Najznačajniji predstavnik italijanskog horor filma Dario Ardjento rekao je, u razgovoru sa novinarima i fanovima u Domu omladine, da u atmosferi Beograda ima neke magije. "U Srbiji ste doživeli svašta, mnoge strašne dogadjaje. Svakako da ovde postoji nešto posebno što bi moglo da inspiriše režisere horor filmova", rekao je Ardjento.
"Ovde postoji nešto što izaziva te čudne misli, sasvim različite od misli Mediteranaca. Ja sam jedan od retkih ludaka u Italiji koji se njima bavi, a ovde ih ima mnogo više", našalio se on.
U beogradskom Domu omladine u petak je počeo dvodnevni Festival italijanskog filma strave "Horror All' Italiana", na čijem su repertoaru Ardjentovi filmovi "Ptica kristalnog perja/Tajna crne rukavice" (1970), "Tajna napuštene kuće/Duboko crveno" (1975), "Fenomen/Natprirodna pojava" (1985), "Opera" (1987), klasik natprirodne strave "Suspirija" (1977) i poslednje značajno delo ovog autora - "Stendalov Sindrom" (1996).
Izmedju ostalog, Ardjento je zajedno sa Bertolučijem scenarista filma Serdja Leonea "Bilo jednom na Divljem zapadu".
Većina njegovih filmova je cenzurisana, skraćena za dvadesetak minuta i tako upropaštena, a Ardjento je rekao da nikada nije dobio objašnjenje za to. "Moji filmovi su bili cenzurisani, ponekad čak masakrirani. Cenzura me nagoni da idem napred i budem još suroviji. Film 'Opera', je jedan od mojih 'najprogonjenijih' filmova", rekao je Ardjento i ispričao priču koju je tokom jedne posete Londonu napisao u listu "Gardijan".
Priča je o bračnom paru koji očekuje bebu. Par gleda moj film i žena, koja je u osmom mesecu trudnoće, počinje da plače i histeriše jer je film isečen i iscenzurisan do neprepoznatljivosti. Zbog šoka gubi bebu i muž odlazi kod cenzora i ubija sve članove cenzorskoj odbora, ispričao je Ardjento i našalio se da je to jedan od njegovih tajnih snova - da ubije bar jednog cenzora.
Kada je reč o horor filmovima danas, Ardjento smatra da je i dalje moguće praviti prave horor filmove. "Ranije su postojali veliki režiseri poput Brajana de Palme, Džona Karpentera, Vesa Krejvena i mene koji su pravili horor filmove koje deca nisu mogla da gledaju. Amerika, da bi privukla i dečiju publiku, je proteklih deset godina snimila niz glupih filmova poput 'Vriska'", primetio je on.
"Poslednju godinu-dve se pojavljuje nova struja u hororima inspirisana japanskim i korejskim horor filmovima", rekao je Ardjento i dodao da mu se film "Hostel" koji se pojavio i u beogradskim bioskopima, dopada i da je jedan od boljih novijih horora.
Ardjento je, govoreći o novijem horor filmu, rekao i da je u SAD snimio televizijski film "Dženifer" za serijal "Majstori horora" (Masters of horror) koji se prikazuje na jednoj kablovskoj televiziji, ali da je toliko strašan da ne zna da li će film biti prikazan i u Evropi.
Američki glumac i režiser Džordž Kluni i režiser Stiven Soderberg, koji imaju malu producentsku kuću, ponudili su Ardjentu da snima film u "elektro formatu", a italijanski režiser rekao je da će to najverovatnije prihvatiti. On je najavio da će u septembru početi da snima i nastavak serijala "Treće majke", koji će biti poseban film, ali u duhu prethodnih - "Suspirije" i "Inferna".
"Ovde postoji nešto što izaziva te čudne misli, sasvim različite od misli Mediteranaca. Ja sam jedan od retkih ludaka u Italiji koji se njima bavi, a ovde ih ima mnogo više", našalio se on.
U beogradskom Domu omladine u petak je počeo dvodnevni Festival italijanskog filma strave "Horror All' Italiana", na čijem su repertoaru Ardjentovi filmovi "Ptica kristalnog perja/Tajna crne rukavice" (1970), "Tajna napuštene kuće/Duboko crveno" (1975), "Fenomen/Natprirodna pojava" (1985), "Opera" (1987), klasik natprirodne strave "Suspirija" (1977) i poslednje značajno delo ovog autora - "Stendalov Sindrom" (1996).
Izmedju ostalog, Ardjento je zajedno sa Bertolučijem scenarista filma Serdja Leonea "Bilo jednom na Divljem zapadu".
Većina njegovih filmova je cenzurisana, skraćena za dvadesetak minuta i tako upropaštena, a Ardjento je rekao da nikada nije dobio objašnjenje za to. "Moji filmovi su bili cenzurisani, ponekad čak masakrirani. Cenzura me nagoni da idem napred i budem još suroviji. Film 'Opera', je jedan od mojih 'najprogonjenijih' filmova", rekao je Ardjento i ispričao priču koju je tokom jedne posete Londonu napisao u listu "Gardijan".
