Film "Budina izgubljena deca" je definitivno najpopularniji na festivalu "Slobodna zona", osvojio je najviše glasova gledalaca koji su ga izmedju ostalih selektovali kao ostvarenje koje bi najviše želeli da pogledaju na televiziji.
Ovaj film dobitnik je nagrade žirija za dokumentarni film na Međunarodnom filmskom festivalu u Los Anđelesu, 2006. godine i nagrade "Srebrna golubica", na festivalu dokumentarnog filma u Lajpcigu, 2006. godine.
Teška i humana priča smeštena je na granicu Tajlanda i Burme, u parohiju budističkog monaha Pra Kru Ba, bivšeg prvaka u tajlandskom boksu koji se trudi da obnovi u učvrsti uticaj manastira "Zlatni konj" u kraju kojim vladaju trgovci drogom okupljajući napuštenu i siromašnu decu i pružajući im mnogo više od utočišta.
"Nekada sam bio samo tajlandski vojnik, sada sam vojnik svih ljudi na svetu jer se sada borim protiv laži, lopovluka, mržnje i nasilja", kaže o sebi Pra kru Ba.
U budističkom svetu postoji 33 000 manastira, ali ni jedan nije sličan manastiru "Zlatni konj", u kome Pra Kru Ba kombinuje svoje bokserske treninge sa molitvama i brigom za male planinske konje na kojima sa svojim učenicima obilazi zabačene krajeve i skuplja priloge da bi višak delio sa lokalnim stanovništvom.
Mark Ferkerk, reditelj koji se ovom pričom bavio tri godine pokušavajući da što vernije odslika ovaj neobičan portret, o "monahu tigru" kaže:"On je i jedno i drugo, mislim da njegova snaga leži u tome što se nikada lažno ne predstavlja, sam mi je rekao kako zna da nije dobar čovek već čovek koji se svakoga dana budi rešen da uradi nešto dobro".
"Smatrao sam da je priča zanimljiva za film jer je u ovoj zajednici sve svedeno na činioce, fascinirala me je ogoljenost komplikovanih procesa koje Pra sprovodi da bi ojačao i izgradio svoje štićenike", kaže Mark i dodaje "ipak sam osećao da Pra moram pažljivo da predstavim, da izgradim njegov lik polako i postepeno jer ga je teško razumeti iz prve".
Ideja o filmu je proizašla iz novinskog napisa o monahu, deci i konjima za koji je reditelj verovao da je interesantan ali izmišljen :"Dopala mi se priča ali sam tek kada se producent vratio i rekao da je uspeo da pronadje monaha iz teksta, poverovao da zaista i postoji", kaže Mark i dodaje "još kao mladić sam doživeo fascinaciju jugoistočnom Azijom, živeo sam u Australiji i imao prilike da je upoznam, nisam budista ali su me zanimala budistička učenja i mislim da su mi pomogla u potrazi za univerzalnim vrednostima".
Mark Ferkerk, (što na holandskom znači naopak), imao je prilično pravolinijski put - počeo je kao kamerman, bavio se montažom i smatra da je režija "logičan korak" u sazrevanju autora na filmu, koji počinje da postavlja pitanja i o "svetu oko sebe, ne samo o svojoj profesiji".
Rodjen u Africi, studirao u Londonu, radio u Australiji u kojoj je dugo živeo i počeo da se bavi dokumentarnim filmom a sada živi i radi u Holandiji gde je osnovao producentsku kuću.
Priznaje da su mu dokumentarci velika strast:"To je početna forma, film u svom izvornom obliku i funkciji, dokument sveta koji nikada nije poznat i ispitan do kraja mislim da ima važnu ulogu koja nije povezana sa zabavom".
(MONDO)
Ovaj film dobitnik je nagrade žirija za dokumentarni film na Međunarodnom filmskom festivalu u Los Anđelesu, 2006. godine i nagrade "Srebrna golubica", na festivalu dokumentarnog filma u Lajpcigu, 2006. godine.
Teška i humana priča smeštena je na granicu Tajlanda i Burme, u parohiju budističkog monaha Pra Kru Ba, bivšeg prvaka u tajlandskom boksu koji se trudi da obnovi u učvrsti uticaj manastira "Zlatni konj" u kraju kojim vladaju trgovci drogom okupljajući napuštenu i siromašnu decu i pružajući im mnogo više od utočišta.
"Nekada sam bio samo tajlandski vojnik, sada sam vojnik svih ljudi na svetu jer se sada borim protiv laži, lopovluka, mržnje i nasilja", kaže o sebi Pra kru Ba.
U budističkom svetu postoji 33 000 manastira, ali ni jedan nije sličan manastiru "Zlatni konj", u kome Pra Kru Ba kombinuje svoje bokserske treninge sa molitvama i brigom za male planinske konje na kojima sa svojim učenicima obilazi zabačene krajeve i skuplja priloge da bi višak delio sa lokalnim stanovništvom.
Mark Ferkerk, reditelj koji se ovom pričom bavio tri godine pokušavajući da što vernije odslika ovaj neobičan portret, o "monahu tigru" kaže:"On je i jedno i drugo, mislim da njegova snaga leži u tome što se nikada lažno ne predstavlja, sam mi je rekao kako zna da nije dobar čovek već čovek koji se svakoga dana budi rešen da uradi nešto dobro".
"Smatrao sam da je priča zanimljiva za film jer je u ovoj zajednici sve svedeno na činioce, fascinirala me je ogoljenost komplikovanih procesa koje Pra sprovodi da bi ojačao i izgradio svoje štićenike", kaže Mark i dodaje "ipak sam osećao da Pra moram pažljivo da predstavim, da izgradim njegov lik polako i postepeno jer ga je teško razumeti iz prve".
Ideja o filmu je proizašla iz novinskog napisa o monahu, deci i konjima za koji je reditelj verovao da je interesantan ali izmišljen :"Dopala mi se priča ali sam tek kada se producent vratio i rekao da je uspeo da pronadje monaha iz teksta, poverovao da zaista i postoji", kaže Mark i dodaje "još kao mladić sam doživeo fascinaciju jugoistočnom Azijom, živeo sam u Australiji i imao prilike da je upoznam, nisam budista ali su me zanimala budistička učenja i mislim da su mi pomogla u potrazi za univerzalnim vrednostima".
Mark Ferkerk, (što na holandskom znači naopak), imao je prilično pravolinijski put - počeo je kao kamerman, bavio se montažom i smatra da je režija "logičan korak" u sazrevanju autora na filmu, koji počinje da postavlja pitanja i o "svetu oko sebe, ne samo o svojoj profesiji".
Rodjen u Africi, studirao u Londonu, radio u Australiji u kojoj je dugo živeo i počeo da se bavi dokumentarnim filmom a sada živi i radi u Holandiji gde je osnovao producentsku kuću.
Priznaje da su mu dokumentarci velika strast:"To je početna forma, film u svom izvornom obliku i funkciji, dokument sveta koji nikada nije poznat i ispitan do kraja mislim da ima važnu ulogu koja nije povezana sa zabavom".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.