Nebojša Milovanović: Gluma je životna ludost

Milovanovića smo imali prilike da gledamo u predstavama: "Mletački trgovac", "Švabica", "Šine", "U edenu na istoku", "Svinjski otac" i mnoge druge, a upečatljivu ulogu je ostvario i u predstavi "Arsenik i stare cipke" u režiji Stefana Sablića.

O "Arseniku" kaže…

"Tačno se i sada sećam momenta kada me je Stefan (reditelj Sablić) zvao i rekao mi da radi 'Arsenik' i ponudio mi ulogu u predstavi. U tom trenutku , ja sam zaista veoma malo znao o tom delu. Nisam do tada gledao raniju izvedbu te predstave, kao ni film. Sve što sam znao je da je bio veliki hit i da je predstava imala veoma veliku gledanost. Stefan mi je tada dočarao o kakvom se liku radi i rekao da je to divna uloga i da jednostavno moram da je igram. Lik koji tumačim, lik Tedija Ruzvelta je veoma specifičan i interesantan. On je, zapravo, jedina deklarisano luda osoba u toj kući, i njegovo ludilo je ujedno i njegov jedini način da opstane i preživi u nizu tragikomičnih događaja koji se oko njega odvijaju.

Naravno, on je divan, jadan i iznad svega potresan u tom svom ludilu koje živi, ali u isto vreme i veoma inteligentan, pre svega iz razloga što on samo pod nekim svojim uslovima želi da igra tu igru pred kojom se našao. Ta uloga mi je ujedno bila i pohvala ludosti...To su, po meni, neke divne stvari sa kojima se susrećemo , kako u književnosti, tako i u životu. Kao recimo kod Selimovića, koji kaže: „ Najveća mudrost je naći neku životnu ludost".

MONDO: Tražite li životne ludosti?

"Dovoljna ludost je to što se bavim glumom! To je u isto vreme i ona prava ljubav i ludost, ono što mi, zapravo, omogućava da se ceo život igram, da stvaram i da nikada ne odrastem, u lepom smislu te reči."

MONDO: Po vašem mišljenju, koliko je novog donela adaptacija jedne od najgledanijih predstava u svetu, ikada, "Arsenik i stare čipke"?

"Kada su u pitanju dobro skrojeni tekstovi i jedna delikatna, specifična vrsta humora, mislim da prostora za eventualne promašaje, bilo koje vrste, ima zaista malo. Postoji određeni način na koji bi predstava kao što je ova, morala da se igra, i neke stvari koje prosto zanatski moraju da se odrade , kada je gluma u pitanju. Mi, na izvestan način, podilazimo publici ali je time ne vređamo. Naprotiv, teramo je da se oseća pametno, i mi to svesno činimo...Ljudi dolaze u pozorište da se zabave, dolaze da se smeju, to im je neophodno. Mislim da im ova predstava upravo to i pruža. Ona nudi jednu drugačiju, otmeniju vrstu humora,upravo onakvog humora, kakvog jedna pozorišna predstava i zahteva."

MONDO: Predstava ima eminentnu glumačku ekipu, na čelu sa Sekom Sablić i Goricom Popović. Možete li nam reći kakva je atmosfera vladala u toku priprema i na probama?

"Proba na kojoj sve idealno funkcioniše može se uporediti sa kućom punom dece u kojoj je sve kristalno čisto i uredno...tu se prosto morate zapitati šta nije u redu! U toku pripreme jedne predstave i na samim probama “neophodno“ je da postoje sukobi mišljenja, kao i konstruktivna kritika i razmene mišljenja, ali to se u velikoj meri razlikuje od sukoba u vidu svađe ili animoziteta koji se takođe mogu dogoditi."

MONDO: Do koje mere se poistovetite sa likom koji igrate i koliko ste temeljni u pripremama za određenu ulogu?

"Štreber sam kada je reč o tome, i to znam! Mislim da je to i dobro. Priprema za svaku ulogu je proces, pre svega proces mišljenja, a do konačnog rezultata se dolazi talentom, sugestijama, radom, iskustvom i interakcijom. Ja znam da sam ulogu koji igram dobro pripremio onog trenutka kada mogu da razmišljam na način na koji razmišlja lik kojeg tumačim. Neretko sebe uhvatim da razmišljam ili u sebi izgovaram nešto što tumačim u predstavi, i to je lepo, jer svaka nova uloga donosi neku novu spoznaju i širinu, što je zaista dar! U svaki lik koji tumačim, neminovno ugradim delić sebe, ali isto tako neke karakteristike, načini razmišljanja i percipiranja, tog lika, ostaju i u meni".

Insert iz predstave "Svinjski otac"




MONDO:Kada birate (intimno), pozorište ili film....Vi birate…? Zašto?

