- Snimanje 'Ko to tamo peva' pratili su problemi: mali budžet, rok od 26 dana i scena u kojoj je Pavle Vuisić nožem spasao Bati Stojkoviću život.
- Titovi agenti su 25. aprila 1980. upali na set i odneli kameru, pa je ekipa tri dana radila sa starom opremom.
- Film je prvobitno imao drugačiji kraj, ali je posle Titove smrti završnica promenjena u scenu sa pevanjem u ruševinama.
Iako važi za najbolju jugoslovensku komediju svih vremena, film "Ko to tamo peva" je ekipi iza kulisa tokom snimajućih dana nekada više ličio na dramu.
Ekipa je radila sa malim budžetom i pod pritiskom da sve bude završeno za 26 dana. Za to vreme, jedan od glumaca se zamalo ugušio, a Titovi gardisti su usred kadra sa Danilom Batom Stojkovićem, odneli kameru..
Šta sve krije film koji je sniman u Deliblatskoj peščari?
Nožem spasio život glumcu
U čuvenoj sceni u kojoj lik Danila Bate Stojkovića govori "da bi preterao autobus preko mosta", a potom pada u reku, odigravala se tragedija.
Ova scena je snimana u ledenoj reci, a kako se Bata ne bi smrzaoobukli su mu tesno gumeno ronilačko odelo ispod odeće.
Tokom gaženja kroz mulj do kolena, malo odelo je počelo da ga guši i glumac je počeo da plavi. Ekipa na obali ništa nije primećivala, misleći da Bata glumi. Jedini koji je shvatio ozbiljnost situacije bio je Pavle Vuisić. Vrsni poznavalac reke, Paja je uskočio u vodu, izvadio nož i rasekao gumeno odelo kako bi Bata došao do vazduha.
Vozi Miško!
Iako u filmu volan drži legendarni Aleksandar Berček koji je igrao Miška, on zapravo nije upravljao vozilom. Autobus je vozio skriveni vozač, stručnjak iz "Jadran filma".
Tokom scena u kojima vidimo putnike i Miška za volanom dok se autobus kreće, na podu kabine, skriven od kamere i ispod nivoa prozora, sedeo je profesionalni vozač i mehaničar Jadran filma koji je zapravo upravljao pedalama i komandama.
Mnoge scene vožnje kroz Deliblatsku peščaru snimane su tako što je autobus bio zakačen na krutu vezu i šlepan iza kamionske platforme na kojoj je bila filmska ekipa sa kamerom. Berček je u tim kadrovima samo glumeo da okreće volan i upravlja vozilom.
U kultnoj sceni gde Miško vozi dva kilometra vezanih očiju, autobus je takođe bio šlepan.
Titovi agenti upali u kadar i odneli kameru
Ekipa je za snimanje dobila najmoderniju kameru tog vremena, iznajmljenu od Filmskih novosti, koja je inače bila rezervisana za snimanje državničkih poseta Josipa Broza Tita.
Dok je Bata Stojković snimao scenu u kojoj juri zeca, 25. aprila 1980. na setu su se pojavila tri muškarca u civilu. Pokazali su legitimacije i bez reči odneli kameru.
Ekipa je morala da nastavi snimanje starom opremom, prema njihovim rečima jedna kamera je bila veličine ormara, a tek kasnije je otkriveno da je kamera oduzeta jer je Tito u bolnici u Ljubljani bio na samrti, pa je tehnika morala biti u pripravnosti za istorijske momente.
Nakon tri dana, isti agenti su bez reči vratili kameru na set.
Zbog šamara peške išao do Pančeva
U sceni na kraju filma, kada putnici optuže romske muzičare da su čiči ukrali novčanik i počnu da ih tuku, reditelj Slobodan Šijan je tražio krupan kadar.
Bata Stojković je scenu shvatio preozbiljno i opalio šamar jedanaestogodišnjem Nenadu Kostiću. Dečaku je zazvonilo u ušima i potekle su mu suze.
Ovako on danas izgleda:
Preplašeni Nenad je pobegao sa seta i pešice otišao čak do Pančeva, gde se sakrio. Cela ekipa ga je tražila satima. Da bi ga odobrovoljio i vratio na snimanje, Bata mu je kupio najveću bombonjeru koja je postojala u radnji i čvrsto obećao da ga više neće dotaći.
Zanimljivo je da Nenad Kostić danas radi upravo kao vozač autobusa.
Titova smrt promenila kraj filma
Originalni scenario Dušana Kovačevića predviđao je potpuno drugačiji, apokaliptični završetak - kada muzičari izađu iz uništenog autobusa, oko njih je trebalo da se pojave divlje životinje koje su pobegle iz bombardovanog zoološkog vrta.
Direktor filma je već bio ugovorio iznajmljivanje dresiranih životinja iz jednog italijanskog cirkusa. 4. maja 1980. godine javljeno je da je Tito preminuo. U zemlji je proglašena vanredna situacija, granice su zatvorene, a ulazak italijanskog cirkusa postao je nemoguć, pa je Šijan morao da završi film scenom u kojoj muzičari samo pevaju u ruševinama.
Na prvoj projekciji - muk
Kada je film završen, organizovana je zatvorena projekcija za Umetničko veće u Košutnjaku. Sala je bila krcata, a tokom čitavog filma, u sali niko nije pustio ni glas, niti se bilo ko nasmejao.
Slobodan Šijan je bio potpuno očajan, uveren da je napravio najgori film u istoriji.Ipak, muk je bio posledica šoka i oduševljenja novom formom crnog humora. Film je ubrzo postao apsolutni hit i proglašen je za najbolji jugoslovenski film svih vremena.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!&/p
