Vest da Netfliks skida sa svoje platforme "Hereditary", jednu od najomiljenijih horor misterija, ostavilo je u šoku brojne fanove.
Ukoliko niste odgledali ovaj film, a planirali ste, imate "fore" to da učinite do 15. aprila kada ovaj naslov zvanično odlazi za platforme.
Ukoliko biste izguglali "Hereditary", koji se može pohvaliti s ocenama od 7.3 na IMDb-u i 90% na Rotten Tomatoes, što je, morate priznati, impresivno za jedan horor film, uglavnom biste pročitali da ih je ovo ostvarenje "ostavilo da zure u zid nakon odjavne špice", kao i da je to "najuznemirujućiji prikaz zla ikada napravljenog."
Neki su išli toliko daleko da su film poredili sa "The Shining" i "The Exorcist", no, ljudi, nemojmo preterivati!
Za razliku od pomenutih klasika koji imaju "jump scare" momente, i sporu ali interesantnu radnju, "Hereditary" je, ruku na srce, milion puta ispričana priča, koja će se "kotrljati" čak dva sata, da bi se sve spakovalo u poslednjih desetak minuta.
Ako se uzme u obzir da se svojevremeno pričalo i pisalo da su ljudi imali psihičke probleme nakon gledanja filma, kao i da je jedan od članova ekipe dobio "PTSD" (posttraumatski stresni poremećaj), zaista se postavlja pitanje da li su ljudi zapravo gledali dobre horore. No, ukusi su različiti, a evo šta treba da znate o filmu - PAŽNJA, SPOJLERI!
Radnja
"Hereditary" je debitanski film režiran i napisan od strane Ari Astera i prati porodicu Grajam nakon smrti Elen, majke umetnice i maketarke Eni. Elen nije bila obična baka – već hladna, tajanstvena žena koja je očigledno krila nešto mračno, ali za koju je jako bila vezana Enina ćerka Čarli.
Čarli je veoma neobična – crta jezive slike, pravi figure od smeća, i često ispušta karakterističan "klik" zvuk jezikom. Jasno je da je povezana sa bakom na neki misteriozan način, i ubrzo se otkriva da je baka želela da baš Čarli bude "naslednica" nečeg vrlo mračnog.
U jednoj od najšokantnijih scena u modernom hororu, Piter vodi Čarli na zabavu, i nakon što joj pozli zbog alergijske reakcije, pokušava da je hitno odveze kući. U vožnji panike, ona otvara prozor da dođe do vazduha... a onda – ubija se tako što joj glava udara u banderu. Piter se u šoku samo vrati kući i legne, a ujutru Eni pronalazi telo svoje ćerke – bez glave.
Eni počinje da gubi dodir sa realnošću, u jednom trenutku priznaje sinu da ga nije želela i počinje da istražuje majčinu prošlost i otkriva da je bila deo sekte koja je obožavala demona Pajmona, jednog od kraljeva pakla. Upoznaje Džoan, koja je takođe izgubila najmilije i koja je kasnije uverava da može kontaktirati duh svoje ćerke kroz spiritističku seansu.
Postaje jasno da je sekta želela da duh demona Pajmona uđe u muško telo. Pošto je Čarli bila pogrešan "domaćin", sekta se sada fokusira na Pitera. Svi događaji, uključujući smrt Čarli, nisu bili slučajni – sve je pažljivo isplanirano.
Eni postaje opsednuta, naročito kada se na tavanu kuće pojavi iskopano telo njene majke, a njen muž izgori živ (doslovno), dok Piter prolazi kroz potpuni pakao. Na kraju filma, Piterovo telo postaje "novi domaćin" za demona Pajmona, dok goli članovi sekte u jezivo tihoj sceni slave njegov dolazak. Njegova glava biva ukrašena krunom dok mu se obraćaju: "Zdravo, Pajmone."
Pogledajte trejler:
Da li je film zaista toliko dobar?
Kao što sam već napomenula ranije, spremite se za priču koja je otegnuta na dva sata čistog horora, ali ne zato što je radnja strašna, već jer je bilo pravo mučenje izdržati depresiju koja je opipljiva gotovo u svakom kadru u filmu.
Određene scene zaista nisu za one sa slabim želucem, poput one u kojoj Čarli makazama kida glavu mrtvog goluba ili čak scena u kojoj gine dok brat jurca ka bolnici.
Jedan od morbidnih trenutaka nalazi se na samom kraju kada Eni samoj sebi žicom reže vrat.
Međutim, stiče se utisak da se cela priča oko misteriozne Džoan koja proganja Pitera mogla daleko bolje iskoristiti. Trenuci kada se pojavljuje baba Elen takođe su mogli biti upečatljiviji.
Takođe, lično mi se ne dopada što su iskoristili genetsko oboljenje jedne od glavnih glumica Mili Šapiro koja je igrala Čarli (boluje od kleidokranijalne displazije koja utiče na razvoj kostiju lica i zuba) na potpuno kliše način. Kao što velika većina vas zna, veoma često se u američkim horor filmovima bilo kakvi telesni deformiteti povezuju sa nečim neprirodnim, gotovo "nastranim", "okultnim", i "nečistim", a upravo taj utisak je obeležio i "Hereditary".
Sve u svemu, nakon odgledanog filma moja prva reakcija je bila - kakva bačena dva sata. Realno gledano, zaslužuje ocenu 4 i to na mišiće, a ukoliko zaista želite da odgledate dobre horore, bacite pogled na evropske naslove, ali i na japansku scenu koja ne razočarava, naročito kada je reč o ostvarenjima sa sporom, psihološkom radnjom.
Bonus video:
