Glumac Radko Polič Rac, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih glumaca, preminuo je u 81. godini. Poslednjih godina života bio je lošeg zdravstvenog stanja, a u ekskluzivnom intervjuu za MONDO, u novembru prošle godine, rekao je da je čak četiri puta umro.
"Ja sam 24 sata na kiseoniku, a to još i ne bi bio problem, nego ja moram na svakih šest sati da se inhaliram da bih na taj način uneo lek kako bi mi pluća uopšte radila. Što se srca tiče, sad je to ok. Imam osam stentova, pa sam po tome rekorder u Sloveniji. A što se pluća tiče, ja sam bio stravičan pušač. Znao sam da popušim po 4-5 paklica dnevno. Pa, ja samo jednu paklicu popušim dok popijem kafu. Tako da pored srca i pluća nakupilo se tu još nekih stvari i tako sam ja u zadnjih sedam godina čak četiri puta umro. Jedva su me spasli", rekao je glumac u intervjuu.
"Najteže je bilo pre dve godine. Tad sam živeo u stanu u prizemlju. Kad sam ustao jedno jutro, nestalo mi je vazduha, pa sam poslednjom snagom otvorio prozor, zgrabio telefon i probao da nazovem hitnu. Ali nisam mogao, nego sam umro. Neka moja komšinica iznad mene me je nekako čula, pa se spustila iz stana i našla me kako visim iznad prozora. Ona je onda nazvala hitnu, pa su me ubacili nazad u stan, gde su onda pokušali da me reanimiraju. Pošto to nisu uspeli, odvezli su me u Urgetni, gde su me vratili u život. Od tada imam stravične probleme, pluća su mi otišla u ku*ac totalno. Dugo sam bio u Kliničkom centru u Ljubljani i nikako to nisu uspeli da poprave, pa sam morao na kiseonik. I na sve to, posle jedno mesec i po dana, imao sam opet zastoj i tada su me jedva spasli. E, od tada moram da se inhaliram na svakih šest sati."
"Jedino što se sećam da je uvek bilo kada sam umirao da sam pomislio: 'Ao, majko, odoh ja'. I drama. Kada su me vratili u život, bilo je kao da sam se ponovo rodio. Ništa ti nije jasno. Pola sata dolaziš sebi i to je kao novo rođenje. Gledaš ljude oko sebe, nemaš pojma zašto svetlo, zašto tama, zašto se nešto pomera, šta to pričaju. E, onda polako vremenom shvatiš da si se ponovo rodio. Baš kao dete. Sad znam kako je to kad se rodiš. Stravično ti smeta svetlo kada se to desi. Boli. I nemaš pojma šta se dešava oko tebe. Ne možeš da se setiš ko si, gde si. Ništa ti nije jasno. Treba ti dva tri sata da sastaviš sliku: 'Aha, ja sam Radko, tu sam u bolnici'."
"Svaki sledeći put kad umireš, sve se ponavljalo isto. Nema veze što si već jednom umro, što imaš neko pređašnje iskustvo. Potpuno jednaka iskustva. Poslednji put su me spasavali baš dugo. Umro sam negde između 5 i 6 ujutru i onda su me spasavali ceo dan. Bilo je vrlo teško. Mislili su da ću imati oštećenja na mozgu. Drugi ili treći dan su sa mnom razgovarali kao sa detetom. Iako sam im rekao da znam ko sam i gde sam, objasnili su mi da moraju polako sa mnom, jer su se bojali da imam oštećenje mozga, pošto sam dugo bio na onoj strani. Ali, eto, mozak radi, iako je telo otišlo u ku*ac", ispričao je tada glumac.
Na pitanje ima li istine u tome da čoveku kada umire ceo život prođe pred očima, Polič je rekao:
"Ne, ne. Umreš u sekundi. Možda se to dešava kad neko umire minut, dva ili tri. Meni se baš ugasilo sve. Odjednom nestaje zvuk. Kao da ga blenduješ. Blenduješ zvuk, blenduješ svetlo. Sve polako nestaje i mrak. U toj sekundi ti prođe: 'Gotovo je, adio, ćao'".
Kada je trebalo da ide na operaciju, gde su postojale velike šanse da umre na operacionom stolu, Polič je rešio da pozove braću i sinove i da im kaže svoje poslednje želje.
"Sedeo sam na krevetu, gledao u zalazak sunca, a kod sebe sam imao papire koje je trebalo da potpišem da pristajem na operaciju. Bila je to velika operacija. Sedeo sam onako jadan na krevetu i onda sam, pre nego što sam to potpisao, pozvao braću i sinove. Rekao sam im: 'Ja sutra odlazim na operaciju, hajde da se pozdravimo. Volim vas. Ako se ne vratim, nemojte da pravite probleme, već me zapalite i bacite u more'. Kad sam završio s drugim sinom razgovor, u moju sobu je ušao doktor koji me je sutradan i operisao. On mi je rekao da će me on spasiti stentovima. Ja sam prvi put čuo za to, pa sam tražio da mi objasni o čemu se radi. Ali razlog zašto sam se odlučio je kada mi je rekao: 'Znaš šta, kad bi ti bio moj ćale, ja bih te spasavao na ovaj način'. Rukovali smo se, i sutra sam u 9 bio na operacionom stolu", ispričao je Polič u novembru 2012. godine.
Kako je rekao tada, posebno je imao želju da mu, ako umre, Oliver Dragojević otpeva "Dunju".
Bio je aktivan sve do poslednjeg dana. Izdao je i svoju autobigrafsku knjigu, snimao je nešto i za TV, ali sve je bilo otežano zbog lošeg zdravstvenog stanja.
Radko Polič rođen je 18. avgusta 1942. godine u Črnomelju u Sloveniji. Bio je jedan od najznačajnijih glumaca kako u Sloveniji, tako i na prostoru bivše Jugoslavije. Ostavio je neizbrisiv trag u pozorištu u Sloveniji, a jedna od najznačajnijih uloga po kojima će ostati upamćen je uloga kapetana Ditriha iz "Balkan ekspresa".
(MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
Zvezda dobila derbi posle drame: Partizan skupo platio za greške, Kalinić stavio tačku!
"Kome treba ova smejurija?": Željko Obradović povisio ton pred novinarima posle poraza u derbiju
Zvezdan Terzić tražio da ga pitaju sve: Zaradili smo 420 miliona evra, neću da pričam o dugu!
"Ostanite kod kuće, izbegavajte putovanja": RHMZ izdao hitno upozorenje, prvi put se pokreće ovaj sistem
Fenerbahče otpustio Bobana Marjanovića? Povratak u Evropu pretvara se u katastrofu!