NISAM IM BIO POTREBAN U KREMATORIJUMU: Teška priča o trenutku kada je Nemac pomogao Vlasti da pobegne iz logora

Glumačka legenda Vlasta Velisavljević, preminuo je danas od posledica koronavirusa u 95. godini.

Velisavljević je u jednom od intervjua otkrio i kako je počela njegova robija, i opisao sve, od trenutka kada je osvanuo 6. april 1941. godine.

"Krenuo sam u banku,  moj otac je poznavao noćnog čuvara te banke, Laušu, on je otvorio vrata da uđemo i mi pravo u trezor. Najgora varijanta moguća - tu da je pala bomba ne bismo izašli. Sva sreća ostali smo živi, ali je bomba pala...Stanovali smo u Kralja Milana 15 i u dvorište nam je pala bomba. Pao sam s kreveta i odmah utrčao u podrum. Ali, posle smo krenuli u tu Jadransko podunavsku banku. Isti dan je pala bomba u portu Crkve vaznesenja. Kada se smirilo malo, izašli smo, sve se dimilo, bomba je pogodila sklonište porte i ja sam potrčao. Otac me zadržavao, ali ja sam otišao da vidim to, nikada neću zaboraviti, ulaz u portu stepenicama se išlo, prvo što sam video jednog prodavca đevreka, pao je licem nadole, ta korpa sa đevrecima se rasula, poginuo je tu. Tu sliku pamtim. Bio je jedan,znam da je bio živ, pokušavali da ga izvuku, ali naišao je drugi talas, ali ja sam pobegao natrag. Plašio sam se. trčao sam a mislio sam da stojim u mestu".

Zbog rata i nemaštine, njih par se "snalazilo kako zna", zbog čega je završio i u nemačkom logoru.

"Poslali i mene u logor, to je mladost, ludost, trenutak kada smo mi za vreme okupacije bavili se svačim. U tom kraju gde sam ja boravio, to je pored železničke stanice, krali smo cepanice drva. U prvo vreme cepanice, pa onda malo uglja... Posle jabuke, ali bližio se jednom policijski čas, a ako Nemci uhvate... došao neki njihov službenik i blombirali vagon. Moj drug Nemanja se sakrio tamo i nisu ga primetili. Otišli su, ali ostavili jednog stražara. Dam, dam, dam... udariše i vagon poče da odlazi. Šta ćemo sad? Trčali smo, ali on ide prema ložionici... i pitamo naše železničare gde ide, kaže u Hrvatsku. Idu na istočni front. Vratio se naš Nemanja, bilo je drame, njegov otac je držao kafanu Kragujevac, kaže gde je Nemanja, a mi kažemo 'nema pojma'. Ali četvrti dan se vratio jer su Rumuni obijali isti vagon".

Vlasta je otkrio i kako je on uhapšen i odveden u Nemačku.

"Na delu su me uhvatili - u krađi! Ne znam... nisu nas moj uzrast, uzimali tako strogo, imali su problem radne snage, pa su nas trpali u logore, ali nismo išli u krematorijum jer smo im bili potrebnu. Festfalija, Dizeldorf, ja sam dopao u tu filijalu, u fabriku granata... to je funkcionisali preko naših leđa. Dolazili su i drugi u grupama, ali su u grupama i nestajali. Ja sam radio pod presom, tad sam prvi put video vojničku košulju...", rekao je glumac za "Balkan info".

U logoru ga je jedan Nemac, Bergman, "uzeo pod svoje".

"Tražio je od firera da idem sa njim da radim, a kasnije sam shvatio i što. Jednom me je odveo kući i ja sam video jednu sliku. Mladić na slici, kao sebe da gledam... ali crni flor preko nje. I on i njegova žena su me gledali... tada mi jedao njegove stare cokule, da bih mogao da hodam kada krenem da bežim iz logora. Mnogo mi je pomogao".