Priča je o bračnom paru koji očekuje bebu. Par gleda moj film i žena, koja je u osmom mesecu trudnoće, počinje da plače i histeriše jer je film isečen i iscenzurisan do neprepoznatljivosti. Zbog šoka gubi bebu i muž odlazi kod cenzora i ubija sve članove cenzorskoj odbora, ispričao je Ardjento i našalio se da je to jedan od njegovih tajnih snova - da ubije bar jednog cenzora.
Kada je reč o horor filmovima danas, Ardjento smatra da je i dalje moguće praviti prave horor filmove. "Ranije su postojali veliki režiseri poput Brajana de Palme, Džona Karpentera, Vesa Krejvena i mene koji su pravili horor filmove koje deca nisu mogla da gledaju. Amerika, da bi privukla i dečiju publiku, je proteklih deset godina snimila niz glupih filmova poput 'Vriska'", primetio je on.
"Poslednju godinu-dve se pojavljuje nova struja u hororima inspirisana japanskim i korejskim horor filmovima", rekao je Ardjento i dodao da mu se film "Hostel" koji se pojavio i u beogradskim bioskopima, dopada i da je jedan od boljih novijih horora.
Ardjento je, govoreći o novijem horor filmu, rekao i da je u SAD snimio televizijski film "Dženifer" za serijal "Majstori horora" (Masters of horror) koji se prikazuje na jednoj kablovskoj televiziji, ali da je toliko strašan da ne zna da li će film biti prikazan i u Evropi.
Američki glumac i režiser Džordž Kluni i režiser Stiven Soderberg, koji imaju malu producentsku kuću, ponudili su Ardjentu da snima film u "elektro formatu", a italijanski režiser rekao je da će to najverovatnije prihvatiti. On je najavio da će u septembru početi da snima i nastavak serijala "Treće majke", koji će biti poseban film, ali u duhu prethodnih - "Suspirije" i "Inferna".
Uhodio ga poludeli obožavalac
Posle "Inferna", Ardjento je imao dosta problema u ličnom životu kada ga je poludeli obožavalac proganjao po SAD. Na osnovu tog iskustva snimio je film "Tenebre" (preveden kao "Mrak" ili "Bezumlje"). "Ne volim da pričam o tome. Dok je u domenu fantazije, sve je u redu, ali kada postane stvarnost, stvari su onda odvratne. Ne priča mi se o tome. Morao sam da se selim iz grada u grad i potom i napustim SAD", rekao je Ardjento odgovarajući na pitanje o tom neprijatnom iskustvu.
Ardjento, koji je jedan od najuticajnijih autora u žanru strave i užasa, primio je u petak uveče u Muzeju jugoslovenske kinoteke plaketu te institucije za doprinos evropskom filmu.
Režiser, čiji su režijski postupci direktno inspirisali čuvene autore iz SAD kao što su Džon Karpenter i Brajan de Palma, proslavio se, pre svega, u "djalo" podžanru, nastalom u Italiji, koji podrazumeva krimi trilere sa puno nasilja i strave.
Ardjentov film "Duboko crveno" - koji je u bivšoj SFRJ prikazivan kao "Tajna napuštene kuće" - verovatno je najslavniji predstavnik tog podžanra, a spada i u najuticajnija dela u istoriji svetskog filma.
U "Dubokom crvenom" na pijedastal je dignuto korišćenje kamere "iz prvog lica" - često iz ubičine vizure. Tu tehniku je unapredio Džon Karpenter u znamenitoj "Noći veštica" (1978), a Brajan de Palma ju je koristio da bi gledaocima približio voajerizam svojih junaka.
(Beta/MONDO)
Ardjento, koji je jedan od najuticajnijih autora u žanru strave i užasa, primio je u petak uveče u Muzeju jugoslovenske kinoteke plaketu te institucije za doprinos evropskom filmu.
Režiser, čiji su režijski postupci direktno inspirisali čuvene autore iz SAD kao što su Džon Karpenter i Brajan de Palma, proslavio se, pre svega, u "djalo" podžanru, nastalom u Italiji, koji podrazumeva krimi trilere sa puno nasilja i strave.
Ardjentov film "Duboko crveno" - koji je u bivšoj SFRJ prikazivan kao "Tajna napuštene kuće" - verovatno je najslavniji predstavnik tog podžanra, a spada i u najuticajnija dela u istoriji svetskog filma.
U "Dubokom crvenom" na pijedastal je dignuto korišćenje kamere "iz prvog lica" - često iz ubičine vizure. Tu tehniku je unapredio Džon Karpenter u znamenitoj "Noći veštica" (1978), a Brajan de Palma ju je koristio da bi gledaocima približio voajerizam svojih junaka.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.