"To mi je uvek teško da diferenciram. Pozorište ima svojevrsnu specifičnost. Lepota igranja i deljenja, kao i specifičan dodir sa publikom, pogotovo u dobroj predstavi, jesu ono što daje car pozorištu. Film je, sa druge strane, nešto što u meni budi jak adrenalin. Pre svega, već sada mogu da vidim da su neke stvari koje sam radio na filmu 'ostale'. Za mene predstavlja izazov ta prirodnost i spontanost koju filmska kamera zahteva. Na filmu se stvari jednostavno 'više vide', više nego što je to slučaj sa pozorištem. U samom procesu nastanka, on ima nešto što je posebno i autentično, na filmu nema alternacije. Kada nešto snimite to je konačno, niko više to ne može da odigra umesto vas. Rad na filmu donosi neku specifičnu vrstu uzbuđenja, koja jednostavno više prija mojoj prirodi. Kada je o filmu reč, imam taj doživljaj konačne beskonačnosti, dok je u pozorištu to osećaj beskonačne konačnosti."

MONDO: Da li vam smeta ili imponuje to što vas publika, bar ona šira, pamti najviše po ulozi u filmu "Bure baruta“?

"Imponuje mi to što me publika pamti, između ostalog, i po ulozi u filmu 'Bure baruta', iz razloga što je to bila sjajna uloga. Kada pogledam sa ove vremenske distance na tu ulogu, u potpunosti sam zadovoljan i ništa ne bih menjao, što se meni retko dešava."




MONDO: Publika vas doživljava kao dobrog, kulturnog, finog i vaspitanog momka. Ima li i koliko istine u tom doživljaju, i prija li vam takav doživljaj sebe od strane javnosti?

"Naravno da ima istine, i to je neki opšti utisak o meni, ali ja sam, za one ljude koji me malo bolje poznaju , i mnogo više od toga nabrojanog. Prija mi što me ljudi doživljavaju na taj način i ako to ne mora nužno biti dobro i afirmativno za jednog glumca. Glumcu se oprašta i u koliko je ekscentrik, mangup, zavodnik, baraba....to ide uz ovu profesiju. Ali, ja glumim samo na sceni i pred kamerama, kada se svetla ugase, ja sam, onakav kakav zaista i istinski jesam."

MONDO: O vašem privatnom životu se veoma malo zna. Vi to vešto skrivate od javnosti. Da li bi ste napravili mali presedan i rekli nam, pre svega, na radost naših čitateljki ko je Nebojša Milovanović privatno?

"Nije u potpunosti tačno da se o mom privatnom životu toliko malo zna. U stvari, oni, tj. one koje to žele, znaju! Mali je ovo grad, ko zaista želi, on može i da sazna...(smeh)."

MONDO: Da li ste zaljubljive prirode i laska li vam što vas lepši pol voli? Da li ste u vezi romantični ili pragmatični, Ili to možda zavisi od toga kakva je osoba pored vas?

"Da, zaljubljive sam prirode, ali je to dobilo neku drugu dimenziju, sa godinama, iskustvom i sazrevanjem. I može se reći da to u izvesnoj meri zavisi i od toga kakva je osoba, sa kojom sam. Ako mi se učini da bih mogao da se zaljubim u devojku, a da to nije u potpunosti ono 'pravo', ne prepuštam se tako lako! Što se zaljubljivanja tiče, generalno, mislim da je to prevaziđena kategorija! Postoje mnogo važnije stvari u odnosu između muškarca i žene koje moraju da budu prisutne. Naravno da mi laska to što me žene vole, pre svega iz razloga što mislim da kada žene prepoznaju to 'nešto' u tebi, to je zaista tako , jer žene mnogo više obraćaju pažnju. Svakoj devojci koja ima sta da ponudi…moja vrata su otvorena!"

MONDO: Rođeni ste u Valjevu (29. septembra 1974. godine)…koji su to trenuci iz detinjstva i perioda odrastanja kojih se najradije sećate?

"Moje prve asocijacije vezane za rodni grad su odrastanje na košarkaškom terenu, škola, prijatelji i još neke stvari koje me neraskidivo vežu za ljude i kraj u kojem sam odrastao. Dostojevski kaže: 'Onaj ko može da se seti svih dobrih stvari iz detinjstva, taj se spasao'. Ja mogu da se setim i dobrih i loših, to su sve stvari koje su me u značajnoj meri oblikovale, kao osobu."

MONDO: Niste primljeni na akademiju prvi put kada ste aplicirali. Nakon toga upisujete studije veterine I uspešno završavate prvu godinu, ali…pokušavate ponovo. Da li ste oduvek znali da je gluma vaš životni poziv I da ćete uspeti, bez obzira na neuspeh iz prvog pokušaja? Da li bi ste danas bili srećan covek , i kao recimo veterinar…tj. da niste glumac?

