Good Shepherd (2006)
Režija: Robert De Niro
Uloge: Robert De Niro, Met Dejmon, Anđelina Džoli
Distribucija: Taramaunt
Najviše bih voleo kada bih mogao da napišem sledeći uvod: Želeo sam da vidim ovaj film. Mnogo sam to želeo još od kako sam pročitao prvu vest koja govori o tome kako je Robert De Niro prigrabio za sebe prava da napravi film po scenariju Erika Rota, a u kojem je CIA u glavnoj ulozi. Baš mnogo volim tog Rota i njegove nagradama ovenčane filmove kao što su ‘Forest Gamp’ ili ‘Horse Whisperer’, ali tek kada sam video trejler za film u kojem glavnu ulogu igra Met Dejmon i kad sam shvatio da Robert neće nikakav bulšit, nego da je ozbiljno pristupio ovako osetljivom trenutku američke istorije te da je stoga odlučio da njegov film ima epske dimenzije i da traje skoro puna 3 sata (i slovima: t r i s a t a), tek tada sam u stvari shvatio koliko jedva čekam da ovaj film dođe u beogradske bioskope i da nema dileme da će ovo biti novi ‘Kum’ ili novi ‘Bilo jednom u Americi’ ili novi ‘Good Fellas’. Znate već.
Međutim, u stvarnosti je bilo ovako: Nikako nisam želeo da gledam ovaj film. Sve što sam do sada pročitao ili čuo ili video u vezi ovog filma me je totalno odbijalo od same pomisli da idem u bioskop. De Niro kao reditelj filma za koji je scenario napisao Erik Rot i u kojem glavnu ulogu igra Met Dejmon i koji traje tri sata - Now, That’s What I Call Scary!
Znate, nije to samo 3 sata vremena, to je mnogo više: trebalo je otići do bioskopa i vratiti se, trebalo je malo i razmisliti o filmu, pa onda i napisati tekst...sve u svemu trebalo je da ceo jedan lep i sunčan dan provedem baveći se De Nirovim velikim ambicijama, gigantskim idejama, epohalnim poduhvatima. I trosatnim filmom.Mračnu perspektivu još više je zamračilo ponašanje mojih prijatelja koje sam pokušao da prevarim da pođu sa mnom. Njih troje je bolovalo od nepoznatog virusa azijskog porekla, troje me je ismejalo, a još ukupno četvoro njih uopšte nije odgovaralo na telefon. Zanimljivo kako četvrtkom imam problem da uopšte lociram svoje drugare.
Jasno je dakle – bio sam sam.
Na žalost, sve je bilo onako kako sam i predvideo. Negde na početku sam shvatio da će glavna priča da se plete oko šta-bi-bilo-kad-bi-bilo teorije vezane za incident u Zalivu svinja, ali tokom tri sata filma podzapleti i sporedne priče koji ni sami ne idu nikuda, nateraju vas da zaboravite šta ih je uopšte pokrenulo. Sve je, naravno, divno i pedantno uslikano, ali likovi kojih ima mali milion kao i da ne postoje. Prvo sam pomislio da su kilavo napisani ili da nisu dobro povezani, ali onda sam u stvari shvatio da se svi osim Meta Dejmona toliko kratko pojavljuju, da uopšte i ne stigneš da ih upoznaš.
A sam Dejmon igra sa tolikim emotivnim otklonom, kao da sve što se događa oko njega nema apsolutno nikakve veze sa njim. Jedini lik, dakle onaj sa kojim morate da se identifikujete je hladan, nedodirljiv, okrutan, dok je sadržaj konfuzno ispričan. Divno bioskopsko iskustvo, zar ne?
