Neizvesno je da li će 5. marta Džordž Kluni iz holivudske dvorane Kodak poneti kući i jednog Oskara.
Medjutim, bio medju dobitnicima ili ne, on je sebi već obezbedio mesto u filmskoj istoriji.
Kluni je jedina osoba nominovana za Oskara u čak tri kategorije - za najbolju mušku sporednu ulogu u filmu "Sirijana" i za najbolju režiju i scenario za film "Laku noć i srećno".
Što je još čudnije, ni jedno od tih ostvarenja nije tipični produkt holivudske "fabrike snova", već se bave ozbiljnim društvenim i političkim problemima koji potresaju Bušovu Ameriku.
Klunijevi filmovi doneli su produkcijskim kućama u poslednjih pet godina milijardu dolara profita. No, umesto da sedi na lovorikama, "najseksipilniji muškarac na svetu", ako je verovati anketama, okrenuo se temama koje decenijama tište SAD.
Kroz film "Laku noć i srećno" ušao je u debatu sa aktuelnom Bušovom doktrinom "nacionalne bezbednosti", prikazujući rat reči iz vremena lova na komunističke veštice - izmedju senatora Makartija, kao glasa konzervativne i novinara Eda Maroua, kao glasa liberalne Amerike pedesetih.
Debata na liniji Marou-Makarti bila je deo Klunijevog detinjstva. Uz oca, poznatog televizijskog voditelja, Kluni je kao veoma mlad dobro zapamtio Marouvo upozorenje da je televizija tu da odvrati našu pažnju, da nas zavara, zabavi i izoluje, a ne da nas, kako se to zvanično tvrdi, "informise, pouči i zabavi".
U intervjuu za BBC Kluni kaže da je to danas relevantnije nego ikada.
"Zato sam taj deo govora i stavio u film. Što bi rekao moj otac: 'To je rat koji uvek traje i u kojem nema pobede', u pitanju je bitka izmedu zabave i pravih vesti".
Ne treba, ističe Kluni, dozvoliti infiltraciju zabave u informativni program, koji mora da se bavi važnim stvarima, a "ne jurnjavom policije za kolima koja vozi odbegli prestupnik". "Mi u Americi to naročito volimo da gledamo".
Zbog filmova poput "Sirijane" i "Laku noć i srećno", Kluni je stekao epitet novog vodje američkih liberala. "Proglasili smo se braniteljima slobode u svetu, ali ne možemo da branimo slobodu u inistranstvu, ako joj okrenemo ledja kod kuće", ističe Kluni.
Kritičari Klunijevog rediteljskog pristupa, medjutim, tvrde da je njegova filmska naracija "suviše suptilna" za modernu publiku. Kluni o tome kaže: "Volim suptilan pristup. Ne mislim da ljudima treba ideje utuvljivati u glavu. Meni je američka štampa prilepila etiketu izdajnika jer sam rekao da pre nego što krenemo u rat, treba da postavimo silna pitanja".
Naglašava da se, prilikom pisanja scenarija, oslanjao na novinarski princip da je "vest moguće objaviti samo ukoliko je potvrde dva nezavisna izvora". "Znali smo da će nas napadati i hteli smo da svaki kadar bude potpuno autentičan".
Džordž Kluni se u svojim filmskim napadima na Bušovu administraciju nije zaustavio samo na politici nacionalne bezbednosti, već je u "Sirijani" - priči zasnovanoj na memoarima bivšeg agenta CIA - kritiku proširio na veze izmedju administracije i njene politike prema Bliskom Istoku i multinacionalnih, posebno naftnih kompanija.
Na pitanje da li je na pomolu možda novi talas u američkoj kinematografiji, Kluni odgovara da je "ideja da se prave društveno relevantni filmovi divna, ali obično nije i uspešna. "To svavako nije recept za uspeh".
(Beta)
Medjutim, bio medju dobitnicima ili ne, on je sebi već obezbedio mesto u filmskoj istoriji.
Kluni je jedina osoba nominovana za Oskara u čak tri kategorije - za najbolju mušku sporednu ulogu u filmu "Sirijana" i za najbolju režiju i scenario za film "Laku noć i srećno".
Što je još čudnije, ni jedno od tih ostvarenja nije tipični produkt holivudske "fabrike snova", već se bave ozbiljnim društvenim i političkim problemima koji potresaju Bušovu Ameriku.
Klunijevi filmovi doneli su produkcijskim kućama u poslednjih pet godina milijardu dolara profita. No, umesto da sedi na lovorikama, "najseksipilniji muškarac na svetu", ako je verovati anketama, okrenuo se temama koje decenijama tište SAD.
Kroz film "Laku noć i srećno" ušao je u debatu sa aktuelnom Bušovom doktrinom "nacionalne bezbednosti", prikazujući rat reči iz vremena lova na komunističke veštice - izmedju senatora Makartija, kao glasa konzervativne i novinara Eda Maroua, kao glasa liberalne Amerike pedesetih.
Debata na liniji Marou-Makarti bila je deo Klunijevog detinjstva. Uz oca, poznatog televizijskog voditelja, Kluni je kao veoma mlad dobro zapamtio Marouvo upozorenje da je televizija tu da odvrati našu pažnju, da nas zavara, zabavi i izoluje, a ne da nas, kako se to zvanično tvrdi, "informise, pouči i zabavi".
U intervjuu za BBC Kluni kaže da je to danas relevantnije nego ikada.
"Zato sam taj deo govora i stavio u film. Što bi rekao moj otac: 'To je rat koji uvek traje i u kojem nema pobede', u pitanju je bitka izmedu zabave i pravih vesti".
Ne treba, ističe Kluni, dozvoliti infiltraciju zabave u informativni program, koji mora da se bavi važnim stvarima, a "ne jurnjavom policije za kolima koja vozi odbegli prestupnik". "Mi u Americi to naročito volimo da gledamo".
Zbog filmova poput "Sirijane" i "Laku noć i srećno", Kluni je stekao epitet novog vodje američkih liberala. "Proglasili smo se braniteljima slobode u svetu, ali ne možemo da branimo slobodu u inistranstvu, ako joj okrenemo ledja kod kuće", ističe Kluni.
Kritičari Klunijevog rediteljskog pristupa, medjutim, tvrde da je njegova filmska naracija "suviše suptilna" za modernu publiku. Kluni o tome kaže: "Volim suptilan pristup. Ne mislim da ljudima treba ideje utuvljivati u glavu. Meni je američka štampa prilepila etiketu izdajnika jer sam rekao da pre nego što krenemo u rat, treba da postavimo silna pitanja".
Naglašava da se, prilikom pisanja scenarija, oslanjao na novinarski princip da je "vest moguće objaviti samo ukoliko je potvrde dva nezavisna izvora". "Znali smo da će nas napadati i hteli smo da svaki kadar bude potpuno autentičan".
Džordž Kluni se u svojim filmskim napadima na Bušovu administraciju nije zaustavio samo na politici nacionalne bezbednosti, već je u "Sirijani" - priči zasnovanoj na memoarima bivšeg agenta CIA - kritiku proširio na veze izmedju administracije i njene politike prema Bliskom Istoku i multinacionalnih, posebno naftnih kompanija.
Na pitanje da li je na pomolu možda novi talas u američkoj kinematografiji, Kluni odgovara da je "ideja da se prave društveno relevantni filmovi divna, ali obično nije i uspešna. "To svavako nije recept za uspeh".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.