Radnja filma se odvija tokom Drugog svetskog rata i u naše vreme, a u srcu priče je sedamdesetogodišnji profesor muzike, koji živi u malom vojvođanskom mestu gde daje časove muzike i kao veliki posvećenik brine o talentovanoj deci, među kojima je i Romuz, od koga profesor očekuje veliku karijeru.

Jednog dana dobija poziv Jevrejske opštine u Beogradu, gde će mu predati staru, pohabanu kutiju, slučajno pronađenu prilikom popravljanja vodovoda na beogradskom starom Sajmištu.

Sadržaj kutije promeniće njegov život. Saznaće da mu roditelji nisu bili skromni, topli ljudi koji su ga podigli, već Jevreji koji su stradali u logoru na Starom sajmištu u Beogradu, a pred odlazak na put bez povratka njega su zbrinuli kod prijatelja u Vojvodini.

U kutiji će se naći i notni zapis pesme "Kad svane dan", koju je komponovao njegov pravi otac, a istražujući svoj pravi identitet suočiće se sa strašnim istorijskim činjenicama o logoru Staro sajmište, kao i sa momentima savremene realnosti koji na to neoprostivo podsećaju.

Paskaljević je za "Blic" rekao da je snimanje počelo pre sedam dana.

"Počeli smo vrlo, vrlo zahtevnom glumačkom scenom koja ima pet stranica dijaloga. Intimna, slojevita scena u kojoj profesor (Mustafa Nadarević) razgovara sa Majfeldom, jednim starim Jevrejinom (Toma Jovanović) koji se još seća tog vremena i zapravo tako saznaje svoj pravi identitet."

Paskaljević kaže da film uvek počinje sa nekom ključnom scenom, jer kroz nju se "profil i duša filma, na neki način, ocrtaju u startu".

Reditelj je podsetio i da se 8. decembra navršava se 70 godina od nastanka logora Staro sajmište, koji je jedini prostor holokausta u Evropi koji nije dostojno obeležen.

"To je posebno važno u ovom vremenu kada sve glasnije postaju razne ekstremističke grupe koje se temelje na nacističkoj ideologiji 'krvi i tla'. Ti mladi ljudi koji iscrtavaju kukaste krstove i ne znaju šta sve to skupa znači i kakve strahote podrazumeva."

Film radi produkcijka kuća "Nova film" u srpsko-francusko-mađarskoj koprodukciji.

(MONDO)