Titlovani prevodi su gotovo uvek savršen primer "nadriprevodjenja".
U titlu jednog filma mogla se pročitati i rečenica: "On je elidžibilan da to uradi". Neko je tako preveo engleski izraz "to be eligible", koji znači imati pravo, biti pozvan (u smislu odgovarajući, poželjan) da se nešto uradi. Ovaj nakaradni prevod primetila je Zora Čavić-Ilić, prevodilac iz zlatnog doba Televizije Beograd, a danas penzionerka, piše "Politikin" dodatak "TV revija".
Nije to usamljen primer. Ima ih bezbroj i primećuje ih svaki gledalac koji zna strane jezike. Stručnjaci za jezik, poput Ivana Klajna, povremeno na njih upozoravaju, ali se situacija ne menja.
"Titlovani prevodi su gotovo uvek savršen primer onoga što dr Tvrtko Prćić u knjizi 'Engleski u srpskom' nazima 'površinsko prevodjenje' ili 'nadriprevodjenje'", kaže Klajn.
"Prevodioci ne poznaju ni svoj maternji jezik, ni onaj sa koga prevode, najčešće engleski."
U razgovoru za "TV reviju" Ivan Klajn navodi nekoliko najčešćih primera novijih bukvalizama: "Kad se jedan lik u američkom filmu izdere na drugog 'What's zour problem', gotovo uvek ćemo u titlu pročitati 'Šta je tvoj problem', umesto rečenica koje bi se u srpskom normalno upotrebile u takvim situacijama 'Šta ti je', 'Koji ti je vrag' i slično."
"Tu su i mnogobrojni 'lažni prijatelji', izrazi preneti po engleskom obliku, umesto po stvarnom značenju, 'Silikonska dolina' umesto 'Silicijumske doline', zatim 'definitivno' umesto 'svakako' ili 'nesumnjivo', 'menadžer hotela' umesto 'direktor hotela'", kaže Klajn.
"Najsmešnije je", dodaje Klajn, "kada prevodioci englesko 'doctor' uvek, bez razlike, prevode kao 'doktor', i kad se odnosi na žene. Pred nama je zgodna plavuša u belom mantilu, njen kolega dovodi pacijenta do nje, i kaže mu (prema titlu): 'Da vas upoznam sa doktorom Džonskonom', a posle joj se svi obraćaju sa 'doktore Džonson', jer prevodiocu ni na pamet ne pada da postoji reč 'doktorka'."
Današnji prevodioci, očigledno, rade brzo i površno. Zora Čavić-Ilić, koja je prevela oko 435.000 minuta programa za 32 godine rada na TV Beograd, zamera današnjim prevodiocima nepoznavanje materije.
"Primetila sam da ne poznaju Bibliju, istoriju, a najgore je što ne poznaju ni sopstveni jezik", kaže ona. "Ne znaju slaganje rodova i brojeva. Ne zna se šta je jetrva, šta zaova, a šta svastika. U jednom titlu sam pročitala 'Došao ti šurak' umesto 'Evo ti devera'. Umesto 'mesečina' prevode 'mesečeva svetlost'."
Kao iskusan prevodilac, Zora Čavić-Ilić tvrdi da se RTS i danas dobro drži u odnosu na druge televizije kad je reč o prevodimam a izdvaja i TV B92, posebno Bi-Bi-Sijeve dokumentarce koje prevodi i sinhronizuje Goran Dimitrijević.
Vida Janković, prevodilac sa francuskog, primećuje da prevodioci danas ne razumeju francuske idiome, a da naročito ne razumeju nazive ulica i institucija.
"Često primetim da kad se u tekstu pojavi ime ulice ili neke institucije, prevodioci misle da je to nečije prezime, pa ispada da lik ide kod nekog čoveka, a ne u instituciju", dodaje ona.
Da je transkripcija stranih imena posebno bolno pitanje kad je reč o prevođenju, smatra i Ivan Klajn.
"U španskim imenima, bilo da se prevode sa španskog ili sa engleskog, prevodioci redovno upotrebljavaju 'ć', pa imamo 'Ćoni', 'Boliće', 'Las Noćes', 'mućaćosi' i slično, iako tu po svim pravopisima dolazi u obzir samo 'č', što bi i sami uvideli kada bi se setili Čilea, Don Kihota od Manče, njegovog Sanča Panse...", kaže Klajn.
Ljudi sa televizije priznaju da, izuzimajući RTS, prevodilačke službe uglavnom ne postoje, a gotovi prevodi se često dobijaju u paketu sa filmom od lokalnih distributera.
Aleksandar Kostić, urednik filmskog programa na B92 kaže da je ova televizija u srećnija vremena imala prevodilačku službu, dok sada uglavnom angažuje prevodioce po ugovoru.
"Za najpipavije stvari angažujemo najbolje prevodioce, a često rade i kolege iz kuće", dodaje Kostić, priznajući da TV B92 nema lektore.
Ivan Karl, urednik filmskog programa RTS-a, kaže da prevodi njihovih filmova prolaze kontrolu lektora. "Ne postoji idealan prevod, jer se kriterijumi, pa i tumačenje pravopisa, gramatike i određenih pojmova u stranom jeziku često razlikuju od osobe do osobe i nisu univerzalni", kaže Karl i tvrdi da greške u prevodima na RTS-u nije uočio.
