U Berlinu, glavnom sedištu Evropske akademije za film, svečanom ceremonijom dodele "evropskih oskara", nagrada EFA (nekadašnji Feliks), biće u subotu uveče obeležen jubilej: 20 godina postojanja Akademije i dodela godišnjih nagrada prema odluci glasova njenih 1.800 članova.
U ekskluzivnom razgovoru za "Politiku", nemački reditelj Vim Venders, kao predsednik Evropske akademije za film, iznosi svoja sećanja na početke i govori o potrebi postojanja zajedničkog, evropskog filmskog doma.
Vim Venders, delom zaslužan za osnivanje Akademije, za "Politiku" objašnjava kako je nastala ideja o potrebi osnivanja EFA: "Kasnih osamdesetih godina nastala je duboka kriza filmova snimljenih u Evropi, gledaoci kao da su bili izgubili poverenje u naše filmove, a autori u same sebe. Bilo je i više nego jasno da se mora nešto učiniti za evropsku kinematografiju, da se mora smisliti nešto čime bi se snažnije mogli suprotstaviti brzom narastanju moći Holivuda. Iz svega toga rodila se ideja o osnivanju Evropske akademije za film, sa namerom da da punu podršku u nastajanju i promociji evropskih filmova, da prenese iskustva mladoj generaciji."
Čuveni reditelj ipak ističe da nije postojala namera da se "konkuriše" Američkoj akademiji za film, već samo da se preuzmu neka njihova iskustva i da se "evropski film bori za evropsku i svetsku publiku".
Kasnih '80. godina ideju su počeli da sprovode u delo najznačajniji evropski autori. Madjarski reditelj Ištvan Sabo je sročio Apel evropskih reditelja, kao inicijalno pismo za osnivanje Akademije, a njemu su se pridružili i Angelopulos, Bergman, Felini i "maestro Ingmar Bergman, naš prvi predsednik i heroj mnogih evropskih filmskih autora", priča za "Politiku" Venders.
"Svako iz evropske filmske industrije može da prijavi svoj film za Evropsku filmsku nagradu. Svi prijavljeni filmovi daju se na gledanje svim članovima EFA koji glasajući odlučuju o listi nominovanih, konačno i o dobitnicima nagrada", objašnjava Venders.
Ideja Evropske akademije za film je borba za "evropsko gledalište", a Vim Venders smatra da je tokom godina na tom polju načinjen značajan napredak:
"Izgradili smo most izmedju industrije i autora i dali evropski dom svim sektorima filmskog stvaralaštva. Podržali smo život u različitosti i pružili uživanje u njoj, ceremoniju dodele nagrada načinili multikulturalnim okupljanjem evropske familije i pružili stalno narastajuću platformu za promociju evropskih filmova. Ove godine, uverićete se i sami, obezbedili smo i direktan prenos u 60 zemalja Evrope i sveta koji tako može da otkrije sve bogatstvo različitosti evropskog filma."
Za srpsku kinematografiju veliki je uspeh što su se medju nominovanima za nagradu EFA 2007. našla i naša dva filmska stvaraoca - glumac Predrag Miki Manojlović za ulogu u filmu "Irina Palm" Sema Grabarskog, i kompozitor Dejan Pejović za originalnu muziku u filmu "Guča" Dušana Milića.
(MONDO)
U ekskluzivnom razgovoru za "Politiku", nemački reditelj Vim Venders, kao predsednik Evropske akademije za film, iznosi svoja sećanja na početke i govori o potrebi postojanja zajedničkog, evropskog filmskog doma.
Vim Venders, delom zaslužan za osnivanje Akademije, za "Politiku" objašnjava kako je nastala ideja o potrebi osnivanja EFA: "Kasnih osamdesetih godina nastala je duboka kriza filmova snimljenih u Evropi, gledaoci kao da su bili izgubili poverenje u naše filmove, a autori u same sebe. Bilo je i više nego jasno da se mora nešto učiniti za evropsku kinematografiju, da se mora smisliti nešto čime bi se snažnije mogli suprotstaviti brzom narastanju moći Holivuda. Iz svega toga rodila se ideja o osnivanju Evropske akademije za film, sa namerom da da punu podršku u nastajanju i promociji evropskih filmova, da prenese iskustva mladoj generaciji."
Čuveni reditelj ipak ističe da nije postojala namera da se "konkuriše" Američkoj akademiji za film, već samo da se preuzmu neka njihova iskustva i da se "evropski film bori za evropsku i svetsku publiku".
Kasnih '80. godina ideju su počeli da sprovode u delo najznačajniji evropski autori. Madjarski reditelj Ištvan Sabo je sročio Apel evropskih reditelja, kao inicijalno pismo za osnivanje Akademije, a njemu su se pridružili i Angelopulos, Bergman, Felini i "maestro Ingmar Bergman, naš prvi predsednik i heroj mnogih evropskih filmskih autora", priča za "Politiku" Venders.
"Svako iz evropske filmske industrije može da prijavi svoj film za Evropsku filmsku nagradu. Svi prijavljeni filmovi daju se na gledanje svim članovima EFA koji glasajući odlučuju o listi nominovanih, konačno i o dobitnicima nagrada", objašnjava Venders.
Ideja Evropske akademije za film je borba za "evropsko gledalište", a Vim Venders smatra da je tokom godina na tom polju načinjen značajan napredak:
"Izgradili smo most izmedju industrije i autora i dali evropski dom svim sektorima filmskog stvaralaštva. Podržali smo život u različitosti i pružili uživanje u njoj, ceremoniju dodele nagrada načinili multikulturalnim okupljanjem evropske familije i pružili stalno narastajuću platformu za promociju evropskih filmova. Ove godine, uverićete se i sami, obezbedili smo i direktan prenos u 60 zemalja Evrope i sveta koji tako može da otkrije sve bogatstvo različitosti evropskog filma."
Za srpsku kinematografiju veliki je uspeh što su se medju nominovanima za nagradu EFA 2007. našla i naša dva filmska stvaraoca - glumac Predrag Miki Manojlović za ulogu u filmu "Irina Palm" Sema Grabarskog, i kompozitor Dejan Pejović za originalnu muziku u filmu "Guča" Dušana Milića.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.