Za one koji ipak vole da im se onako starinski kaže o čemu se ovde zaista radi, ukratko – Edvard Vilson, častan i diskretan momak, predvodi CIA akciju koja se vrti oko Zaliva svinja i navodne dojave po kojoj je Kastro o svemu što se sprema dobio informaciju baš iz Agencije. Dok istraga traje, naš Met se, kroz flešbekove, priseća svega i svačega: smrti svog oca, studentskih dana na Jejlu, regrutacije u tajnu službu, svog ubitačnog braka, sovjetskih, britanskih i drugih kontakata i špijuna, problematičnog odnosa sa sinom, žena koje su opčinjene njegovom pojavom, hladnog rata i sopstvenih ideala koji su jednog trenutka bili zamenjeni nekim drugim motivima. Nečim drugim, za čim traga i ovaj film, valjda, i nečim što karakteriše i ovu i sve slične službe na ovom svetu. Bolesna posvećenost ovakvom poslu ne ostaje nenagrađena – Vilson na kraju ne samo da žrtvuje svoje ideale (ako ih se uopšte sećamo sa početka filma), već i svoju porodicu.Voleo bih da na ovaj način mogu da završim: U ovom apsolutno genijalnom filmu De Niro je sasvim dostigao svoje uzore kao što su Serđo Leone i Martin Skorseze i isporučio nam jedno pravo remek-delo i film koji će, sasvim sigurno, biti glavni, ako ne i jedini pretendent na sve Oskare i Emije ikada dodeljene. 5 čistih zvezdica, ni manje ni više. I svi moji prijatelji koji su krenuli sa mnom – po 5 čistih zvezdica. Ma i J. – 5 zvezdica, bre! Jedva čekam da na DVD-u izađe petosatna rediteljeva verzija filma!
Međutim, u stvarnosti je bilo ovako: Mnogo sam se smorio. Baš sam se užasno dosađivao za vreme filma, 100 puta sam pogledao na sat. Da se ne lažemo, dobro parče sam i odspavao, a nije bilo nikoga da mi prepriča šta se dešavalo u međuvremenu. Ili da me makar probudi. Sve u svemu, popriličan fijasko, gde god da se okreneš.
Ocena:
Ja: **
Miško Bilbija
Režija: Robert De Niro
Uloge: Robert De Niro, Met Dejmon, Anđelina Džoli
Distribucija: Taramaunt
Najviše bih voleo kada bih mogao da napišem sledeći uvod: Želeo sam da vidim ovaj film. Mnogo sam to želeo još od kako sam pročitao prvu vest koja govori o tome kako je Robert De Niro prigrabio za sebe prava da napravi film po scenariju Erika Rota, a u kojem je CIA u glavnoj ulozi. Baš mnogo volim tog Rota i njegove nagradama ovenčane filmove kao što su ‘Forest Gamp’ ili ‘Horse Whisperer’, ali tek kada sam video trejler za film u kojem glavnu ulogu igra Met Dejmon i kad sam shvatio da Robert neće nikakav bulšit, nego da je ozbiljno pristupio ovako osetljivom trenutku američke istorije te da je stoga odlučio da njegov film ima epske dimenzije i da traje skoro puna 3 sata (i slovima: t r i s a t a), tek tada sam u stvari shvatio koliko jedva čekam da ovaj film dođe u beogradske bioskope i da nema dileme da će ovo biti novi ‘Kum’ ili novi ‘Bilo jednom u Americi’ ili novi ‘Good Fellas’. Znate već.
Međutim, u stvarnosti je bilo ovako: Nikako nisam želeo da gledam ovaj film. Sve što sam do sada pročitao ili čuo ili video u vezi ovog filma me je totalno odbijalo od same pomisli da idem u bioskop. De Niro kao reditelj filma za koji je scenario napisao Erik Rot i u kojem glavnu ulogu igra Met Dejmon i koji traje tri sata - Now, That’s What I Call Scary!
