nakon rata, bolest ga je uzela pod svoje.

Naravno, ovo su samo pojedina mišljenja. Za većinu su Paja Patak i ostali Diznijevi junaci, obeležili detinjstvo i nose ih u sećanju kao nešto najmilije i najbliže.

Vratimo se na početak - zašto je Paja Patak toliko popularan? Na ovo pitanje odgovor je pokušao da pruži Jovan Knežević na tribini u beogradskom Domu omladine u organizaciji Društva ljubitelja fantastike i stripova "Lazar Komarčić".

"Paja Patak je, zapravo, nastao kao neka vrsta protivteže Mikiju Mausu, koji je bio zamišljen kao dobar, koji uvek nađe način da reši stvar, koji ima lak život. Paja Patak je više ljudski lik, sa svim svojim svakodnevnim problemima, koji se muči kroz život. Za razliku od Mikija, koji ustane ujutru, namaže nešto na tost hled, ode sa Mini da se prošeta i zabavlja, Paja otvori frižider u kojem najčešće nema ničega", kaže Jovan, inače vrsni poznavalac "lika i dela" Paje Patka i čitavog tog sveta.

Za Paju Patka najzaslužniji je američki strip crtač i pisac Karl Barks, koji je radio u "Dizniju", a njegovu ideju i delo potom je nastavio Don Rosa (on je izgradio čitavo porodično stablo Paje Patka, stvorio Patkovgrad i izmišljenu državu u Americi). Barks je želeo da oko Paje Patka naprave celu jednu priču (a Volt Dizni koji vole da krade ), da bi vrlo brzo bilo shvaćeno da je Paja pomutio slavu Mikija Mausa.

"Paja Patak je posebno bio popularan kod starijih, koji su vodili decu u bioskope da gledaju kratkometražne crtane filmove, jer tada su postojali samo bioskopi. Sa Pajom se prvi put dešavaju i uobičajene crte ljudskog karaktera i ponašanja - ironija, sarkazam, cinizam - i svi oni svakodnevni problemi sa kojima su se susretale starije generacije. Paja je izvenredno poslužio Dizniju i za propagandu, pa je tako 40-ih godina odlučeno da njega 'gurnu u rat' a ne Mikija. Paja je nosio pušku, dizao moral američkoj vojsci, a čuven je film o Paji Patku i nacistima, kada ih je izvrgao ruglu", kaže Knežević.

On vrlo jasno pravi razliku između stripova i filmova o Paji Patku (i čitavom tom "Duckverse" - "Patkosvetu"). "Crtani filmovi traju kratko i ne može se u njima dočarati ono što se moglo na 24 strane, a Barks je vredno radio i izbacivao je više od 50 stripova godišnje, dakle jedan nedeljno", kaže Knežević i nastavlja:

"Kada pogledate Paju Patka, uvreženo je mišljenje je da je lenčuga koja samo sanja kako da nasledi bogastvo svoga strica Baje Patka. Ali, tako je u filmovima, u stripovima je njegov lik više razrađen. Paja Patak uvek ima posao ili ga traži, bez obziran na to što ne voli da radi. I uvek je spreman da žrtvuje sebe zarad svojih sestrića, koje školuje i odgaja. Iako je predstavljan kao sebičan i džangrizav, on sve njih voli i spreman je da za njih sve učini. Paja Patak, dakle, ima dušu i svoju poentu", primetio je Jovan Knežević, koji je priznao da baš i "ne miriše" Mikija Mausa.

U prilog tome dodaje:

"MIki će uvek naći način da reši probleme, a Paja se muči, probija glavom zidove da bi došao do onoga što želi. I automobil koji ima registarsku oznaku 313 je sklepao sam od raznih delova drugih automobila i kada mu se pokvari, on sam traži delove, pa opet sam sklapa".

O tome zašto je veći poklonik stripova nego crtanih filmova o Paji Patku, Jovan Knežević dodaje još jedan argument - u svim stripovima (uključujući i onima iz serije o Baji Patku i sestrićima Raji, Gaji i Vlaji) uvek se provuče neki stvaran motiv iz istorije. Zato, preporučuje - kada čitate ove stripove, obavezno pri ruci imajte i Google. Iznenadićete se!

ODNOS SA PATOM i CAKANI CAJA

Znate ono na Fejsu i drugim društvenim mrežama, kada za svoj ljubavni status napišete: "Komplikovano je" (It's complicated)? E, pa tako je i sa Pajom i Patom. Nesumnjiva je ljubav koju Paja ima prema Pati. I ona njega voli. Ali, u crtanom filmu oni jesu "momak i devojka", dok je u stripu malo drugačije.

U ovom kontekstu moramo da pomenemo i Pajinog protivnika - Cakanog Caju (koji je ovde najpre "kršten" kao Srećko Srećković).

"Paja Patak jeste lenj i zato je Cakani Caja Patin izbor. Cakani Caja je rođen pod srećnom zvezdom, isturi šešir i njemu pada novac sa neba, našao je i sliku Mona Lize u svom podrumu. Pata, dakle, traži sigurnost. Ali, ona se, ipak, uvek vraća Paji", kaže Jovan Knežević.

Za kraj, zanimljivost u vezi sa Pajom i Srbijom (Jugoslavijom).

Znate već da je logo "Politikinog Zabavnika" upravo lik Paje Patka. A tako nacrtani Paja Patak je JEDINI takav u svetu. Nigde više nije korišćen takav logo, odnosno taj lik Paje Patka!

Naravno, o ovome postoji i teorija (nikad proverena, niti dokazana) da je za to zaslužan Josip Broz Tito, koji je jednom prilikom, predstavniku "Diznija" iz Grčke, koji je došao ovde, upitan zašto nema Mikija Mausa u Jugoslaviji, odgovorio: "Zato što više volim Paju Patka!".