Francuski reditelj Filip Grandrije istakao je danas u razgovoru sa novinarima na Festu da " film nije samo zabava veći umetnost koja zahteva određeno angažovanje publike, ali zato i nudi sjajno i intenzivno iskustvo".
Grandrije na 37. Festu učestvuje sa svojim trećim filmom "Jezero" (Un Lac), u programskom ciklusu "Otkrića", a ranijih godina na beogradskom festivalu prikazani sui njegov debitantski film "Sombre" iz 1998.i "Novi život" iz 2002. godine.
"Jezero" je psihološka drama o porodici čiju ravnotežui mir narušava dolazak stranca. Film je vrlo hermetičan, sa minimalnom naracijomi specifičnom atmosferom koju stvaraju slikai zvuk.
"Tema je stara kolikoi svet, a priča je jednostavna kako bi gledalac putem filmskih sredstava bio naveden da otkrije sopstvena osećanja", izjavio je autor.
Na pitanje kojoj publici je namenjen ovaj film, Grandrije je odgovorio da ne postoji tipičan gledalac.
"Ne možete vi kao autor da se brinete u kom momentu će gledalac nešto da razume ili ne. Svaka osoba na svoj način doživljava film, ono što mu on nudi, odnosno predlaže da nešto iskusi ili oseti. Ne smatram da je u modernim vremenima teže prići gledoacu nego nekada. Uvek je bilo teško", rekao je oni naveo primer nerazumevanja kada se pojavio "Andaluzijski pas" Luisa Bunjuela.
"Film ne pravimo za gledaoce već iz potrebe da neko čuje naš glas", izjavio je Grandrije.
Na konstataciju novinara da savremeni čovek ima sve manje strpljenja za spore umetničke filmove, odgovorio je: "Pa šta! Neću da pravim film za YouTube.
"Bio sam na mnogim festivalima i, suprotno nekim mišljenjima, smatram da je film današnjice življi nego ikada. Sa sve četiri strane sveta stižu izuzetna ostvarenja. Važno je samo da se sačuva sistem gledanja filma u bisokopu. Biti u sali, u potpunom mraku, okružen drugim ljudima - to je fundamentalno za pravi, suštinski doživljaj filma", naglasio je Grandrije.
(Tanjug)
Grandrije na 37. Festu učestvuje sa svojim trećim filmom "Jezero" (Un Lac), u programskom ciklusu "Otkrića", a ranijih godina na beogradskom festivalu prikazani sui njegov debitantski film "Sombre" iz 1998.i "Novi život" iz 2002. godine.
"Jezero" je psihološka drama o porodici čiju ravnotežui mir narušava dolazak stranca. Film je vrlo hermetičan, sa minimalnom naracijomi specifičnom atmosferom koju stvaraju slikai zvuk.
"Tema je stara kolikoi svet, a priča je jednostavna kako bi gledalac putem filmskih sredstava bio naveden da otkrije sopstvena osećanja", izjavio je autor.
Na pitanje kojoj publici je namenjen ovaj film, Grandrije je odgovorio da ne postoji tipičan gledalac.
"Ne možete vi kao autor da se brinete u kom momentu će gledalac nešto da razume ili ne. Svaka osoba na svoj način doživljava film, ono što mu on nudi, odnosno predlaže da nešto iskusi ili oseti. Ne smatram da je u modernim vremenima teže prići gledoacu nego nekada. Uvek je bilo teško", rekao je oni naveo primer nerazumevanja kada se pojavio "Andaluzijski pas" Luisa Bunjuela.
"Film ne pravimo za gledaoce već iz potrebe da neko čuje naš glas", izjavio je Grandrije.
Na konstataciju novinara da savremeni čovek ima sve manje strpljenja za spore umetničke filmove, odgovorio je: "Pa šta! Neću da pravim film za YouTube.
"Bio sam na mnogim festivalima i, suprotno nekim mišljenjima, smatram da je film današnjice življi nego ikada. Sa sve četiri strane sveta stižu izuzetna ostvarenja. Važno je samo da se sačuva sistem gledanja filma u bisokopu. Biti u sali, u potpunom mraku, okružen drugim ljudima - to je fundamentalno za pravi, suštinski doživljaj filma", naglasio je Grandrije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.