Film Emira Kusturice "Zavet" doživeo je aplauze na premijeri u Kanu, gde je prikazan na takmičarskom programu jubilarnog, 60. filmskog festivala u ovom fancuskom gradu na Azurnoj obali.
Film Emira Kusturice "Zavet" doživeo je aplauze na premijeri u Kanu, gde je prikazan na takmičarskom programu jubilarnog, 60. filmskog festivala u ovom fancuskom gradu na Azurnoj obali.Proslavljeni srpski reditelj je u Kan došao da predstavi svoj peti film u takmičarskoj konkurenciji, dan pre proglašenja ovogodišnjeg dobitnika Zlatne palme - kliknite i pogledajte FOTOGRAFIJE SA CRVENOG TEPIHA.
Kusturica se, nakon projekcije filma u glavnoj festivalskoj sali "Limijer", pojavio pred novinarima u društvu svojih glumaca - od starih znanaca iz prethodnih filmova, poput Mikija Manojlovića, Ljiljane Blagojević i Aleksandra Berčeka, do onih koji su načinili prve glumačke korake tek u ovom novom Kusturičinom filmu - Marija Petronijević i Uroš Milovanović.
"Nisam se promenio... Od početka radim jedan te isti film koji još nije završen", rekao je Kusturica novinarima, dodajući da je jedan psihijatar to objasnio kao "ludilo vidjeno očima ludaka".
Srpski reditelj je objasnio da njegov film o unuku koji kreće u grad da ispuni obećanje dato dedi - da proda kravu, kupi ikonu i nadje ženu - "nema dodira s gradskim životom u Srbiji ili Evropi".
"Pokušavam da budem van trenda. Čini mi se da sam jedan od retkih reditelja koji rade ono što vole”, rekao je Kusturica, dvostruki dobitnik Zlatne palme (“Otac na službenom putu” 1985, “Podzemlje” 1995).
Srpski reditelj je i ovde ponovio ono što je pre puta u Kan izjavio Tanjugu - da se verovatno više neće takmičiti u kanskoj konkurenciji kako bi ostavio mesto mladjima.
“Toliko često sam bio u Kanu da sam tražio od Žila Žakoba (predsednika kanskog festivala) da mi napravi kuću ovde. Ubuduće ću verovatno praviti filmove, ali ne verujem da ću se takmičiti”, rekao je Kusturica.
Govoreći o svojim filmskim uticajima, Kusturica je pomenuo američke filmove iz sedamdesetih, poput filmova Martina Skorsezea “Taksista” i “Razjareni bik”.
“Pokušavam da ostanem odan idejama u američkim filmovima koji su pravljeni sedamdesetih godina... Ti filmovi, koji su se bavili suštinskim pitanjima, nestali su početkom osamdesetih pod tiranijom marketinga”, rekao je Kusturica, pozivajući se na bestseler Naomi Klajn “No logo” o modernom društvu pod tiranijom marki, omiljeno štivo svetskih altermondijalista.
Kusturica se osvrnuo i na svoju omiljenu temu, kritiku Holivuda, objašnjavajući da je holivudska industrija “preusmerila film, od ideje humanizma, karakteristične za filmsku umetnost u deceniji sedamdesetih”, na neki drugi pravac. “Filmovi o marginalcima su potisnuti, reditelji marginalizovani, a jedini kriterijum je postao onaj marketinški”, rekao je srpski reditelj.
“Danas morate da idete u korak s modernošću, s trendom i da samo uživate. Nemam ništa protiv uživanja, ali verujem da film treba da govori i o životnim aspektima ljudskog života”, objasnio je novinarima iz celog sveta.
Svoj način rada Kusturica je uporedio sa “šefom orkestra”. “Ako hoćete da budete energičan reditelj, nije dovoljno samo da snimite film po dobrom scenariju, morate da budete i šef orkestra, da budete potpuno posvećeni”, rekao je.
Kusturica je objasnio da je je jedan od glumaca u "Zavetu", njegov sin Stribor, autor muzike, koja je sveprisutna u filmu. “Muzika u filmu je bliska ‘Zabranjenom pušenju’, ali je više melodična”, rekao je Kusturica.
Objašnjavajući jednu od replika iz filma, o “ratovima iz milosrdja”, Kusturica je rekao: "Medjunarodna zajednica je tako puna ljubavi prema ostatku sveta da, kad ne mogu dovoljno da vam izraze tu ljubav, oni vas - bombarduju! Danas vas bombarduju kad vas suviše vole. Srbija je bila jedna od žrtava te ljubavi”, rekao je Kusturica, što je naišlo na aplauz u publici.
Jedna od tema filma, prostitucija, dobija političku dimenziju u ustima makroa koga tumači Miki Manojlović. “Jedino što Srbija može da ponudi jeste lepota... Vezana je za karakter lika koji glumi Miki. U tom kontekstu znači da imate prostitutku u krevetu”, objasnio je reditelj, odgovarajući na pitanje novinara.
O načinu rada s Kusturicom govorili su glumci koji su prvi put sa njim radili pre 25 godina, Miki Manojlović i Ljiljana Blagojević. Manojlović je istakao dubok i iskren odnos koji ima s Kusturicom, sa kojim radi od 1981. godine.
Manojlović, koji je glumio u oba Kusturicina filma koji su nagradjeni Zlatnom palmom, rekao je da “do sada nikada nismo izgubili u Kanu”, na šta je Kusturica uz osmeh dobacio: ”Ali ove godine hoćemo”.
Ljiljana Blagojević je objasnila da je “imala sreću da njen prvi film bude "Sećaš li se Doli Bel", film koji je nagovestio radjanje velikog svetskog reditelja”. “Posle 25 godina sam imala ponovo sreću da se sretnem s tim velikim rediteljem, što sam svih ovih godina priželjkivala”, rekla je srpska glumica.
Nazivajući Kusturicu ”jednim od poslednjih dinosaurusa filmske umetnosti”, ona je rekla da je kod njega pronašla “isti entuzijazam kao na početku karijere”. ”Njegovi filmovi imaju puls, oni su živi, što znači da kao glumac možete sa njim da radite jedino ako mu se potpuno prepustite, što ne znači i da isključite mozak”, rekla je Blagojević, koja u filmu “Zavet” glumi seosku učiteljicu.
“Ovaj film ima divnu poetiku, ali i brzinu. On se oslanja na prvi film, ali ga daleko nadrasta”, objasnila je.
Aleksandar Berček, koji u filmu glumi dedu, rekao je - odgovarajući na pitanje novinara o temi lepote - da je “naš istorijski problem u lepoti naše zemlje i ljudi”. “Svi su dolazili kod nas, a mi nigde nismo išli, jer smo zauzeli najlepše mesto”, rekao je Berček.
Dvoje mladih protagonista, Marija Petronijević i Uroš Milovanović, zahvalili su se Kusturici što im je pružio priliku da sa njim rade. “Nisam očekivala da ću biti na filmu i da ću raditi s najvećim rediteljem”, rekla je mlada glumica, dok je njen partner u filmu koji glumi unuka Caneta, izjavio da je presrećan što je u društvu “ovakvih ljudi”.
Kusturica je najavio da će film o Maradoni biti završen u toku godine, a da će biti prikazan naredne godine.
(Tanjug)
