U sredu uveče se zatvara festival "Slobodna zona", tokom koga je publika mogla da pogleda više od dvadeset ostvarenja relevantnih stvaralaca, dobitnika prestižnih nagrada, sa tematikom koja obuhvata teme iz celog sveta i svojim velikim odzivom dokaže da se i za dokumentarni i angažovani film može tražiti karta više.
I ništa drugo se nije desilo van bioskopskog mraka osim turbulentnog putovanja brzinom od tri filma na dan plus tri "kratka metra", kroz predele i najbolnija mesta planete, preko Irana, Tajlanda, Čilea, Palestine, Amerike, Iraka, postavljajući najteža pitanja i nalazeći neočekivane odgovore koji otvaraju prostor za nova pitanja.
Publika je sve vreme igrala ključnu ulogu u "Slobodnoj zoni" - sve je bilo u znaku naleta ljubitelja filma koji su vrlo brzo "čistili" blagajnu dvorane Kulturnog centra, verno i veselo trpeli "naštimavanja" vremena projekcija i uobičajene saobraćajne gužve u Movie baru pri ulazu i izlazu a ove godine igra još jednu važnu ulogu - svojim glasovima izabraće delo koje će biti otkupljeno, i dobiti svoju šansu na redovnom bioskopskom repertoaru.
Prvim delom festivala ubedljivo je dominirala dirljivo - duhovita saga o stvaranju palestinske fudbalske reprezetacije, "Snovi o golu", delo autorskog dua koji čine rediteljka palestinskog porekla i britanske škole nastanjena u Francuskoj, Maja Sanabar i njujorčanin jevrejskog porekla, Džefri Saunders, koji udružujući svoje genetske senzibilitete u različitosti kreiraju pogled iz potpuno svežeg rakursa na pitanje koje gori već drugi vek, u neodoljivo šarmantno ostvarenje koje bi trebalo da pogledaju i oni koji fudbal ne vole.
"Ovaj film je otpočeo tekstom iz novina, bio je to "Wall Street Journal", koji je pisao o tome kako Palestina ima fudbalski tim koji učestvuje na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u fudbalu", kaže za MONDO, Džefri Saunders, reditelj filma, "pošto sam se i sam veći deo života sa strašću bavio fudbalom, prepoznao sam to kao odličan način da ispričamo priču koja je ispričana mnogo puta, ali nikada kroz jezik fudbala koji je vrsta univerzalnog jezika, svi ga na planeti poznaju".
Džefri ističe da je potraga za identitetom ono što ga prvenstveno pokreće i što doživljava i kao zadatak dokumentarnog filma, "Često sam se kao njujorčanin, amerikanac jevrejskog porekla, pitao koji je zapravo moj identitet, šta je ono što me u njemu obeležava i uslovljava, koje predrasude ljudi imaju o meni zbog njega", zbog čega je osetio potrebu da sagleda i drugu stranu priče koja na mikro planu verodostojno predstavlja i samu zemlju, "Bilo je bitno da priča o palestinskoj reprezentaciji bude ispričana sa palestinske tačke gledišta, ali da ne bude striktno politična, da bude više o identitetu nego o politici".
Tragajući za sopstvenim identitetom Džefri je počeo da preispituje i svet oko sebe i smatrajući da je bio naivan u prihvatanju već "sažvakanih" istina, probao da se iskupi i izgradi kroz rad na dokumentarnom filmu:
"Ne verujem medijima i informacijama koje mi prenose, više volim da sam potražim odgovore na pitanja koja me muče, a mislim da moramo svi da postavljamo dosta pitanja, jer ono što sam naučio u Palestini je da je tamo situacija veoma kompleksna i da medijska slika koju zapad ima - nije odgovarajuća, da mi samo zamišljamo da smo kao obrazovani, liberalni amerikanci svesni do koje mere nam se informacije u medijima pakuju od strane vlade, jer nismo - procenat ide do devedeset odsto".
Boraveći u Beogradu, i za samo dva dana stekavši mnogo prijatelja i videvši Beograd prvi put, Džefri se u mislima vratio na planove o realizaciji filma na čiji je scenario pomalo zaboravio a čija se radnja odigrava u Beogradu 1999, za vreme Nato bombardovanja, napisan od strane amerikanaca Arija Golda po motivima istinite beogradske ljubavne priče.
Film "Snovi o golu" je proglašen od strane organizacije "Amnesty International", za "jedan od deset filmova koji znače" u 2006. godini.
U ponedeljak je film "Budina izgubljena deca", hiper realistično ostvarenje koje se odigrava u svetu toliko fantazmagoričnom da podseća na fikciju, maestralne fotografije korišćene u gradjenju pažljivog portreta boksera - monaha sa tajlandsko - burmanske granice, potpisan i strpljivo tri godine gradjen od strane iskusnog profesionalca i svetskog putnika, Marka Ferkerka, opčinio gledaoce koji su mu poklonili najviše ocene i prvo mesto na kome se uoči samog zatvaranja još uvek nalazi.
