Reditelj Gorčin Stojanović otvorio je u petak uveče pred prepunom salom Dvorane kulturnog
centra filmski Festival "Slobodna zona", u organizaciji Kulturnog centra Reks, koji će beogradskoj filmskoj publici ponuditi selekciju od 18 dokumentarnih i igranih filmova sa relevantnih svetskih festivala, i pokušati da skrenu pažnju na surovu statistiku svuda oko nas.
Dok je publika ispunjavala salu DKC - a, na platnu su se redjala slova i brojevi: "400.000 ilegalnih emigtanata u Evropi", "337.000 izbeglica u Srbiji", "1.500.000 palestinaca u Gazi", "10.000 sveštenika u Burmi", "986 roma ispod Gazele"...
Pošto je Marko Popović, selektor festivala, u uvodnoj reči postavio pitanje da li je Beogradu posle Cinemanie i u iščekivanju Festa potreban još jedan filmski festival, a budući da ga je publika izuzetnom posetom već prve večeri damantovala, odgovor je stigao od Gorčina Stojanovića, kome je prihvatio čast da otvori manifestaciju:
"U našem društvu i kulturi, isparcelisanim sitnim interesima, koji su relativizovali svaku odgovornost, kritičnost i otvorenost, ovakav festival je ne samo potreban nego i neophodan, kao podsećanje, kao korektiv i kao smernica", istakao je on, "u ovo vreme film već odavno nije umetnost, ali još uvek može biti subverzivan, ukoliko nije tek reklamni trik ili stilska oblanda, ako nije politički orijentisan film koji ima za cilj da vam proda poruku".
Publiku je pozdravio i selektor Marko Popović rekavši da "Slobodnu zonu" ove godine inspirišu svakodnevni junacinaci ovih koji nisu "supermeni" ali su heroji jer su se hrabro odlučili na najteži izbor, da uzmu život u svoje ruke, čije priče nas uveravaju da nismo sami, da postoje ljudi sa sličnim dilemama i problemima.
Marko je takodje za MONDO rekao da je posećenost "svake godine duplirana" što dokazuje da kod nas postoji publika koju u filmskoj umetnosti zanima nešto više od puke zabave ili 90 minuta zaborava, i da to daje nadu da će ovaj festival jedinstven kod nas, nastaviti da živi i da se širi.
centra filmski Festival "Slobodna zona", u organizaciji Kulturnog centra Reks, koji će beogradskoj filmskoj publici ponuditi selekciju od 18 dokumentarnih i igranih filmova sa relevantnih svetskih festivala, i pokušati da skrenu pažnju na surovu statistiku svuda oko nas.
Dok je publika ispunjavala salu DKC - a, na platnu su se redjala slova i brojevi: "400.000 ilegalnih emigtanata u Evropi", "337.000 izbeglica u Srbiji", "1.500.000 palestinaca u Gazi", "10.000 sveštenika u Burmi", "986 roma ispod Gazele"...
Pošto je Marko Popović, selektor festivala, u uvodnoj reči postavio pitanje da li je Beogradu posle Cinemanie i u iščekivanju Festa potreban još jedan filmski festival, a budući da ga je publika izuzetnom posetom već prve večeri damantovala, odgovor je stigao od Gorčina Stojanovića, kome je prihvatio čast da otvori manifestaciju:
"U našem društvu i kulturi, isparcelisanim sitnim interesima, koji su relativizovali svaku odgovornost, kritičnost i otvorenost, ovakav festival je ne samo potreban nego i neophodan, kao podsećanje, kao korektiv i kao smernica", istakao je on, "u ovo vreme film već odavno nije umetnost, ali još uvek može biti subverzivan, ukoliko nije tek reklamni trik ili stilska oblanda, ako nije politički orijentisan film koji ima za cilj da vam proda poruku".
Publiku je pozdravio i selektor Marko Popović rekavši da "Slobodnu zonu" ove godine inspirišu svakodnevni junacinaci ovih koji nisu "supermeni" ali su heroji jer su se hrabro odlučili na najteži izbor, da uzmu život u svoje ruke, čije priče nas uveravaju da nismo sami, da postoje ljudi sa sličnim dilemama i problemima.
Marko je takodje za MONDO rekao da je posećenost "svake godine duplirana" što dokazuje da kod nas postoji publika koju u filmskoj umetnosti zanima nešto više od puke zabave ili 90 minuta zaborava, i da to daje nadu da će ovaj festival jedinstven kod nas, nastaviti da živi i da se širi.
Persepolis
Putovanje kroz žive rane stanovnika cele planete otpočelo je projekcijom jedinstvenog ostvarenja "Persepolis", koji je režijski prvenac strip autora Marjane Satrapi i Vincenta Parona i ovogodišnji dobitnik nagrade žirija na Filmskom festivalu u Kanu a nominovan je i za Zlatnu palmu.
