PARAZIT - FILM OD [PET ZVEZDICA]! (RECENZIJA)

Parasite (2019)

Kada bismo pokušali da sumiramo sve sto se može videti u dva sata najnovijeg filma Bong Đun-Hoa, morali bismo da upotrebimo nekoliko odrednica - crna komedija, društvena satira, triler, drama, horor i možda još ponešto, zaista. Slepstik, recimo. I kad se to tako napiše i predstavi, onda to u stvari i ne zvuči preterano privlačno i atraktivno, više kao neka klin čorba, ali ovo je, da ponovim, novi film Bong Đun-Hoa i za one koji su zaboravili ili jednostavno nemaju pojma o kome se ovde radi, podsetiću samo na njegovo remek-delo "Memories of Murder" iz 2003. godine, film koji sa ovim najnovijim deli čak i glavne glumce.

Bong Đun-Ho nije samo omiljeni reditelj Kventina Tarantina (sa kojim, eto, ako mene pitate, ove godine deli titulu filma godine), već i jedan od najznačajnijih korejskih autora ovog veka. Ove godine je i dobitnik Zlatne palme u Kanu, pa je tako izbor selektora FAF-a da upravo "Parazit" otvori ovogodišnji festival bio ne samo zicer, već i neka vrsta obaveze. I pun pogodak, naravno.

U "Parazitu" se sve vrti oko dve porodice. Kimovi funkcionišu na rubu prihvatljivosti. Žive u polupodrumskim prostorijama i rade slabo plaćene i krajnje neinspirativne poslove ne bi li nekako preživeli. Ali su sjajna, raspoložena porodica koja sve svoje nedaće pretvara u zabavu i komediju.

Na drugoj strani društvenog i ekonomskog spektra imamo porodicu Park, superbogatu i sređenu, smeštenu u spektakularnoj kući sa velikim i izolovanim dvorištem. Na preporuku prijatelja Kimovih koji je kod Parkovih bio učitelj engleskog jezika, Ki-Vu dobija njegov posao i tu zapravo i počinje ovaj neverovatni film. Ki-Vu ne samo da uspeva da stekne veliko poverenje Parkovih, već ubrzo u kuću ubacuje i svoju sestru kao učitelja slikanja, oca kao porodičnog šofera i majku kao osobu koja se brine o celoj kući.

I dok preuzimanje prolazi perfektno, jednog kišnog dana, dok su Parkovi na izletu, u kuću u posetu stiže bivša kućna pomoćnica koja jedina zna da Kimovi izgleda i nisu potpuno sami u velelepnom domu. Čini se da podrum Parkovih krije tajne koje će iz korena promeniti sudbine obe porodice.

I dalje vam ne zvuči preterano primamljivo? Možda, ali u rukama ste ozbiljnog majstora. Način na koji nas Bong uvodi u ove odnose, više je nego maestralan. "Parazit" sve vreme hoda po nekakvoj ivici: on je u isto vreme i očaravajući festivalski arthaus primerak koji se bavi i socijalnom tematikom, ljudskim odnosima i klasnom borbom, ali je u isto vreme i napet triler i na trenutke urnebesna crnohumorna komedija i, zašto i to ne reći, vrlo uspešan komercijalni film.

Uostalom, ako u isti koš stavimo ogromnu zaradu sa bioskopskih blagajni i neverovatne ocene koje je film dobio i od strane profesionalne kritike (Rotten Tomatoes 99/100 i Meta Critic 96/100), ali i fanova (na sve popularnijoj Letterboxd platformi "Parazit" je izbio na prvo mesto ispred - "Kuma"!), jasno je da se na FAF-u, ali i u svim bioskopima od ove nedelje nalazi film koji nikako ne biste smeli da preskočite.