Ivan Klajn, međutim, tvrdi da nije primetio nikakve ozbiljnije razlike među pojedinim televizijama. Svi su na istom, žalosnom nivou, zaključuje on.
(MONDO)
Nije to usamljen primer. Ima ih bezbroj i primećuje ih svaki gledalac koji zna strane jezike. Stručnjaci za jezik, poput Ivana Klajna, povremeno na njih upozoravaju, ali se situacija ne menja.
"Titlovani prevodi su gotovo uvek savršen primer onoga što dr Tvrtko Prćić u knjizi 'Engleski u srpskom' nazima 'površinsko prevodjenje' ili 'nadriprevodjenje'", kaže Klajn.
"Prevodioci ne poznaju ni svoj maternji jezik, ni onaj sa koga prevode, najčešće engleski."
U razgovoru za "TV reviju" Ivan Klajn navodi nekoliko najčešćih primera novijih bukvalizama: "Kad se jedan lik u američkom filmu izdere na drugog 'What's zour problem', gotovo uvek ćemo u titlu pročitati 'Šta je tvoj problem', umesto rečenica koje bi se u srpskom normalno upotrebile u takvim situacijama 'Šta ti je', 'Koji ti je vrag' i slično."
"Tu su i mnogobrojni 'lažni prijatelji', izrazi preneti po engleskom obliku, umesto po stvarnom značenju, 'Silikonska dolina' umesto 'Silicijumske doline', zatim 'definitivno' umesto 'svakako' ili 'nesumnjivo', 'menadžer hotela' umesto 'direktor hotela'", kaže Klajn.
"Najsmešnije je", dodaje Klajn, "kada prevodioci englesko 'doctor' uvek, bez razlike, prevode kao 'doktor', i kad se odnosi na žene. Pred nama je zgodna plavuša u belom mantilu, njen kolega dovodi pacijenta do nje, i kaže mu (prema titlu): 'Da vas upoznam sa doktorom Džonskonom', a posle joj se svi obraćaju sa 'doktore Džonson', jer prevodiocu ni na pamet ne pada da postoji reč 'doktorka'."
Današnji prevodioci, očigledno, rade brzo i površno. Zora Čavić-Ilić, koja je prevela oko 435.000 minuta programa za 32 godine rada na TV Beograd, zamera današnjim prevodiocima nepoznavanje materije.
"Primetila sam da ne poznaju Bibliju, istoriju, a najgore je što ne poznaju ni sopstveni jezik", kaže ona. "Ne znaju slaganje rodova i brojeva. Ne zna se šta je jetrva, šta zaova, a šta svastika. U jednom titlu sam pročitala 'Došao ti šurak' umesto 'Evo ti devera'. Umesto 'mesečina' prevode 'mesečeva svetlost'."
Kao iskusan prevodilac, Zora Čavić-Ilić tvrdi da se RTS i danas dobro drži u odnosu na druge televizije kad je reč o prevodimam a izdvaja i TV B92, posebno Bi-Bi-Sijeve dokumentarce koje prevodi i sinhronizuje Goran Dimitrijević.
Vida Janković, prevodilac sa francuskog, primećuje da prevodioci danas ne razumeju francuske idiome, a da naročito ne razumeju nazive ulica i institucija.
"Često primetim da kad se u tekstu pojavi ime ulice ili neke institucije, prevodioci misle da je to nečije prezime, pa ispada da lik ide kod nekog čoveka, a ne u instituciju", dodaje ona.
Da je transkripcija stranih imena posebno bolno pitanje kad je reč o prevođenju, smatra i Ivan Klajn.
"U španskim imenima, bilo da se prevode sa španskog ili sa engleskog, prevodioci redovno upotrebljavaju 'ć', pa imamo 'Ćoni', 'Boliće', 'Las Noćes', 'mućaćosi' i slično, iako tu po svim pravopisima dolazi u obzir samo 'č', što bi i sami uvideli kada bi se setili Čilea, Don Kihota od Manče, njegovog Sanča Panse...", kaže Klajn.
Ljudi sa televizije priznaju da, izuzimajući RTS, prevodilačke službe uglavnom ne postoje, a gotovi prevodi se često dobijaju u paketu sa filmom od lokalnih distributera.
Aleksandar Kostić, urednik filmskog programa na B92 kaže da je ova televizija u srećnija vremena imala prevodilačku službu, dok sada uglavnom angažuje prevodioce po ugovoru.
"Za najpipavije stvari angažujemo najbolje prevodioce, a često rade i kolege iz kuće", dodaje Kostić, priznajući da TV B92 nema lektore.
Ivan Karl, urednik filmskog programa RTS-a, kaže da prevodi njihovih filmova prolaze kontrolu lektora. "Ne postoji idealan prevod, jer se kriterijumi, pa i tumačenje pravopisa, gramatike i određenih pojmova u stranom jeziku često razlikuju od osobe do osobe i nisu univerzalni", kaže Karl i tvrdi da greške u prevodima na RTS-u nije uočio.
Ivan Klajn, međutim, tvrdi da nije primetio nikakve ozbiljnije razlike među pojedinim televizijama. Svi su na istom, žalosnom nivou, zaključuje on.
(MONDO)