Marijana Satrapi je rodjena u Iranu, trenutno živi i stvara u Francuskoj, film se zasniva na njenom autobiografskom strip serijalu "Persepolis", čiju estetiku i sledi, slikajući period njenog odrastanja u Iranu i odlaska u emigraciju.
Za ovaj film autorka ističe da nije posvećen politici već prvenstveno ljubavi koju oseća za svoju porodicu a smatraće da je njime nešto postigla ako promeni neku od predrasuda koje vladaju o ljudima iz njene zemlje.Glas junakinjama ovog izuzetno filmovanog stripa koji u vedrim očima deteta, tinejdžerke i mlade osobe odslikava dramatične promene sveta pozajmile su Katrin Denev i Kjara Mastrojani.
Do 14. novembra publika će pogledati i film "Slatka mala" američke rediteljke Lori Kolijer, koji je dobio nagradu za najbolji film i glumicu na festivalu u Karlovim Varima i nominaciju za Zlatni Globus za najbolju glumicu, "Bolesnik" Majkla Mura, koji je ove godine osvojio nagradu na festivalu u Kanu, "Dane slave" Rašida Bušareba koji je nominovan za Oskara za najbolji strani film, "Pramcem ka severu" Stiva Hadsona, kao i film "Bili" Dženifer Venditi.
Festival će zatvoriti "Žig ubice", Marka Mandena koji je pobedio na Festivalu u Roterdamu ove godine.
Prvi gost festivala "Slobodna zona" je hrvatski reditelj Branko Šmit čiji će film "Panj pun olova" biti prikazan u nedelju 11. novembra u DKC-u.
Medju mnogobrojnim gostima su i hrvatski reditelj Nebojša Slijepčević, američki Džefri Sanders, Mark Ferkerk iz Holandije, Stiv Hadson iz Velike Britanije, Dorota Kedjiježavska i Artur Rajnhart iz Poljske i Tako Ruigaver iz Holandije.
Pre svake projekcije biće prikazan petominutni kratki film, projekta Zentropa, koji su režirali istaknuti evropski reditelji, kreativno se pougravajući evropskom realnošći i budućnošću.
Sav novac od prodaje karata biće poklonjen beogradskom Svratištu za decu i mlade koji žive i rade na ulici, a filmovi koji budu rasprodati biće prikazivani u repriznom terminu od 23 časa, što se pokazalo kao dobro zamišljena praksa već prvog dana festivala.
Cena karata za jednu projekciju je 150 dinara, a mogu se kupiti na blagajni DKC-a.
(MONDO)
Marijana Satrapi je rodjena u Iranu, trenutno živi i stvara u Francuskoj, film se zasniva na njenom autobiografskom strip serijalu "Persepolis", čiju estetiku i sledi, slikajući period njenog odrastanja u Iranu i odlaska u emigraciju.
Za ovaj film autorka ističe da nije posvećen politici već prvenstveno ljubavi koju oseća za svoju porodicu a smatraće da je njime nešto postigla ako promeni neku od predrasuda koje vladaju o ljudima iz njene zemlje.Glas junakinjama ovog izuzetno filmovanog stripa koji u vedrim očima deteta, tinejdžerke i mlade osobe odslikava dramatične promene sveta pozajmile su Katrin Denev i Kjara Mastrojani.
Do 14. novembra publika će pogledati i film "Slatka mala" američke rediteljke Lori Kolijer, koji je dobio nagradu za najbolji film i glumicu na festivalu u Karlovim Varima i nominaciju za Zlatni Globus za najbolju glumicu, "Bolesnik" Majkla Mura, koji je ove godine osvojio nagradu na festivalu u Kanu, "Dane slave" Rašida Bušareba koji je nominovan za Oskara za najbolji strani film, "Pramcem ka severu" Stiva Hadsona, kao i film "Bili" Dženifer Venditi.
Festival će zatvoriti "Žig ubice", Marka Mandena koji je pobedio na Festivalu u Roterdamu ove godine.
Prvi gost festivala "Slobodna zona" je hrvatski reditelj Branko Šmit čiji će film "Panj pun olova" biti prikazan u nedelju 11. novembra u DKC-u.
Medju mnogobrojnim gostima su i hrvatski reditelj Nebojša Slijepčević, američki Džefri Sanders, Mark Ferkerk iz Holandije, Stiv Hadson iz Velike Britanije, Dorota Kedjiježavska i Artur Rajnhart iz Poljske i Tako Ruigaver iz Holandije.
Pre svake projekcije biće prikazan petominutni kratki film, projekta Zentropa, koji su režirali istaknuti evropski reditelji, kreativno se pougravajući evropskom realnošći i budućnošću.
Sav novac od prodaje karata biće poklonjen beogradskom Svratištu za decu i mlade koji žive i rade na ulici, a filmovi koji budu rasprodati biće prikazivani u repriznom terminu od 23 časa, što se pokazalo kao dobro zamišljena praksa već prvog dana festivala.
Cena karata za jednu projekciju je 150 dinara, a mogu se kupiti na blagajni DKC-a.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.