Bongov film - i to nije prvi put da mu tako nešto uspeva (vidi: "Host") - uspešno spaja umetnost i komercijalni momenat, tako da je "Parazit" od onih filmova tokom čije projekcije u isto vreme možete da tamanite kokice i da prisustvujete ozbiljnom umetničkom poduhvatu. Bong je tu najzaslužniji, ali kako ne videti sve glumačke bravure, spektakularni učinak Honga, direktora fotografije ili čak i produkcijske domete - specijalno projektovana i sagrađena kuća Parkovih je apsolutno prvorazredni filmski domet.

"Parazit" u sebi nosi neverovatnu dramsku moć iskazanu kroz crnu komediju, ali i neku vrste melanholije sa velikim poetskim potencijalom. Kroz sam kraj filma, Bong to demonstrira na neverovatan način -- njega ni tragedije ni patnja ne sprečavaju da nas u samo nekoliko kadrova i zgrozi i zabrine i da nam ulije nadu. I da nam izmami osmeh, naravno. Možda su porodične vrednosti na neki način i razorene u ovom filmu, ali poslednji trenuci, prikazani uz crnohumorni momenat, naravno, ostavljaju nas bez reči, makar u prvim trenucima.

Jer će taj, ali i sve druge momente iz "Parazita", gledaoci pamtiti na poseban način. Sećaće ga se jednog dana kao zabavnog i smešnog filma koji se, na kraju, poigrao i sa njihovom podsvešću i, pre svega, moralom. Ukratko, nezaboravan filmski trenutak.

Ocena: *****

Parasite (2019)

Kada bismo pokušali da sumiramo sve sto se može videti u dva sata najnovijeg filma Bong Đun-Hoa, morali bismo da upotrebimo nekoliko odrednica - crna komedija, društvena satira, triler, drama, horor i možda još ponešto, zaista. Slepstik, recimo. I kad se to tako napiše i predstavi, onda to u stvari i ne zvuči preterano privlačno i atraktivno, više kao neka klin čorba, ali ovo je, da ponovim, novi film Bong Đun-Hoa i za one koji su zaboravili ili jednostavno nemaju pojma o kome se ovde radi, podsetiću samo na njegovo remek-delo "Memories of Murder" iz 2003. godine, film koji sa ovim najnovijim deli čak i glavne glumce.

Bong Đun-Ho nije samo omiljeni reditelj Kventina Tarantina (sa kojim, eto, ako mene pitate, ove godine deli titulu filma godine), već i jedan od najznačajnijih korejskih autora ovog veka. Ove godine je i dobitnik Zlatne palme u Kanu, pa je tako izbor selektora FAF-a da upravo "Parazit" otvori ovogodišnji festival bio ne samo zicer, već i neka vrsta obaveze. I pun pogodak, naravno.

U "Parazitu" se sve vrti oko dve porodice. Kimovi funkcionišu na rubu prihvatljivosti. Žive u polupodrumskim prostorijama i rade slabo plaćene i krajnje neinspirativne poslove ne bi li nekako preživeli. Ali su sjajna, raspoložena porodica koja sve svoje nedaće pretvara u zabavu i komediju.

Na drugoj strani društvenog i ekonomskog spektra imamo porodicu Park, superbogatu i sređenu, smeštenu u spektakularnoj kući sa velikim i izolovanim dvorištem. Na preporuku prijatelja Kimovih koji je kod Parkovih bio učitelj engleskog jezika, Ki-Vu dobija njegov posao i tu zapravo i počinje ovaj neverovatni film. Ki-Vu ne samo da uspeva da stekne veliko poverenje Parkovih, već ubrzo u kuću ubacuje i svoju sestru kao učitelja slikanja, oca kao porodičnog šofera i majku kao osobu koja se brine o celoj kući.

I dok preuzimanje prolazi perfektno, jednog kišnog dana, dok su Parkovi na izletu, u kuću u posetu stiže bivša kućna pomoćnica koja jedina zna da Kimovi izgleda i nisu potpuno sami u velelepnom domu. Čini se da podrum Parkovih krije tajne koje će iz korena promeniti sudbine obe porodice.

