Štrajk "Beograd filma", započet zatvaranjem bioskopskih sala, biće nastavljen do sledeće nedelje kada se očekuje odluka Ministarstva privrede u vezi sa privatizacijom tog društvenog preduzeća, izjavio je Tanjugu direktor Miroslav Cenić.
Štrajk "Beograd filma", započet zatvaranjem bioskopskih sala, biće nastavljen do sledeće nedelje kada se očekuje odluka Ministarstva privrede u vezi sa privatizacijom tog društvenog preduzeća, izjavio je Tanjugu direktor Miroslav Cenić."Na sastanku u Ministarstvu privrede uveravali su nas da će iznaći načine za rešenje naših problema. Za sada ne znamo da li će to biti putem otudjenja nepokretnosti, na primer, prodajom jednog od bioskopa", kazao je Cenić.
On je dodao da će u "Beograd filmu" sačekati odluku o rokovima za privatizaciju, a naročito o načinu realizacije socijalnog programa i tada će Upravni odbor, skupština i sindikat "Beograd filma" "odlučiti o daljem postupanju".
Direktor Centra za komunikacije u Agenciji za privatizaciju Rade Šević izjavio je Tanjugu da je na sastanku u Ministarstvu privrede sa predstavnicima "Beograd filma" dogovoreno da se sledeće nedelje odrede rokovi za privatizaciju.
Prema njegovim rečima, izvesno je jedino da se privatizacija neće obaviti ove godine na aukciji, jer je jedini mogući slobodan i realan termin kraj decembra, što je, kako je naveo, "neprihvatljivo zbog potencijalnih stranih kupaca", čije je odsustvo moguće jer su tada novogodišnji praznici.
Šević nije mogao da precizira kada će u 2007. godini biti raspisan javni poziv, ali je izrazio očekivanje da će to biti do kraja januara.
Natpis "Bioskop ne radi zbog štrajka" osvanuo je na salama preduzeća "Beograd film" kao poslednja tačka u višegodišnjem propadanju ove nekada najveće prikazivačke mreže u zemlji.
Veza Beograda i filma stara je više od 110 godina. Prva filmska projekcija na Balkanu održana je u kafani "Zlatan krst" na Terazijama 6. juna 1896. godine, samo šest meseci posle svetske premijere kinematografa braće Limijer u Parizu.
U "zlatno doba" za beogradske bioskope, osamdesetih godina 20. veka, radilo je oko 50 sala, sa godišnjom posetom koja se merila milionima. Problemi su počeli sa pojavom videa, zatim piraterije, a usledili su društvena kriza i ratovi na Balkanu.
U ovoj godini poseta u poznatim bioskopima, kao što su "Kozara", "Jadran", "Balkan", pala je na svega desetak gledalaca po projekciji.
U profilu kompanije objavljenom na sajtu Agencije za privatizaciju navodi se da je "Beograd film" (osnovan 1946. godine) najveći nacionalni lanac bioskopa, sa 18 sala i ukupno 8.025 mesta. Udeo preduzeća u bioskopskim kapacitetima Beograda iznosi 60 odsto, a u bioskopskoj posećenosti oko 30 odsto.
Imovinski portfolio preduzeća obuhvata 15 bioskopa ukupne kvadrature 14.225 metara i filmski kompleks "Košutnjak" na 720 metara kvadratnih.
Knjigovodstvena vrednost ukupnih obaveza preduzeća iznosila je 31. decembra 2005. godine 41,2 miliona dinara (5,8 miliona evra), sa niskom stopom zaduženosti u odnosu na realnu vrednost sopstvenih sredstava.
Preduzeće zapošljava 123 radnika, a u prošloj godini ostvarilo je prihod od 55,3 miliona dinara.
(Tanjug)
