Reditelj Vlada Petrić, čijim je eksperimentalnim filmom "Simfonija ruku" otvoren 54. festival kratkog metra u Beogradu, izjavio je na festivalskoj konferenciji za novinare u Domu sindikata da je "svaki dobar film u suštini eksperimentalan".
Reditelj Vlada Petrić, čijim je eksperimentalnim filmom "Simfonija ruku" otvoren 54. festival kratkog metra u Beogradu, izjavio je na festivalskoj konferenciji za novinare u Domu sindikata da je "svaki dobar film u suštini eksperimentalan"."To je postupak pravog autora, da istražuje, proba i eksperimentiše. Ovaj digitalni video esej posvetio sam Slavku Vorkapiću, koji me je inspirisao svojim konceptom o vizuelno-zvučnoj amalgamizaciji filmske strukture", rekao je on.
Petrić (79), koji je bogatu karijeru reditelja, esejiste i profesora ostvario u Srbiji i Americi, 2006. godine je na ovom festivalu dobio nagradu za životno delo.
"Simfonija ruku" komponovana je u tri stava - vizuelni deo čine ruke sa slika renesansnih majstora, sa srpskih srednjovekovnih fresaka i savremenih fotografija, a muzički deo su kompozicije Džona Persela, Stevana Mokranjca i Čarlsa Mingasa.
Početak 54. festivala kratkog metra u Beogradu obeležile su i tri upečatljive dokumentarne priče domaćih autora o "izgubljenoj generaciji", u kojima su iz različitih uglova prikazane sudbine tridesetogodišnjaka koji su stasavali u vreme raspada zemlje i krize moralnih vrednosti.
Film rediteljke i producentkinje Ljiljane Prvulović "Intra muros - jedna obična priča" prikazuje Milana, običnog mladića iz Beograda koji sa 28 godina živi kod roditelja, radi razne privremene poslove i nema pasoš.
Autorka je rekla da je pošla od istraživanja nevladine organizacije "484", prema kojem 85 posto mladih u Srbiji nikada nije izašlo iz zemlje.
"To je porazno budući da ta generacija, formirana 'unutar zidina', treba da nas uvede u Evropu i usvoji demokratske vrednosti. Ti mladi ljudi su najveća kolateralna šteta eks-ju ratova i bivšeg režima", izjavila je ona.
Deo te generacije napustio je zemlju zauvek, a neke od takvih priča prikazane su u filmu "Majstori" Marka Sopića, koji je po završetku studija na Fakultetu dramskih umetnosti otišao na usavršavanje u Madrid, gde je upoznao mlade Beogradjane – muzičara, slikara i glumicu koji su u emigraciji prinudjeni da se bave različitim poslovima.
"Obično se za one koji su otišli misli 'blago njima', ali moj film je kolaž o onima koji nose izvesni element izgubljenosti i lutanja. To nisu ljudi bez ambicija, a njihov svakodnevni život ispunjen je borbom za prilagodjavanje u novoj sredini", rekao je Sopić. Ipak, "Majstori" imaju izvesnu optimističku notu.
Film "Zemlja živih" autorke Danice Aćimović, snimljen je na salašu, u zajednici koja pod pokroviteljstvom pravoslavne crkve pomaže ljudima da se izleče od bolesti zavisnosti.
"U našem društvu se zna za problem narkomanije, ali se uglavnom ponašamo kao da se to dešava negde drugde. Pratili smo jedan dan u životu ove zajednice i kroz ispovesti njenih članova pokušali da prenesemo emociju, ali i da podstaknemo savest društva", rekla je autorka.
Vlada Filipović (28), jedan od junaka filma, prisustvovao je festivalskoj konferenciji i izjavio da mu je drago što je u filmu svedočio o svom iskustvu i pokazao kako čovek može da pobedi.
"Čovek teško priznaje svoju slabost, ali priznavanje greške može da ga ojača", rekao je on.
(Tanjug)