(MONDO)
I ništa drugo se nije desilo van bioskopskog mraka osim turbulentnog putovanja brzinom od tri filma na dan plus tri "kratka metra", kroz predele i najbolnija mesta planete, preko Irana, Tajlanda, Čilea, Palestine, Amerike, Iraka, postavljajući najteža pitanja i nalazeći neočekivane odgovore koji otvaraju prostor za nova pitanja.
Publika je sve vreme igrala ključnu ulogu u "Slobodnoj zoni" - sve je bilo u znaku naleta ljubitelja filma koji su vrlo brzo "čistili" blagajnu dvorane Kulturnog centra, verno i veselo trpeli "naštimavanja" vremena projekcija i uobičajene saobraćajne gužve u Movie baru pri ulazu i izlazu a ove godine igra još jednu važnu ulogu - svojim glasovima izabraće delo koje će biti otkupljeno, i dobiti svoju šansu na redovnom bioskopskom repertoaru.
Prvim delom festivala ubedljivo je dominirala dirljivo - duhovita saga o stvaranju palestinske fudbalske reprezetacije, "Snovi o golu", delo autorskog dua koji čine rediteljka palestinskog porekla i britanske škole nastanjena u Francuskoj, Maja Sanabar i njujorčanin jevrejskog porekla, Džefri Saunders, koji udružujući svoje genetske senzibilitete u različitosti kreiraju pogled iz potpuno svežeg rakursa na pitanje koje gori već drugi vek, u neodoljivo šarmantno ostvarenje koje bi trebalo da pogledaju i oni koji fudbal ne vole.
"Ovaj film je otpočeo tekstom iz novina, bio je to "Wall Street Journal", koji je pisao o tome kako Palestina ima fudbalski tim koji učestvuje na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u fudbalu", kaže za MONDO, Džefri Saunders, reditelj filma, "pošto sam se i sam veći deo života sa strašću bavio fudbalom, prepoznao sam to kao odličan način da ispričamo priču koja je ispričana mnogo puta, ali nikada kroz jezik fudbala koji je vrsta univerzalnog jezika, svi ga na planeti poznaju".
Džefri ističe da je potraga za identitetom ono što ga prvenstveno pokreće i što doživljava i kao zadatak dokumentarnog filma, "Često sam se kao njujorčanin, amerikanac jevrejskog porekla, pitao koji je zapravo moj identitet, šta je ono što me u njemu obeležava i uslovljava, koje predrasude ljudi imaju o meni zbog njega", zbog čega je osetio potrebu da sagleda i drugu stranu priče koja na mikro planu verodostojno predstavlja i samu zemlju, "Bilo je bitno da priča o palestinskoj reprezentaciji bude ispričana sa palestinske tačke gledišta, ali da ne bude striktno politična, da bude više o identitetu nego o politici".
Tragajući za sopstvenim identitetom Džefri je počeo da preispituje i svet oko sebe i smatrajući da je bio naivan u prihvatanju već "sažvakanih" istina, probao da se iskupi i izgradi kroz rad na dokumentarnom filmu:
"Ne verujem medijima i informacijama koje mi prenose, više volim da sam potražim odgovore na pitanja koja me muče, a mislim da moramo svi da postavljamo dosta pitanja, jer ono što sam naučio u Palestini je da je tamo situacija veoma kompleksna i da medijska slika koju zapad ima - nije odgovarajuća, da mi samo zamišljamo da smo kao obrazovani, liberalni amerikanci svesni do koje mere nam se informacije u medijima pakuju od strane vlade, jer nismo - procenat ide do devedeset odsto".
Boraveći u Beogradu, i za samo dva dana stekavši mnogo prijatelja i videvši Beograd prvi put, Džefri se u mislima vratio na planove o realizaciji filma na čiji je scenario pomalo zaboravio a čija se radnja odigrava u Beogradu 1999, za vreme Nato bombardovanja, napisan od strane amerikanaca Arija Golda po motivima istinite beogradske ljubavne priče.
Film "Snovi o golu" je proglašen od strane organizacije "Amnesty International", za "jedan od deset filmova koji znače" u 2006. godini.
U ponedeljak je film "Budina izgubljena deca", hiper realistično ostvarenje koje se odigrava u svetu toliko fantazmagoričnom da podseća na fikciju, maestralne fotografije korišćene u gradjenju pažljivog portreta boksera - monaha sa tajlandsko - burmanske granice, potpisan i strpljivo tri godine gradjen od strane iskusnog profesionalca i svetskog putnika, Marka Ferkerka, opčinio gledaoce koji su mu poklonili najviše ocene i prvo mesto na kome se uoči samog zatvaranja još uvek nalazi.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.