Izvršni direktor distributerske kuće "Tuck" Vladan Sretenović u intervjuu za MONDO otkriva šta Srbi najviše vole da gledaju, da li će gradovi u Srbiji dobiti željno iščekivane bioskope, ali i koliki je problem piraterija u našoj zemlji.
MONDO: "Tuckwood" je jedan od najstarijih bioskopa, i prvi multipleks. Kako je počeo taj projekat, i da li planira da ponudi još nešto novo od tehničkih inovacija u narednom periodu?
U pravu ste, "Tuckwood Cineplex" je otvoren pre 12 godina, 1999. godine, mesec dana pred bombardovanje Srbije. Projekat je bio vrlo hrabar za to vreme kada naša publika nije ni bila upoznata sa konceptom multipleks bioskopa koji u svetu postoje još od ranih osamdesetih. Bez obzira na sve, doživeo je uspeh o kome nismo ni sanjali i dan-danas nijedan bioskop ne može da naruši tu popularnost i "histeriju" koju je "Tuckwood" proizveo kod publike u prvim godinama postojanja. Svake godine unapređujemo projekcionu i zvučnu opremu koja je uvek ispred konkurencije, a u narednom periodu spremamo kompletno renoviranje bioskopa koje će kao koncept iznenaditi mnoge.
MONDO: Kakvo je Vaše mišljenje o bioskopima u Beogradu, ali i Srbiji uopšte? Neki od velikih gradova nemaju funkcionalne, ili nemaju uopšte bioskopske sale.
Bioskopska mreža u Beogradu je napokon zaživela zahvaljujući multipleksima. Iako ima prostora za proširenje iste, situacija je mnogo bolja nego pre nekoliko godina. Nadamo se da će se u narednih dve godine otvoriti još najmanje dva multipleksa. Što se tiče unutrašnjosti tu je situacija dosta loša i iskreno ne vidim da će se nešto pozitivnije dogoditi u narednom periodu. Ako uzmete za primer Novi Sad koji je drugi po veličini grad u Srbiji a koji je je čitave dve godine bio bez bioskopa, onda je sve jasno. Ipak zahvaljujući ljudima koji se trude da naprave nešto dobro u ovim teškim vremenima, od Nove Godine Novi Sad poseduje moderan multipleks.
MONDO: Da li postoji plan za otvaranje bioskopa, ili multipleksa u nekom od drugih gradova u Srbiji?
Postoji nekoliko planova koji su trenutno aktuelni - Kragujevac, Niš, Subotica itd, ali zasad nigde još nije do kraja definisano da li će se ti projekti raditi .Mislim da je najizvesniji projekat u Kragujevcu gde se planira multipleks u okviru jednog tržnog centra.
MONDO: Kako se vrši izbor filmova za distribuciju na našem tržištu, pošto mnoge filmove vidimo samo na festivalima ali nikada kasnije ne uđu u bioskope?
Postoji nekoliko domaćih kompanija koje su distributeri najvećih svetskih filmskih kuća - "Vorner", "Soni", "Juniverzal", "Paramaunt", koje dovode filmove na naše tržište. Pošto u ponudi svake filmske kuće postoji veliki broj filmova godišnje, biraju se uglavnom filmovi za koje se pretpostavlja da ce biti zanimljivi našim gledaocima i koji su svetski megahitovi. Sa druge strane, festivalski filmovi uglavnom nisu komercijalni i jednostavno se ne isplati da idu u dalju distribuciju, pošto svaki film pre puštanja u bioskope ima određen broj troškova koji mora da namiri (kopije, titlovanje, uvoz, carinske procedure, marketing, itd).
MONDO: Prema Vašim podacima, šta je ono što Srbi najviše vole da gledaju? Domaće ili strane filmove, igrane ili crtane, žanrovski?
Trenutno srpskoj publici najzanimljiviji žanr su strane romantične komedije. Nekada je domaći film bio daleko popularniji od stranog, ali godine loše produkcije i teške tematike učinile su svoje i ostavile trag da publika izbegava domaći film. Naravno, u ovo se ne ubrajaju remek dela srpske kinematografije poput "Montevidea" koji je jedan od najgledanijih domaćih filmova u skorije vreme. Kada bi domaći reditelji pravili više filmova poput tog, mislim da bi se nešto promenilo i vratila bi se vera ponovo u domaći film. "Montevideo" je stvarno rađen u maniru Holivuda, i publika kada odgleda film zaista ima jedan krajnje pozitivan impuls.
MONDO: Piraterija je veliki problem sa kojim se autori i distributeri suočavaju. S obzirom na činjenicu da publika u unutrašnjosti nema priliku niti uslove da u svom gradu pogleda film, da li mislite da je fama oko piraterije opravdana?
Naravno da jeste, ne možete pravdati krađu, u ovom slučaju intelektualne svojine, time što nemate uslova da gledate film. To nije problem vlasnika filma ili prava, a piraterija je zloćin i krađa kao i svaka druga. Dok se stepen piraterije ne svede na razumnu meru, što je svuda u svetu oko sedam do devet odsto, neće ni moći da se steknu uslovi da se naprave ozbiljne bioskopske sale u unutrašnjosti. Problem je što to društvo ne razume, i ne shvata da kupovinom piratskog filma finansira ozbiljno organizovan kriminalni lobi, a razara kulturni život svih generacija ove zemlje.
