Viktor Savić za MONDO: Ja sam nesvrstan

Glumac Viktor Savić u intervjuu za MONDO otkriva šta nikada ne bi uradio zbog uloge, šta ga nervira i šta nikada ne bi oprostio devojci.

MONDO: Puno toga si radio i za decu u Buhi, od princa u predstavi "Snežana i sedam patuljaka", pa do zmaja u "Vasilisi prekrasnoj". Da li si ikada bio u situaciji da deca negativno reaguju na lik nekog negativca kojeg igraš? Kakve su nihove reakcije na to, pošto je pozato da su deca iskrenija publika od odraslih?

"Iskreno volim da igram za decu, više nego za odrasle. U Buhi igram predstave za decu svakog dana već godinama i deca su odlična, verna ali i veoma kritična publika. Kod njih ne možeš da se provučeš, ako im je dosadno, ne vole te ili u nečemu preteraš, neće se libiti da ti to jasno i bez uvijanja stave do znanja. Umeju i da dobacuju, mada u poslednje vreme sve ređe. Dok je bila popularna uloga Bobana Čančara, gotovo da nije mogla da prođe predstava a da iz publike ne čujem 'e, eno ga Čančar', ali sad su ga već zaboravili. Došli su i neki novi klinci koji Čančara ni ne pamte, ali zato je tu Milutinac (smeh)."

MONDO: U filmu "Šišanje" igrao si ulogu čoveka zatrovanog mržnjom, indoktriniranog, čoveka koji stvari rešave nasiljem i brutalnošću. Kako izgleda staviti se u takvu poziciju, ući u takvog lika i posmatrati stvari iz njegove vizure?

"Ne vidim to tako, Relja je zapravo mnogo površnija uloga. On koji prolazi kroz fazu odrastanja kroz taj model skinheda, falilo mu je ljubavi u odrastanju, rastao je u jednom pogrešnom vremenu i to se odražava na sve sfere njegovog života. Međutim, on nije onakav kakvim ste ga opisali jer stavovi koje on zastupa i stvari koje on radi u filmu zapravo ne potiču iz nekih dubokih uverenja, već iz znatiželje, pomodarstva i želje za dokazivanjem, što on na kraju filma i priznaje. On zapravo uspeva da svoje stavove prenese na nekog drugog ko ih mnogo ozbiljnije shvata i počinje da implementira, što dovodi do katastrofalnih posledica. Ja sve svoje uloge 'branim', bile one pozitivci ili negativci, pa tako i ulogu Relje, ona je pomalo pogrešno shvaćena jer tu nema neke istinske ideologije."

MONDO: Za film "Šišanje" obrijao si glavu, šta je ono što nikada ne bi učinio ni zbog jedne uloge, a koju bi fizičku transformaciju rado napravio za ulogu?

"Nije mi bio problem da se ošišam zbog Relje, ali iskreno, u Srbiji ništa na sebi ne bih radikalno menjao zbog uloge, jer nijedna produkcija ne može da ti plati to. U Holivudu se ljudi ugoje ili smršaju po trideset kilograma za ulogu, ali oni oko sebe imaju tim stručnjaka koji brine da sve ide kako treba i da tvoje zdravlje i bezbednost ne budu nijednog trenutka kompromitovani, to je kod nas nemoguće. Glumci koji naprave takav potez u Holivudu mogu komotno da završe karijeru nakon takve uloge, jer uzmu količinu novca koja je kod nas pusti san. Moje transformacije za ulogu, dakle, počinju i završavaju se na 'bezazlenima'…"

MONDO: Da li si nekada odbio neku ulogu i zašto?

"Jesam, više puta, uglavnom iz razloga što u tom trenutku nisam mogao da postignem da spremim i igram još jednu ulogu zbog obaveza koje su mi nagomilane. Uloge sam odbijao i zato što mi se jednostavno nije dopao scenario, ili uslovi koji su mi ponuđeni. Mada, kada biram, scenario je na prvom mestu, ako je on loš, ništa me ne bi nateralo da prihvatim ulogu."

MONDO: Trenutno snimaš drugi deo filma "Montevideo". Možeš li da nam otkriješ da li je Milutinac uspeo da uskladi ljubavna obećanja i fudbalska iskušenja?

"Eli ga je na kraju prvog dela pustila, imala je razumevanja (smeh). Što se drugog dela tiče, verovatno mi niko ne bi verovao kada bih rekao da ni sam to ne znam jer se scenario toliko menja iz dana u dan. Zato, neka ostane na tome da ne želim da otkrivam tajnu. Prema istorijskim činjenicama, Milutinac se vratio, venčali su se i dobili dve ćerke, ali je on ubrzo ostao sam sa devojčicama, jer je Eli nažalost umrla posle par godina. Jako sam ponosan na taj svoj lik, ne na to kako sam ja ga odigrao, već na to što sam dobio priliku da igram jednu takvu veličinu kakvu je bio Milutin Ivković."