"Oduvek sam znao da je gluma moja profesija…drugačiju situaciju ne mogu čak ni hipotetički da zamislim. Zapravo, tek posle uspešnog studiranja na drugom fakultetu, ja sam postao svestan da mogu da radim I bavim se i nečim drugim u životu, sa podjednakim uspehom, ali takođe sam znao da time nikada neću biti ispunjen. Upravo to mi je pomoglo i jos više me učvrstilo u želji da se bavim glumom. Tada više nisam imao nikakvu dilemu. Ja u svoj dar nikada nisam sumnjao, išao sam vođen unutrašnjom potrebom I nečim čistim i iskrenim. Znao sam da jedino na taj način mogu i moram sebe da izražavam kroz život."

MONDO: Da li vam je teško da sebe gledate na malom ekranu, u ulogama koje ste igrali u serijama i filmovima?

"Kada je o tome reč, ja sam mišljenja da ako si uradio sve što je do tebe, bez teškoće možeš da gledaš finalni proizvod, film, predstavu…bilo šta. Ako nisi…onda je to nešto drugo. Lično, kada gledam neke svoje ranije uloge koje sam igrao, to me osveži, podseti me, gledano sa ove distance, da nije sve u iskustvu, radu i praksi, već naprotiv, da neke stvari I uloge možeš da odigraš upravo i samo tada, mlad, bez iskustva, sa tom velikom tremom, i da nakon toliko vremena možeš to da pogledaš I time budeš apsolutno zadovoljan. Nemam potrebu te vrste, da sebe gledam i procenjujem svoj rad, ali nemam ni bojazan od toga."

Insert iz filma "Lajanje na zvezde"



MONDO: Da li ste prema sebi "strogi", stavljate li sebi barijere kada su emocije u pitanju, ili ponekad puštate da vas emocije i srce vode?

"Definitivno mogu da kažem da sam strog prema sebi , ali u onoj meri koliko sam strog prema sebi, strog sam i prema osobi sa kojom sam, ni manje, ni više. Jedino tako je ispravno i ima smisla. Imam, mogu da kažem, urezanu liniju koju nikada ne prelazim kada su emotivne relacije u pitanju, za to postoji mladost….Sa godinama stvari počinješ malo vise da sabiraš i oduzimaš, malo više kalkulišeš, i to je normalno."

MONDO: Šta je ono čime se opuštate, privatno? Šta volite da radite?

"To je definitivno sport. Bavljenje sportom me opušta, prija mi taj vid osobađanja od negativne energije, stresa, svega onoga što se u nama skuplja u ovom vremenu i okolnostima u kojima živimo. Nemam neki posebno omiljeni sport, ali to su uglavnom takmičarski sportovi koji u sebi nose veću dozu adrenalina."

"ŽENSTVENOST - TO DEVOJKA MORA DA IMA!"

MONDO: Koje kvalitete mora da poseduje devojka koja bi potencijalno bila sa vama ? Da li sebe smatrate tradicionalnim ili modernim tipom muškarca kada su emotivne veze i brak u pitanju?

"Izuzetno sam tradicionalan, u najboljem smislu te reči. Zapravo ne znam šta se danas više podvodi pod taj termin 'moderno'!? Moderan sam u tom smislu što ću uvek biti i jesam, svestan stvari koje se događaju u određenom trenutku, periodu, a koje su stvar I produkt jednog vremena, što nikako ne znači da ću ih prihvatiti i usvojiti samo iz razloga što su u određenom trenutku popularne i opšteprihvaćene, naprotiv! Moderno, samo radi modernog i kao stil života vidim kao nešto istinski površno…Opet, ono što smatram da je dobro, dragoceno i vredno, a stvar je tradicije, oko toga, čini mi se u mom životu, nema kompromisa.

Što se tiče kvaliteta koje mora da poseduje devojka koja bi bila sa mnom u vezi to je pre i iznad svega ženstvenost. Mislim da je to jako važno a da je kategorija koja se u poslednje vreme značajno izgubila ili proredila. Ne volim tu vrstu zamene uloga koja trenutno postoji, žena uvek treba da bude i ostane žena jer na taj način je najlepša i najprivlačnija."

MONDO: Kakav je vaš trenutni emotivni status? Možete li to da nam otkrijete?

