"Pokojni maršal je od mene zahtevao da mu pričam viceve i anegdote koje narod o njemu smišlja. I nisam smeo ništa da izostavim. Zauzvrat, krao sam mu cigare iz kutije na stolu. Kubanske, prave. Mislio sam da me niko ne vidi, a onda sam čuo da je Borisu Dvorniku jednom rekao: 'Čudan onaj Bata, sve mi cigare pokrade'", priča kroz osmeh najveći filmski "partizan".
Slavni Orson Vels je jednom prilikom na pitanje ko je najbolji glumac na rekao: " Vels. Orson Vels. I Zivoinovik." Ova jednostavna rečenica je možda i najbolji dokaz svetske slave doajena Velimira Bate Živojinovića.
" Mnogo je zanimljivije biti u braku pola veka, nego isto toliko snimati filmove. Ja ih do sada iza sebe imam tačno 333, ali većinu ih nisam pogledao. Mnogi od njih koji se i danas prikazuju su zaista loši, neki su veoma nekulturni, toliko da mislim da ih treba zabraniti", kaže Bata za MONDO.
Impozantan broj filmova u kojima je glumio je, kaže, posledica odluke da nikad nikog ne odbije.
" Nije da ja nemam standarde, ili da ne biram gde ću da glumim. Ja samo smatram da nije lepo da omalovažavam tuđi rad. Jer, neko je taj film osmislio, neko se potrudio da napravi scenario, da ga režira i pronadje novac za snimanje. Ko sam onda ja da kažem ne? Iz tog razloga sam tako mnogo radio, pa sam i ženu jednom glumio. Ma i ćorava koka bi ubola jednom, da je na mom mestu bila. Ne može od 300 filmova baš ni jedan da ne valja!".
Za velike umetnike obično se kaže da su u svet umetnosti ušli na velika vrata. A Bata je u svet glume zakoračio, ni manje ni više nego kroz prozor.
" Još pre pola veka, pre nego što sam glumio, muvao sam se s nekim sumnjivim društvom po Košutnjaku. U gluvo doba noći, videli smo jedan osvetljen prozor, i u prostoriji neke ljude kako se smeju, drugi plaču, treći nešto skaču... Virili smo unutra i čudili se šta se dešava... Kad su nas primetili, zamolili su nas da ili udjemo, ili da nestanemo... Drugari su pobegli, a ja sam zakoračio preko prozorske daske i ušao pravo na probu kasnijih osnivača Beogradskog dramskog pozorišta", priča Živojinović o svojim počecima.
Radoznao i mlad, Bata je počeo da glumi u tadašnjem Akademskom pozorištu, čija ga je trupa kasnije poslala u glumačku školu. Prvo u Niš, pa u Novi Sad. Pa još jednom tako. Izbacivali su ga, i sam je odlazio. Neprimeren djak, ali veliki talenat. Za vreme studiranja na Akademiji igrao je u pozorištu svako veče, ponekad i po dve predstave dnevno. Ali, nikad glavnu ulogu. One su došle kasnije, u filmovima.
Voleo ga je narod, ali voleo ga je i Tito. A kako i ne bi, posle onoliko "Švaba" koje je "sredio" na filmskom platnu. Bata mu je čak bio i "špijun".
" Pokojni maršal je od mene zahtevao da mu pričam viceve i anegdote koje narod o njemu smišlja. I nisam smeo ništa da izostavim. Bila mu je to jedna od omiljenih zabava, ali je on meni pričao mnogo interesantnije i 'masnije' viceve o sebi. Zauzvrat, krao sam mu cigare iz kutije na stolu. Kubanske, prave. Mislio sam da me niko ne vidi, iako su kutiju menjali čim bih ja uzeo jednu. A onda sam čuo da je Borisu Dvorniku jednom rekao: 'Čudan onaj Bata, sve mi cigare pokrade'", priča kroz osmeh najveći filmski "partizan". " Mnogo je zanimljivije biti u braku pola veka, nego isto toliko snimati filmove. Ja ih do sada iza sebe imam tačno 333, ali većinu ih nisam pogledao. Mnogi od njih koji se i danas prikazuju su zaista loši, neki su veoma nekulturni, toliko da mislim da ih treba zabraniti", kaže Bata za MONDO.