MONDO: Da li imaš devojku? U jednom intervjuu si izjavio da su te tata i deda naučili da na takva novinarska pitanja uvek odgovaraš sa "ništa ozbiljno". Da li je i sada tako?

"Ne, sada sam mnogo rigorozniji i uopšte ne odgovaram na ta pitanja (smeh). Iskustvo me je naučilo da je tako bolje. Sada ću reći onu čuvenu rečenicu koju izgovaraju svetske zvezde kada ne žele da odgovore na neko pitanje – nemam komentar (smeh)."

MONDO: Koje kvalitete devojka mora da poseduje da bi bila sa tobom u vezi, a šta je ono što nikako ne sme da učini, ono što ne voliš i preko čega ne prelaziš?

"Pre i iznad svega volim kada je devojka samouverena i kada je svoja, kada ima prepoznatljiv, jak stav, to je ono što odmah primetim kod devojke i što mi se dopada. A što se tiče onoga što ne volim, pa, pošto sam ja pomalo težak i nervčik, neko ko brzo plane, sigurno da ne bih mogao da tolerišem da je i devojka koja je sa mnom takva. Meni je potreban neko da smiruje stvari. Ja sam kiselina, a kiselini je potrebna baza. Dovoljno radim na sebi da obuzdam sopstvenu narav, ne bih imao snage da to radim za oboje (smeh)."

MONDO: Da li te pogađaju tračevi i šta ti je najviše zasmetalo od neistina koje si imao prilike da pročitaš o sebi?

"Donekle, to je i normalno, ali trudim se da ne dam medijima moć da utiču na mene u tolikoj meri da bi me izbacili iz koloseka. Vodim se jednom rečenicom koju je moj 'guru', reper 2Pac, svojevremeno rekao - 'recollect your thoughts, don't get caught up in the mix, because the media is full of dirty tricks'... Tako da, sa medijima uvek moraš da budeš pribran i na oprezu (smeh)"

MONDO: Nedavno je preminuo jedan od doajena domaće glumačke scena Petar Kralj. Generacija glumaca kojoj je on pripadao mnogo je dala srpskoj kinematografiji, pozorištu i glumi kao profesiji , uopšte. Ko je od tih ljudi, starijih kolega, najviše uticao na tebe kao glumca i čiji rad najviše ceniš?

"Jako je tužno to što se dogodilo, iskreno žalim i mislim da je to veliki gubitak za našu glumačku scenu. Postoje oni čiji rad najviše cenim, oni koji su mi omiljeni i oni koji su mi najbolji – pravim veliku razliku između tih kategorija. Na moj rad niko od njih nije uticao, bar ne svesno, ali ugledam se na svakog od tih omiljenih i dobrih glumaca. Zadržaću se, ovoga puta, na onima koji su mi omiljeni, to su svakako Dragan Nikolić, Bora Todorović, Ljuba Moljac, Bata Živojinović… Ali, kod nas se nekako glupo postavljaju stvari, glumci se dele prema apsurdnom kriterijumu. Nedavno sam na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom gledao neku emisiju gde je bila anketa 'Da li smo imali bolje glumce nekada ili sad?' Na tako nešto ne može da se odgovori. To pitanje može da se postavi za 30 godina kada mi budemo imali iza sebe sve ono što je ta starija generacija imala prilike da igra i radi, i kad mi prođemo sve to što su oni prošli. Ja ne mogu da verujem da jedna ozbiljna televizija uradi takvu anketu, pa ja bih prvi odgovorio 'nekada', šta drugo uopšte dolazi u obzir u takvoj konstalaciji stvari?! Smeta mi poređenje te vrste, ali ne smeta mi to što glumce dele po generacijama, ja sam tu, opet, nekako nesvrstan, 'provlačim se', jer sam po godinama između te srednje – Kojo, Cvijanović, Bjela generacije, i ove nove, najmlađe. Ja sam tu kao neki usamljeni rendžer (smeh)."

MONDO: Da li pripremaš nešto novo, pored rada na filmu "Montevideo 2", gde će publika imati prilike da te gleda u narednom periodu?

"Upravo je izašla predstava 'Svojta' u režiji Nikole Zavišića, po tekstu Nebojše Romčevića – komedija na večernjoj sceni Buhe. Publika može da me vidi i u 'Velikoj drami' u Narodnom pozorištu, a što se tiče filma i serije, Vuk Kostić, Jug Radivojević i ja baš pripremamo nešto novo, ali to je za sada daleko i o tome ne bih sada pričao, još uvek je rano. Iskreno, 'Montevideo 2' je trenutno centar mog poslovnog sveta. On je centar mog vremene i moja glavna preokupacija."

Na pitanje kada publika može očekivati izlazak drugog dela filma "Montevideo, Bog te video", Viktor nam je kroz smeh rekao "dogodine – nadam se pre smaka sveta".

(Maša Čović – MONDO)