I dalje vam ne zvuči preterano primamljivo? Možda, ali u rukama ste ozbiljnog majstora. Način na koji nas Bong uvodi u ove odnose, više je nego maestralan. "Parazit" sve vreme hoda po nekakvoj ivici: on je u isto vreme i očaravajući festivalski arthaus primerak koji se bavi i socijalnom tematikom, ljudskim odnosima i klasnom borbom, ali je u isto vreme i napet triler i na trenutke urnebesna crnohumorna komedija i, zašto i to ne reći, vrlo uspešan komercijalni film.

Uostalom, ako u isti koš stavimo ogromnu zaradu sa bioskopskih blagajni i neverovatne ocene koje je film dobio i od strane profesionalne kritike (Rotten Tomatoes 99/100 i Meta Critic 96/100), ali i fanova (na sve popularnijoj Letterboxd platformi "Parazit" je izbio na prvo mesto ispred - "Kuma"!), jasno je da se na FAF-u, ali i u svim bioskopima od ove nedelje nalazi film koji nikako ne biste smeli da preskočite.

Bongov film - i to nije prvi put da mu tako nešto uspeva (vidi: "Host") - uspešno spaja umetnost i komercijalni momenat, tako da je "Parazit" od onih filmova tokom čije projekcije u isto vreme možete da tamanite kokice i da prisustvujete ozbiljnom umetničkom poduhvatu. Bong je tu najzaslužniji, ali kako ne videti sve glumačke bravure, spektakularni učinak Honga, direktora fotografije ili čak i produkcijske domete - specijalno projektovana i sagrađena kuća Parkovih je apsolutno prvorazredni filmski domet.

"Parazit" u sebi nosi neverovatnu dramsku moć iskazanu kroz crnu komediju, ali i neku vrste melanholije sa velikim poetskim potencijalom. Kroz sam kraj filma, Bong to demonstrira na neverovatan način -- njega ni tragedije ni patnja ne sprečavaju da nas u samo nekoliko kadrova i zgrozi i zabrine i da nam ulije nadu. I da nam izmami osmeh, naravno. Možda su porodične vrednosti na neki način i razorene u ovom filmu, ali poslednji trenuci, prikazani uz crnohumorni momenat, naravno, ostavljaju nas bez reči, makar u prvim trenucima.

Jer će taj, ali i sve druge momente iz "Parazita", gledaoci pamtiti na poseban način. Sećaće ga se jednog dana kao zabavnog i smešnog filma koji se, na kraju, poigrao i sa njihovom podsvešću i, pre svega, moralom. Ukratko, nezaboravan filmski trenutak.

Ocena: *****

Parasite (2019)

Kada bismo pokušali da sumiramo sve sto se može videti u dva sata najnovijeg filma Bong Đun-Hoa, morali bismo da upotrebimo nekoliko odrednica - crna komedija, društvena satira, triler, drama, horor i možda još ponešto, zaista. Slepstik, recimo. I kad se to tako napiše i predstavi, onda to u stvari i ne zvuči preterano privlačno i atraktivno, više kao neka klin čorba, ali ovo je, da ponovim, novi film Bong Đun-Hoa i za one koji su zaboravili ili jednostavno nemaju pojma o kome se ovde radi, podsetiću samo na njegovo remek-delo "Memories of Murder" iz 2003. godine, film koji sa ovim najnovijim deli čak i glavne glumce.

Bong Đun-Ho nije samo omiljeni reditelj Kventina Tarantina (sa kojim, eto, ako mene pitate, ove godine deli titulu filma godine), već i jedan od najznačajnijih korejskih autora ovog veka. Ove godine je i dobitnik Zlatne palme u Kanu, pa je tako izbor selektora FAF-a da upravo "Parazit" otvori ovogodišnji festival bio ne samo zicer, već i neka vrsta obaveze. I pun pogodak, naravno.