Znate, nije to samo 3 sata vremena, to je mnogo više: trebalo je otići do bioskopa i vratiti se, trebalo je malo i razmisliti o filmu, pa onda i napisati tekst...sve u svemu trebalo je da ceo jedan lep i sunčan dan provedem baveći se De Nirovim velikim ambicijama, gigantskim idejama, epohalnim poduhvatima. I trosatnim filmom.Mračnu perspektivu još više je zamračilo ponašanje mojih prijatelja koje sam pokušao da prevarim da pođu sa mnom. Njih troje je bolovalo od nepoznatog virusa azijskog porekla, troje me je ismejalo, a još ukupno četvoro njih uopšte nije odgovaralo na telefon. Zanimljivo kako četvrtkom imam problem da uopšte lociram svoje drugare.
Jasno je dakle – bio sam sam.
Na žalost, sve je bilo onako kako sam i predvideo. Negde na početku sam shvatio da će glavna priča da se plete oko šta-bi-bilo-kad-bi-bilo teorije vezane za incident u Zalivu svinja, ali tokom tri sata filma podzapleti i sporedne priče koji ni sami ne idu nikuda, nateraju vas da zaboravite šta ih je uopšte pokrenulo. Sve je, naravno, divno i pedantno uslikano, ali likovi kojih ima mali milion kao i da ne postoje. Prvo sam pomislio da su kilavo napisani ili da nisu dobro povezani, ali onda sam u stvari shvatio da se svi osim Meta Dejmona toliko kratko pojavljuju, da uopšte i ne stigneš da ih upoznaš.
A sam Dejmon igra sa tolikim emotivnim otklonom, kao da sve što se događa oko njega nema apsolutno nikakve veze sa njim. Jedini lik, dakle onaj sa kojim morate da se identifikujete je hladan, nedodirljiv, okrutan, dok je sadržaj konfuzno ispričan. Divno bioskopsko iskustvo, zar ne?
Za one koji ipak vole da im se onako starinski kaže o čemu se ovde zaista radi, ukratko – Edvard Vilson, častan i diskretan momak, predvodi CIA akciju koja se vrti oko Zaliva svinja i navodne dojave po kojoj je Kastro o svemu što se sprema dobio informaciju baš iz Agencije. Dok istraga traje, naš Met se, kroz flešbekove, priseća svega i svačega: smrti svog oca, studentskih dana na Jejlu, regrutacije u tajnu službu, svog ubitačnog braka, sovjetskih, britanskih i drugih kontakata i špijuna, problematičnog odnosa sa sinom, žena koje su opčinjene njegovom pojavom, hladnog rata i sopstvenih ideala koji su jednog trenutka bili zamenjeni nekim drugim motivima. Nečim drugim, za čim traga i ovaj film, valjda, i nečim što karakteriše i ovu i sve slične službe na ovom svetu. Bolesna posvećenost ovakvom poslu ne ostaje nenagrađena – Vilson na kraju ne samo da žrtvuje svoje ideale (ako ih se uopšte sećamo sa početka filma), već i svoju porodicu.Voleo bih da na ovaj način mogu da završim: U ovom apsolutno genijalnom filmu De Niro je sasvim dostigao svoje uzore kao što su Serđo Leone i Martin Skorseze i isporučio nam jedno pravo remek-delo i film koji će, sasvim sigurno, biti glavni, ako ne i jedini pretendent na sve Oskare i Emije ikada dodeljene. 5 čistih zvezdica, ni manje ni više. I svi moji prijatelji koji su krenuli sa mnom – po 5 čistih zvezdica. Ma i J. – 5 zvezdica, bre! Jedva čekam da na DVD-u izađe petosatna rediteljeva verzija filma!
Međutim, u stvarnosti je bilo ovako: Mnogo sam se smorio. Baš sam se užasno dosađivao za vreme filma, 100 puta sam pogledao na sat. Da se ne lažemo, dobro parče sam i odspavao, a nije bilo nikoga da mi prepriča šta se dešavalo u međuvremenu. Ili da me makar probudi. Sve u svemu, popriličan fijasko, gde god da se okreneš.
Ocena:
Ja: **
Miško Bilbija