"Ne znam šta da kažem…ne znam kako stojim na tim svojim barijerama (smeh). Ono što mogu da kažem je da nikada nisam usamljen, u svakom trenutku postoji neko ko okupira moju pažnju, ali ja još ni za šta od toga ne mogu da kažem niti da je konačno, niti da je to ona prava stvar…jednostavno, stvari se još dešavaju. I u ovom trenutku, dok razgovaramo, postoji neko ko okupira moju pažnju ali….(smeh). Generalno, što se emotivnih odnosa tiče, volim da oni budu jednostavni i, svakom su, u tom smislu, vrata otvorena, ko ima šta da ponudi."

MONDO: Šta mislite o flertu? Da li ste mu skloni?

"Mmm….flert je veoma privlačan, to je začin života, ali mislim da je dozvoljen samo kategoriji slobodnih ljudi. Ako ste u emotivnoj vezi, onda je flert neka vrsta razonode koja nije poštena prema drugoj strani. Flert je nešto što mi emitujemo, svesno ili nesvesno, to neprestano lebdi u vazduhu ali mi smo ti koji to moramo da naučimo da kontrolišemo. Flert je u poslu kojim se ja bavim u značajnijoj meri više prisutan, kao što je to slučaj kod svih javnih ličnosti, jednostavno, dopadaš se ljudima, pa su samim tim i iskušenja veća. Po meni je flert ok, samo u koliko time nikokoga ne povređujem."

MONDO: Da li ste ikada bili u situaciji tokom svoje karijere, da uđete u emotivnu vezu sa partnerkom u filmu ili predstavi ili nikada ne mešate posao i privatni život?

"To su velika iskušenja…U ovom poslu je mnogo lakše da se to desi nego da se ne desi. Ali to su stvari koje učimo uporedo sa onim što nazivamo profesionalizam, i kada sam to shvatio i prihvatio, imao sam sasvim drugačiji pristup tome i bilo mi je mnogo lakše. Sve te stvari…emocije, pre svega koje mi proizvodimo i emitujemo kroz uloge koje igramo, vrlo lako se mogu preneti i na stvaran život, ali upravo tu nastupa ili ne nastupa profesionalizam kao kategorija. Ne postoji niko ko nije imao tu vrstu iskušenja, pa ni ja, i ono uvek postoji, ali na nama je da to kontrolišemo. Naravno da neću da vam kažem da li mi se to zaista i desilo ili ne (smeh)!"

MONDO: Šta je ono što vas pokreće u životu? Vaš lajt motiv?

"To je iznad svega odgovornost prema daru koji posedujem. Prema nečemu za šta ti znaš da znači ljudima, i da će im u određenom trenutku, kao što je gledanje filma ili predstave, bar za trenutak ulepšati život. Ne mislim pritom na puko ulepšavanje, dekoraciju, već nešto što je zapravo stanje duha, a mi im kao glumci to omogućavamo, bar za to vreme koje provedu gledajući nas na sceni ili filmskom platnu. Svestan si, dakle, da tvoj poziv, ono čime se baviš, ljudima, na izvestan način, znači, a nije nešto što može da se kupi na svakoj trafici, jednostavno nije klasičan proizvod, kao što ni publika nije klasičan konzument. To je nešto što mi uvek daje snage da istrajem, i kada ljudi to prepoznaju, ne treba ti veći pokretač od toga."

MONDO: Kako se nosite sa emotivnim krahovima, koji su sastavni deo života svakoga od nas, ili ih vi sebi ne dopuštate?

"Krahovi se neminovno dešavaju, nemoguće ih je ne dozvoliti. Ne dozvoliti ih, po meni čak znači, nedovoljnu osvešćenost i neučestvovanje u životu. Sa njima se nosim tako što sam ih svestan, živim ih, preživljavam i uvek idem dalje. Kao što svaka radost treba i mora da se proslavi, tako i svaka tuga treba da se otuži, ožali…Ljudi, jednostavno, nisu savršena bića i to je neki prirodan tok stvari. Nije prirodno to zataškavati, prikrivati, praviti se da ne postoji, to je ono što može da bude istinski tesko i bolno. A što se mene tiče….pa, razbijem se u komade, ali se sakupim, ustanem i krenem dalje. To koliko mi je vremena potrebno da se sakupim zavisi od težine kraha, ali ja sam po prirodi osetljiv čovek, da nisam takav, ne bih se ni bavio ovim poslom."

MONDO: Šta je ono što nikada ne opraštate, u životu generalno, i u emotivnoj vezi?

" Sve mogu da oprostim, na nivou ljudskog opraštanja, ali povlačim crtu. Oprostim i nastavim dalje, ali svojim putem. Mnogo je stvari zbog kojih kažem da nekoga ili nešto ne želim više ni u svom vidokrugu. Ali, najgora stvar po meni, za koju ljudi nemaju opravdanja, jeste licemerje. Licemerje na svim nivoima i svim aspektima života. Mislim da je to najgora ljudska osobina!"

(Maša Čović, MONDO)