U "Parazitu" se sve vrti oko dve porodice. Kimovi funkcionišu na rubu prihvatljivosti. Žive u polupodrumskim prostorijama i rade slabo plaćene i krajnje neinspirativne poslove ne bi li nekako preživeli. Ali su sjajna, raspoložena porodica koja sve svoje nedaće pretvara u zabavu i komediju.

Na drugoj strani društvenog i ekonomskog spektra imamo porodicu Park, superbogatu i sređenu, smeštenu u spektakularnoj kući sa velikim i izolovanim dvorištem. Na preporuku prijatelja Kimovih koji je kod Parkovih bio učitelj engleskog jezika, Ki-Vu dobija njegov posao i tu zapravo i počinje ovaj neverovatni film. Ki-Vu ne samo da uspeva da stekne veliko poverenje Parkovih, već ubrzo u kuću ubacuje i svoju sestru kao učitelja slikanja, oca kao porodičnog šofera i majku kao osobu koja se brine o celoj kući.

I dok preuzimanje prolazi perfektno, jednog kišnog dana, dok su Parkovi na izletu, u kuću u posetu stiže bivša kućna pomoćnica koja jedina zna da Kimovi izgleda i nisu potpuno sami u velelepnom domu. Čini se da podrum Parkovih krije tajne koje će iz korena promeniti sudbine obe porodice.

I dalje vam ne zvuči preterano primamljivo? Možda, ali u rukama ste ozbiljnog majstora. Način na koji nas Bong uvodi u ove odnose, više je nego maestralan. "Parazit" sve vreme hoda po nekakvoj ivici: on je u isto vreme i očaravajući festivalski arthaus primerak koji se bavi i socijalnom tematikom, ljudskim odnosima i klasnom borbom, ali je u isto vreme i napet triler i na trenutke urnebesna crnohumorna komedija i, zašto i to ne reći, vrlo uspešan komercijalni film.

Uostalom, ako u isti koš stavimo ogromnu zaradu sa bioskopskih blagajni i neverovatne ocene koje je film dobio i od strane profesionalne kritike (Rotten Tomatoes 99/100 i Meta Critic 96/100), ali i fanova (na sve popularnijoj Letterboxd platformi "Parazit" je izbio na prvo mesto ispred - "Kuma"!), jasno je da se na FAF-u, ali i u svim bioskopima od ove nedelje nalazi film koji nikako ne biste smeli da preskočite.

Bongov film - i to nije prvi put da mu tako nešto uspeva (vidi: "Host") - uspešno spaja umetnost i komercijalni momenat, tako da je "Parazit" od onih filmova tokom čije projekcije u isto vreme možete da tamanite kokice i da prisustvujete ozbiljnom umetničkom poduhvatu. Bong je tu najzaslužniji, ali kako ne videti sve glumačke bravure, spektakularni učinak Honga, direktora fotografije ili čak i produkcijske domete - specijalno projektovana i sagrađena kuća Parkovih je apsolutno prvorazredni filmski domet.

"Parazit" u sebi nosi neverovatnu dramsku moć iskazanu kroz crnu komediju, ali i neku vrste melanholije sa velikim poetskim potencijalom. Kroz sam kraj filma, Bong to demonstrira na neverovatan način -- njega ni tragedije ni patnja ne sprečavaju da nas u samo nekoliko kadrova i zgrozi i zabrine i da nam ulije nadu. I da nam izmami osmeh, naravno. Možda su porodične vrednosti na neki način i razorene u ovom filmu, ali poslednji trenuci, prikazani uz crnohumorni momenat, naravno, ostavljaju nas bez reči, makar u prvim trenucima.

Jer će taj, ali i sve druge momente iz "Parazita", gledaoci pamtiti na poseban način. Sećaće ga se jednog dana kao zabavnog i smešnog filma koji se, na kraju, poigrao i sa njihovom podsvešću i, pre svega, moralom. Ukratko, nezaboravan filmski trenutak.

Ocena: *****