Impozantan broj filmova u kojima je glumio je, kaže, posledica odluke da nikad nikog ne odbije.
" Nije da ja nemam standarde, ili da ne biram gde ću da glumim. Ja samo smatram da nije lepo da omalovažavam tuđi rad. Jer, neko je taj film osmislio, neko se potrudio da napravi scenario, da ga režira i pronadje novac za snimanje. Ko sam onda ja da kažem ne? Iz tog razloga sam tako mnogo radio, pa sam i ženu jednom glumio. Ma i ćorava koka bi ubola jednom, da je na mom mestu bila. Ne može od 300 filmova baš ni jedan da ne valja!".
Za velike umetnike obično se kaže da su u svet umetnosti ušli na velika vrata. A Bata je u svet glume zakoračio, ni manje ni više nego kroz prozor.
" Još pre pola veka, pre nego što sam glumio, muvao sam se s nekim sumnjivim društvom po Košutnjaku. U gluvo doba noći, videli smo jedan osvetljen prozor, i u prostoriji neke ljude kako se smeju, drugi plaču, treći nešto skaču... Virili smo unutra i čudili se šta se dešava... Kad su nas primetili, zamolili su nas da ili udjemo, ili da nestanemo... Drugari su pobegli, a ja sam zakoračio preko prozorske daske i ušao pravo na probu kasnijih osnivača Beogradskog dramskog pozorišta", priča Živojinović o svojim počecima.
Radoznao i mlad, Bata je počeo da glumi u tadašnjem Akademskom pozorištu, čija ga je trupa kasnije poslala u glumačku školu. Prvo u Niš, pa u Novi Sad. Pa još jednom tako. Izbacivali su ga, i sam je odlazio. Neprimeren djak, ali veliki talenat. Za vreme studiranja na Akademiji igrao je u pozorištu svako veče, ponekad i po dve predstave dnevno. Ali, nikad glavnu ulogu. One su došle kasnije, u filmovima.
Voleo ga je narod, ali voleo ga je i Tito. A kako i ne bi, posle onoliko "Švaba" koje je "sredio" na filmskom platnu. Bata mu je čak bio i "špijun".
Živojinović je bio jedan od retkih srećnika koji su imali priliku da upoznaju Elizabet Tejlor i da se sa njom druži na snimanju filma "Bitka na Neretvi" u kojem je "maršala" glumio Ričard Barton.
" Ista je sobarica usluživala i mene i Lulu, moju suprugu, i njih dvoje, Elizabet i Bartona. Ispričala nam je kako je Elizabeta zahtevala da joj se svako jutro na noćni ormarić donese čaša od tri decilitra i u njoj dve trećine viskija i jedna trećina koka-kole. A i Barton je mnogo pio u to vreme... Sećam se da sam ga držao za noge da se ne klima dok smo snimali scenu u kojoj u ulozi Tita on drži neku govoranciju... "
Bata je suprugu Julijanu, od milja zvanu Lula upoznao kad je njoj bilo tri godine. Bila je mala sestra njegovog najboljeg druga i gledao je kako raste... "Ugrabio sam je čim se zadevojčila".
" Sećam se da smo, za vreme snimanja "Neretve", svako jutro gledali kako Elizabeta s terase maše Bartonu kad krene na snimanje. Jednom smo išli zajedno, ali Liz nije, po običaju izašla. Valjda je bila prepijana, ili je spavala. Ričard je bio u čudu, tražio je pogledom, a onda je moja Lula izašla i počela da maše... Eto tako je ona odigrala ulogu slavne Elizabete... ".
Na pitanje o nagradama, Živojinović kaže da mu ne znače mnogo, jer ne donose novac. Slavu, kaže, već ima. Ali, naivnom slušaocu, koji bi poverovao u njegov materijalizam, mnogo će više reći podatak da je odbio milion dolara, koje su mu Kinezi ponudili da reklamira " neku vodu".
" Čudan su oni svet... Ti Kinezi... Evo sad smo u sred projekta da od 'Valtera' napravimo seriju. Baš čekam taj tekst... I čudim se... Pošto bih sada mogao da glumim samo Valterovog dedu, ja ću biti narator, a glavna uloga pripašće Nikoli Koji.".
(MONDO)
