Ejal Arad, savetnik izraelskog premijera Arijela Šarona, angažovan je da promoviše novi film Stivena Spilberga "Minhen", o osveti Izraela za otmicu svojih sportista na minhenskoj Olimpijadi 1972. godine, koju su izveli pripadnici palestinskog Crnog septembra.
Ejal Arad, savetnik izraelskog premijera Arijela Šarona, angažovan je da promoviše novi film Stivena Spilberga "Minhen", o osveti Izraela za otmicu svojih sportista na minhenskoj Olimpijadi 1972. godine, koju su izveli pripadnici palestinskog Crnog septembra.Arad je nedavno bio zadužen za planiranje istorijskog izraelskog povlačenja iz pojasa Gaze, a sada će promovisati u Izraelu film, koji je u toj zemlji već izazvao žestoku debatu, jer navodno izjednačuje agente izraelskog Mosada sa otmičarima.
"Reč je o filmu koji je ovde već izazvao veliko interesovanje i prirodno je da takva vrsta interesovanja sadrži neke negativne, kao i pozitivne reakcije," rekao je Arad. On je već organizovao prikazivanje filma za udovice 11 ubijenih izraelskih sportista, u prisustvu producenta i pisca scenarija.
Premijera "Minhena" zakazana je za 23. decembar u SAD, a u Izraelu za 26. januar.
Neke izraelske diplomate i agenti su već kritikovali činjenicu da je glavni istorijski izvor filma uveliko diskreditovana knjiga "Osveta" kanadskog novinara Džordža Jonasa. Ona je zasnovana na svedočenju jednog Izraelca čiju pripadnost Mosadu neki osporavaju, a drugi kažu da je napustio tu službu u znak protesta zbog agresivne taktike svoje zemlje.
U knjizi osvetnički tim razdiru pitanja savesti, a povremeno ih ometa nesposobnost.
Bivši šef izraelske bezbednosne službe Avi Dihter je, posle pretpremijere u Vašingtonu, Spilbergov film uporedio sa dečjom avanturističkom pričom. "Ne može se porediti ono što vidite u filmu i kako se to dešava u stvarnosti", rekao je Dihter.
Medjutim, jedna od udovica, koja je takodje videla film, ocenila je da nedostatak istorijske tačnosti ide u prilog Izraelu. Ilana Romano je rekla da film, za razliku od knjige, prelazi preko najveće greške Mosada - ubistva marokanskog kelnera u Norveškoj 1973. godine, čoveka za koga se pogrešno mislilo da je odbegli palestinski terorista.
"Da je Spilberg želeo da nanese štetu izraelskom imidžu, on bi uključio aferu Lilehamer", rekla je Romano, čiji je muž, dizač tegova, prvi poginuo pri pokušaju spasavanja koji su preduzele nemačke snage bezbednosti, aludirajući na norveški grad Lilehamer u kojem je Marokanac ubijen.
(Tanjug)
