Jedan od najpoznatijih umetnika italijanske kimentografije Mikelandjelo Antonioni preminuo je u 94. godini, saopšteno je u Rimu.
Mikelandjelo Antonioni, jedan od najpoznatijih italijanskih filmskih režisera svih vremena, umro je u ponedeljak uveče u 94. godini, saopštio je gradonačelnik Rima Valter Veltroni.Čuveni reditelj, koji se proslavio filmovima "Uvećanje" i "Avantura", umro je u svojoj kući, prenela je nacionalna novinska agencija ANSA.
Antonioni, "pesnik sa kamerom", koji je za sobom ostavio 25 ostvarenja, preminuo je istog dana kada i njegov čuveni švedski kolega Igmar Bergman.
Sebe je smatrao najmanje "italijanskim" od svih italijanskih režisera. Važio je za hladnog anatoma ljubavi, očaja i otudjenja u modernom načinu života, čiji je pogled na svet odudarao od vidjenja njegovih sunarodnika Felinija, De Sike, Viskontija, Pazolinija i Bertolučija.
Dok su oni u svoja ostvarenja unosili strast i emocije, Antonioni je stvarao pejzaže skrivenih simbola i enigmi. Njegovi protagonisti su likovi u večitoj potrazi za nečim nedefinisanim i njima samima neobjašnjivim.
Rodjen u Ferari 1912. godine, Antonioni je počeo da se zanima za film krajem tridesetih godina.
Neko vreme je radio kao scenarista za Roberta Roselinija, Federika Felinija i Marsela Karnea, da bi prvi put stao iza kamere 1942, snimajući uglavnom dokumentarne filmove (Ljudi sa reke Po). Svoj prvi dugometražni film - "Hronika jedne ljubavi" (Cronaca di un amore) - snimiće tek 1950. godine.
Antonioni je privukao pažnju medjunarodne publike i kritike 1960. Njegova priča o paru opsednutom besmislom života nakon nestanka mlade prijateljice na vulkanskom ostrvu, delovala je na tadašnju publiku tako statično i zamršeno da je bila izviždana na premijeri na Kanskom festivalu.
Film "Avantura" je, medjutim, ubrzo proglašen za remek delo i jedno od deset najboljih ostvarenja u istoriji kinematografije. U svoja dva naredna filma, "Noć" (La notte) i "Pomračenje" (L'eclisse), koja su sa prethodnim činili neku vrstu neformalne trilogije, Antonioni je uveo publiku u nove mogućnosti kinematografskog izražavanja.
Tokom '80. godina, Antonionija su doživljavali kao modernistu prohujalih vremena u svetu koji je sve više naginjao zabavi.
Nakon eksperimentalog filma "Orao je imao dve glave" i nekoliko nedovršenih projekata, uključujući i dokumentarac o Kini, Antonioni je saradjivao sa Vimom Vendersom na neobičnom, vizuelno očaravajućem filmu "Iznad oblaka" (Beyond the Clouds) koji je ponovo privukao širu publiku.
Antonioni je 1985. doživeo moždani udar od kojeg je izgubio moć govora i ostao delimično paralizovan.
U Los Andjelesu mu je 1996. uručen Oskar za životno delo.
Njegov poslednji film, epizoda u omnibusu "Eros" (2004), koji je snimo sa Vong Kar Vajem i Stivenom Soderbergom, predstavlja enigmu bez duše i energije, ali i dalje sa predivnim pejzažima.
Smrt Mikaelandjela Antonionija označava odlazak poslednjeg medju velikim režiserima njegove generacije.
(Tanjug)
