Jugoslovenska kinoteka je povodom svog jubileja - 70 godina od osnivanja, svečano večeras otvorila novu stalnu postavku "Naš muzej filma".
Izložba obuhvata dragocene eksponate iz predistorije i istorije filma, a posebna pažnja poklonjena je razvoju domaće filmske umetnosti.
Najstariji izloženi predmeti potiču iz 19. veka, a među njima su i izuzetna Carska panorama i prva kamera braće Limijer, te kamere s početka 20. veka koje su pripadale Aleksandru Lifki i srpskom snimatelju Mihailu Mihailoviću, poznatijem kao Mika Afrika.
Deo izložbe posvećen je ranim bioskopima i pionirima filma na ovim prostorima, a poseban akcenat stavljen je na prvi srpski igrani film "Karađorđe" (1911).
U uvodnoj reči, Ivana Dedić je u ime Ministarstva kulture i informisanja podsetila na bogatu istoriju Jugoslovenske kinoteke, kao i to da je ona jedan od najstarijih filmskih arhiva na svetu, gde se "čuva preko sto hiljada ostvarenja raznih formata."
"Kinoteka je jedan od najvrednijih filmskih fondova. Ponosni smo na ovu ustanovu i na sve koje u njoj rade i održavaju ugled, te čuvaju sećanje na ključne događaje koji su zabeleženi na filmskim trakama. Svi posetioci sada imaju priliku da pogledaju deo bogatstva koje posedujete", kazala je Dedićeva.
Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da je ova postavka najambiciozniji projekat kada je u pitanju njena izložbena delatnost.
"Primetićete da dominiraju pokretne slike, što i priliči muzeju filma. Takođe, videćete prve filmske kamere, Čaplinov štap, rekvizite koji su korišćeni na snimanju nekih kultnih filmova koji su obeležili ono što danas s pravom zovemo 'zlatnim dobom kinematografije', i još mnogo toga", rekao je Pantelić.
U ostalim celinama postavke predstavljen je dokumentarni film iz vremena balkanskih i Prvog svetskog rata, zatim uspeh domaćih umetnika u svetu, Beograd na filmu u međuratnom periodu, filmski žurnali i reklame, kao i producentske kuće.
U skladu s hronologijom, sledi predstavljanje fenomena i značajnih autora jugoslovenske i srpske kinematografije nakon Drugog svetskog rata.
Multimedijalna izložba uključuje i odabrane inserte, filmsku muziku domaćih kompozitora, deo bogate zbirke plakata, fotografije, dokumenta i drugu prateću građu.
"Naš muzej filma" obuhvata i predmete iz legata Ljubiše Samardžića, Pavla Vuisića, Milene Dravić, Dragana Nikolića, Živojina Pavlovića i drugih.
Arhitekturu i dizajn izložbe u ime studija "Vju" potpisuju Ivan Mangov i Vesna Orović, a grafički dizajn i vizuelni identitet, u ime studija "Braća Burazeri" - Nikola Radojčić, Isidora Tomić i Dušan Stokić.
Mangov je ovom prilikom kazao da je "Naš muzej filma" rezultat predanog i dugotrajnog rada stručnog tima Jugoslovenske kinoteke.
"Godinu i po dana je trajao rad na ovom projektu. Trebalo je odabrati i sortirati građu koja je izuzetno bogata. Nadam se da ćete osetiti dinamiku filma koju smo želeli da prenesemo i na izložbu. Iz sekvence u sekvence smenjivaće se i atmosfera", kazao je Mangov.
Posetioci mogu kroz 28 celina da sagledaju različite periode i aspekte koji su u tehnološkom i umetničkom smislu bitni za razvoj kinematografije do kraja 20. veka.