Ita Rina je rođena kao Italina Lida - Ida Kravanja 1907. godine, u Divači. Preminula je kao Tamara Đorđević, 1979. godine u Budvi. Njen život je bio poput nekog dobro izrežiranog filma, pun uspona i padova. Zarad karijere odrekla se toplog doma, dva puta je menjala ime, a propustila je i velike životne šanse.
Prvi izbor za mis Jugoslavije održan je 1926. i tada se čulo za Italinu Lidu, odnosno Idu Kravanju iz Divače kod Trsta. Odnela je pobedu na takmičenju za mis Ljubljane, a zatim postala i mis Slovenije. Majka joj je branila da se pojavi na finalnom izboru za najlepšu Jugoslovenku, ali je ona poslednjim vozom stigla u Zagreb u trenutku kada je žiri već birao najlepšu od tri finalistkinje. Taj dolazak u Zagreb joj je promenio život.
Njenu lepotu primetili su nemački filmski producenti, pa je nakon kraćeg ubeđivanja s majkom, koja joj je branila put u Berlin, tada 20-godišnja Ida pobegla od kuće i vozom otputovala za Berlin, gde je potpisala ugovor s jednom producentskom kućom.
"Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, mašem i plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku", prisećala se svog prvog iskustva.
Ubrzo je dobila bolju ponudu i rešila da raskine ugovor te potpiše novi s jednom velikom producentskom kućom, koja je od nje zahtevala da promeni ime, na šta je i pristala, i pod tim pseudonim će ostati zauvek upamćena.
Fanovi su je obožavali, a kritičari hvalili njenu "slovensku lepotu" i dar za glumu. Dobijala je na stotine pisama obožavalaca i usledila je i ponuda za nastavak karijere u Holivudu.
Dva najznačajnija filma Ite Rine su "Erotikon" iz 1929, priča o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara železničke stanice u češko-nemačkoj koprodukciji, koji je, pored nje, proslavio i mladog češkog reditelja Gustava Mahatija, i češki klasik "Tonka zvana vešala". U ovom filmu iz 1930. Ita je glumila prostitutku koja ispunjava poslednju želju ubici osuđenom na smrt i provodi s njim noć pred pogubljenje.
Na vrhuncu slave, tridesetih godina prošlog veka, Iti je srce ukrao inženjer iz Beograda Miodrag Đorđević, sin uglednog Milana Đorđevića direktora Ministarstva PTT-a Kraljevine Jugoslavije. Kako je to bila ljubav na prvi pogled i kako je ta ljubavna iskra zapalila oba srca, par je ubrzo odlučio da se venča u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu.
Promenila je veru prešavši u pravoslavlje i posle selidbe u Beograd drugi put u životu uzela je i novo ime - Tamara Đorđević, koje će ime zadržati do kraja života. Navodno je upravo njen muž postavio ultimatum: "Holivud ili ja".
Zbog ljubavi prema suprugu, Ita je odlučila da svoj život prave filmske dive izmeni iz korena. I nije se pokajala, jer je imala bogat i sadržajan život pored svog muža sa kojim je živela u skladnom braku. Po sopstvenoj odluci od tada je snimala samo u Jugoslaviji tek povremeno odlazeći u Nemačku u kojoj se, sa dolaskom nacista, i situacija za glumce promenila.
Period okupacije, Ita je provela daleko od javnosti, brinući o mužu, sinu i ćerki. Najpre su boravili u Beogradu, a potom i u Vrnjačkoj Banji, kod njene sestre, gde se cela porodica preselila nakon bombardovanja Beograda. Zabeleženo je da je nekada slavna glumica nosila džakove i prodavala svoj skupoceni nakit kako bi prehranila svoju porodicu. Čak je uspela i da spasi svog supruga koji je zbog jedne svoje neprimerene političke izjave završio u banjičkom logoru.
Nakon 1945. na filmu se pojavila samo još jednom, u manjoj ulozi u filmu "Rat" iz 1960. godine zajedno sa Batom Živojinovićem. To je definitivno bila prekretnica ka povlačenju u spokojan porodični život.
Šezdesetih godina prošlog veka njen suprug i ona su sagradili kuću u Budvi, gde je kao Srpkinja, uvek se izjašnjavajući kao Jugoslovenka, živela sve do smrti. Preminula je u maju 1979. za vreme katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio taj kraj. Imala je 72 godine. Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju, pored velikana književnosti Borisava Bore Stankovića i vajara Petra Ubavkića.
Ivo Andrić je spasio zatvora
Zbog patriotizma, Ita je zamalo završila u nacističkom zatvoru. Pred izbijanje Drugog svetskog rata 1939. godine, prihvatila je ulogu u filmu nemačke produkcije "Centrala Rio".
Morala je da dokazuje da nije Jevrejka, a tokom snimanja filma posvađala se sa čovekom koji je vređao Jugoslaviju, a za koga se ispostavilo da je gestapovac. Ova situacija bila je prilično opasna jer su gestapovci hapsili koga i kako su hteli, što se desilo i mnogim glumcima. Itu je zatvora spasao tadašnji ambasador kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a kasnije naš nobelovac Ivo Andrić, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Pošto je već snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere.
BONUS VIDEO:
(Blic, MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
· Reaguj
