Tvorac nekih od najpopularnijih vanzemaljskih filmskih likova, Karlo Rambaldi, umro je u 86. godini.
Trostruki dobitnik Oskara za specijalne efekte okončao je život u bolnici u banji Lameciji u Kalabriji, gde je živeo godinama.
"Izgubili smo međunarodnog filmskog genija, mađioničara specijalnih efekata", rekao je Mario Kalguri, zadužen za kulturu u oblasti Kalabrije.
Rambaldi je rođen davne 1925. u blizini Ferare u severoistočnoj Italiji. Karijeru je počeo 1956. tako što je izradio zmaja od 16 metara za film "Zigfrido" reditelja Đakoma Đentiloma. Posle rada sa poznatim italijanskim rediteljima, Karlo je zakoračio u holivudski "svet mašte", gde je postao vodeći ekspert za mehatroniku - izradu specijalnih efekata uz kombinaciju mehanike i elektronike, piše "DW".
Rambaldi je radio sa najvećim filmskim stvaraocima proteklih decenija, među kojima su Stiven Spilberg, Ridli Skot, Dejvid Linč...
Prvog Oskara dobija 1976. za specijalno postignuće u "King-Kongu" Džona Gilermina. Usledila su dva Oskara za specijalne vizuelne efekte, prvo 1979. za kreiranje lika u skotovom naučno-fantastičnom hororu "Osmi putnik", a onda i 1982. za Spilbergov mitski film "E.T.".
U filmskoj branši važio je za pravog zanatliju jer je sa skepsom je gledao kompjutersku tehniku koja danas osvaja polje specijalnih efekata.
(MONDO)
"Izgubili smo međunarodnog filmskog genija, mađioničara specijalnih efekata", rekao je Mario Kalguri, zadužen za kulturu u oblasti Kalabrije.
Rambaldi je rođen davne 1925. u blizini Ferare u severoistočnoj Italiji. Karijeru je počeo 1956. tako što je izradio zmaja od 16 metara za film "Zigfrido" reditelja Đakoma Đentiloma. Posle rada sa poznatim italijanskim rediteljima, Karlo je zakoračio u holivudski "svet mašte", gde je postao vodeći ekspert za mehatroniku - izradu specijalnih efekata uz kombinaciju mehanike i elektronike, piše "DW".
Rambaldi je radio sa najvećim filmskim stvaraocima proteklih decenija, među kojima su Stiven Spilberg, Ridli Skot, Dejvid Linč...
Prvog Oskara dobija 1976. za specijalno postignuće u "King-Kongu" Džona Gilermina. Usledila su dva Oskara za specijalne vizuelne efekte, prvo 1979. za kreiranje lika u skotovom naučno-fantastičnom hororu "Osmi putnik", a onda i 1982. za Spilbergov mitski film "E.T.".
U filmskoj branši važio je za pravog zanatliju jer je sa skepsom je gledao kompjutersku tehniku koja danas osvaja polje specijalnih efekata.
(MONDO)