(MONDO)
U pravu ste, "Tuckwood Cineplex" je otvoren pre 12 godina, 1999. godine, mesec dana pred bombardovanje Srbije. Projekat je bio vrlo hrabar za to vreme kada naša publika nije ni bila upoznata sa konceptom multipleks bioskopa koji u svetu postoje još od ranih osamdesetih. Bez obzira na sve, doživeo je uspeh o kome nismo ni sanjali i dan-danas nijedan bioskop ne može da naruši tu popularnost i "histeriju" koju je "Tuckwood" proizveo kod publike u prvim godinama postojanja. Svake godine unapređujemo projekcionu i zvučnu opremu koja je uvek ispred konkurencije, a u narednom periodu spremamo kompletno renoviranje bioskopa koje će kao koncept iznenaditi mnoge.
MONDO: Kakvo je Vaše mišljenje o bioskopima u Beogradu, ali i Srbiji uopšte? Neki od velikih gradova nemaju funkcionalne, ili nemaju uopšte bioskopske sale.
Bioskopska mreža u Beogradu je napokon zaživela zahvaljujući multipleksima. Iako ima prostora za proširenje iste, situacija je mnogo bolja nego pre nekoliko godina. Nadamo se da će se u narednih dve godine otvoriti još najmanje dva multipleksa. Što se tiče unutrašnjosti tu je situacija dosta loša i iskreno ne vidim da će se nešto pozitivnije dogoditi u narednom periodu. Ako uzmete za primer Novi Sad koji je drugi po veličini grad u Srbiji a koji je je čitave dve godine bio bez bioskopa, onda je sve jasno. Ipak zahvaljujući ljudima koji se trude da naprave nešto dobro u ovim teškim vremenima, od Nove Godine Novi Sad poseduje moderan multipleks.
MONDO: Da li postoji plan za otvaranje bioskopa, ili multipleksa u nekom od drugih gradova u Srbiji?
Postoji nekoliko planova koji su trenutno aktuelni - Kragujevac, Niš, Subotica itd, ali zasad nigde još nije do kraja definisano da li će se ti projekti raditi .Mislim da je najizvesniji projekat u Kragujevcu gde se planira multipleks u okviru jednog tržnog centra.
MONDO: Kako se vrši izbor filmova za distribuciju na našem tržištu, pošto mnoge filmove vidimo samo na festivalima ali nikada kasnije ne uđu u bioskope?
Postoji nekoliko domaćih kompanija koje su distributeri najvećih svetskih filmskih kuća - "Vorner", "Soni", "Juniverzal", "Paramaunt", koje dovode filmove na naše tržište. Pošto u ponudi svake filmske kuće postoji veliki broj filmova godišnje, biraju se uglavnom filmovi za koje se pretpostavlja da ce biti zanimljivi našim gledaocima i koji su svetski megahitovi. Sa druge strane, festivalski filmovi uglavnom nisu komercijalni i jednostavno se ne isplati da idu u dalju distribuciju, pošto svaki film pre puštanja u bioskope ima određen broj troškova koji mora da namiri (kopije, titlovanje, uvoz, carinske procedure, marketing, itd).
MONDO: Prema Vašim podacima, šta je ono što Srbi najviše vole da gledaju? Domaće ili strane filmove, igrane ili crtane, žanrovski?
Trenutno srpskoj publici najzanimljiviji žanr su strane romantične komedije. Nekada je domaći film bio daleko popularniji od stranog, ali godine loše produkcije i teške tematike učinile su svoje i ostavile trag da publika izbegava domaći film. Naravno, u ovo se ne ubrajaju remek dela srpske kinematografije poput "Montevidea" koji je jedan od najgledanijih domaćih filmova u skorije vreme. Kada bi domaći reditelji pravili više filmova poput tog, mislim da bi se nešto promenilo i vratila bi se vera ponovo u domaći film. "Montevideo" je stvarno rađen u maniru Holivuda, i publika kada odgleda film zaista ima jedan krajnje pozitivan impuls.
MONDO: Piraterija je veliki problem sa kojim se autori i distributeri suočavaju. S obzirom na činjenicu da publika u unutrašnjosti nema priliku niti uslove da u svom gradu pogleda film, da li mislite da je fama oko piraterije opravdana?
Naravno da jeste, ne možete pravdati krađu, u ovom slučaju intelektualne svojine, time što nemate uslova da gledate film. To nije problem vlasnika filma ili prava, a piraterija je zloćin i krađa kao i svaka druga. Dok se stepen piraterije ne svede na razumnu meru, što je svuda u svetu oko sedam do devet odsto, neće ni moći da se steknu uslovi da se naprave ozbiljne bioskopske sale u unutrašnjosti. Problem je što to društvo ne razume, i ne shvata da kupovinom piratskog filma finansira ozbiljno organizovan kriminalni lobi, a razara kulturni život svih generacija ove zemlje.
(MONDO)
