Kineski reditelj Vong Kar Vaj novim filmom "Moje noći borovnice" imao je čast da otvori 60. Kanski festival, a u intervjuu "Politici" rekao je da je novim ostvarenjem napravio "neku vrstu omaža američkim filmovima i literaturi" koji su uticali na njega da počne da se bavi filmom.
Kineski reditelj Vong Kar Vaj novim filmom "Moje noći borovnice" imao je čast da otvori 60. Kanski festival, a u intervjuu "Politici" rekao je da je novim ostvarenjem napravio "neku vrstu omaža američkim filmovima i literaturi" koji su uticali na njega da počne da se bavi filmom.Ovo je njegov prvi film na engleskom jeziku, ali kaže da to što je snimao na stranom jeziku i u nepoznatom okruženju na njega nije mnogo uticala.
"Do snimanja filma 'Moje noći borovnice' doveo je me izazov da uradim nešto nepoznato. Pet punih godina proveo sam snimajući film '2046', i posle toga mi je bilo potrebno nešto drugačije. Takodje sam želeo da to bude film o razdaljinama i da vidim kako bi to moglo da izgleda u sasvim novom okruženju. Bio je to lični izazov, ali i opravdanje da vidim pravu Ameriku", rekao je Kar Vaj.
Sada kada je upoznao "pravu Ameriku", kaže da bi eventualno mogao da živi u Memfisu, jer su leta slična onima u Hongkongu.
Kar Vaj nema završenu filmsku školu, ali je učio gledajući ostvarenja velikih filmskih stvaralaca. Kaže da mu je to bila najbolja i najkvalitetnija filmska škola, a čitanje literarnih remek-dela poput "Tramvaja zvanog želja" Tenesija Vilijamsa, najbolja scenaristička radionica.
Rad sa glumcima, fotografija i muzika, u njegovim filmovima možda su i važniji od scenarija. O tome kaže: "Poznato je da su moji scenariji više interpretacija priče koju želim da ispričam, nadgradnja ideje, nego detaljno filmsko štivo. Ta fleksibilna pozicija omogućava mi da iz interakcije sa glumcima, njihove likove učinim što moćnijim i autentičnijim kako bi sa fotografijom i muzikom činili neraskidivo jedinstvo. Fotografiju i muziku smatram izuzetno važnim filmskim likovima".
U filmu "Moje noći borovnice" uloge je poverio Džadu Lou, Natali Portman i debitantkinji Nori Džons.
"Džad Lou je izuzetno talentovan i sofisticiran glumac. On je bio moj prvi, i pokazalo se, pravi izbor. Pre nego što sam lično upoznao Noru Džons slušao sam i zavoleo njenu muziku, a onda sam pomislio da bi ona bila pravi izbor za lik Elizabet, devojke slomljenog srca. Ona je veoma prirodna osoba i ima u sebi jak emocionalni instinkt. Odmah smo se dogovorili da u filmu neću koristiti njenu muziku, kako to ne bi odvlačilo pažnju od nje kao glumice, i Nora se sa tim složila...", rekao je kineski reditelj.
Gledaoci se sa životom glavne junakinje upoznaju iz pisama i razglednica koje šalje tokom svog neobičnog putovanja širom Amerike.
Upitan da li to znači da ne veruje u komunikaciju telefonom, internetom, SMS porukama, Kar Vaj je odgovorio da da je samo želeo da ukaže na to da je ovakav, odavno već zaboravljen način komunikacije, manje otudjen, bliskiji i iskreniji.
"Ljudi su zaboravili jedni drugima da pišu, sve se svelo na isprazne, kratke, informativne telefonske razgovore, još ispraznije i hladnije telefonske i elektronske poruke", rekao je kineski reditelj, koji je prošle godine bio predsednik kanskog žirija.
Prvim fimom "As Tears Go By", prikazanim 1989. godine u Kanu, Kar Vaj je skrenuo pažnju na sebe i osvojio simpatije filmskih kritičara i publike.
Kar Vaj je nagradjivanim za filmovime "Prah vremena", "Čungking ekspres", "Pali andjeli", "Srećni zajedno", "U raspoloženju za ljubav" i "2046".
(MONDO)
