Stiven Spilberg protiv robota

Baš zato i ne pamtim kada sam odgledao neki novi "holivudski spektakl". Gde su nestali oni filmovi u kojima vidite ljude kako sede u parku, idu na letovanje/zimovanje, šetaju se ulicom, piju kafu, spremaju ručak, idu na izlet, druže se sa prijateljima/komšijama/rođacima, igraju se sa decom, sa kućnim ljubimcem, lepo se međusobno slažu itd. Sada je tematika svedena na ubistva, silovanja, pljačke, katastrofe, krvoprolića, vampire, demone, aveti, robote, i ostale ružne stvari. To nije nikakva umetnost, već silovanje mozga. Gadi mi se ovo moderno doba.

Dobro je sto se prave ovakvi filmovi, jer, realno, era u kojoj roboti hodaju ulicama kao najnormalnija pojava je na pomolu. Svi gledaju filmove, pa i ti sto prave robote. Sada, ako njima preko filma "porucite" da se roboti mogu okrenuti protiv nas i unistiti Nas, svoje stvoritelje, tada ce oni razmisliti kako da ih naprave a da se takva apokalipticna situacija izbegne. Eto... Mozda sada moj mozak radi na isuvise zaverenickoj podlozi, ali meni iskreno nije svejedno sto ce mi jednog dana robot prodati hleb ili usluziti me negde... Joj, postala sam zaludjena...