Podsećamo vas na najbolje momente iz izvanredne biografije slavnog glumca, koji nas je napustio u 104. godini.
"Starost je samo u našim glavama. Ja sam preživeo pad helikoptera, operaciju kičme, moždani udar nakon kojeg sam hteo da se ubijem. Ali uvek sebi kažem, moraš da nastaviš da funkcionišeš i 'rasteš'. To je jedini protivotrov za starenje", rekao je svojevremeno Kirk Daglas.
Rođen je 9. decembra 1916. kao Isur Danijelovič u Amsterdamu u državi Njujork, a njegovi roditelji bili su ruski Jevreji iz Čavusija u današnjoj Belorusiji. Porodica je bila siromašna, i pored Isura imala je još šest ćerki.Isur je 1941. promenio ime u Kirk Daglas i pristupio američkoj mornarici, gde je bio oficir za komunikacije zadužen za otkrivanje i uništavanje neprijateljskih podmornica. U vojsci je proveo samo tri godine, pre nego što je zbog povrede časno otpušten.
Na osnovu posebne stipendije, upisao je Američku akademiju dramskih umetnosti u Njujorku gde je upoznao Dijanu Dil, koja je 1943. postala njegova supruga. Dobili su sinove Majkla, koji je postao glumac, i Džoela koji radi kao producent, ali su se razveli 1951. godine.
Tri godine kasnije, Kirk se oženio En Bajdens sa kojom je dobio još dva sina, Pitera i Erika. Piter se bavio produkcijom, dok je Erik krenuo očevim stopama, i bavio se glumom do svoje smrti 2004. godine.
Sa En je u braku duže od šest decenija! I jednom prilikom je izjavio - "ako želiš da saznaš nešto o čoveku, dobro pogledaj ženu koju je odabrao za suprugu".
VELIKI ZAVODNIK
Kirk je u karijeri zaveo brojne slavne dame, među kojima su i legende velikog platna Rita Hejvort, Marlen Ditrih i Džoan Kroford.
Iako je karijeru počeo na radiju i televiziji, kao i u pozorištu, prijateljstvo sa koleginicom sa studija Loren Bekol omogućilo mu je da se probije na filmu. Ona ga je preporučila Halu Volisu za film "Čudna ljubav Marte Ajvers" (1946).
Igrao je u gomili vesterna, među kojima su "Along the great divide" i "Lonely are the brave", kao i famozni film Stenlija Kjubrika "Putevi slave" (1957).
Daglas je svojevremeno bio važna figura u razrešenju jedne od udarnih holivudskih afera, poznate kao "Crna lista". Produkcijske kuće odbijale su da zaposle filmske radnike za koje se sumnjalo da su povezani sa komunizmom, i njihova imena bila su sakupljena na "Crnoj listi". Daglas je pomogao da se ta (često nezaslužena) stigma otkloni, i obelodanio je da je nekadašnji član Komunističke partije, Dalton Trambo, scenarista filma "Spartak".
Njegove najpoznatije uloge su upravo u tom filmu, zatim "20.000 milja pod morem", kao i "Champion", "The bad and the beautiful" i "Lust for life", za koje je nominovan za Oskara koji mu je svaki put izmakao.Krajem pedesetih ipak je dobio Zlatni globus za ulogu u filmu "Lust for life", a 1968. i počasnu nagradu "Sesil B. Demil" za izvanredan doprinos zabavnoj industriji.
Početkom šezdesetih na Brodveju je igrao u predstavi "Let iznad kukavičjeg gnezda" i zatim prepustio prava za snimanje filma svom sinu Majklu, a on se posvetio režiranju vesterna kao što su "Posse" i "Scalawag".
Javnosti se predstavio i kao pisac, i objavio deset romana i memoara, a u modernu eru ušao je kao bloger "Hafington posta".
O slavi je rekao sledeće.
"Kada postaneš zvezda, ti se uopšte ne promeniš. Ali, promene se svi koji te okružuju."
TITO PO NJEGA SLAO PRIVATNI AVION
U jednom od memoara, opisao je i susret sa Josipom Brozom Titom, koji je po njega poslao privatni avion!
Bio je u Jugoslaviji u novembru 1964, kada je "uz kafu i kolače" razgovarao sa studentima Filmske akademije. Želeo je veći auditorijum, pa je sam organizovao predavanje na Beogradskom univerzitetu i bio oduševljen studentima koji su znali sve o filmovima.
"Sledećeg dana, za vreme ručka sa američkim i britanskim ambasadorima, pitao sam da li bismo supruga i ja mogli da se upoznamo sa Titom. Oni su se nećkali, a ja sam se izvinio, izašao i okrenuo broj njegovog kabineta. Sledećeg dana, Tito je po mene i suprugu iz Ljubljane poslao svoj privatni avion. Ručali smo u njegovoj vili, pili vino i pričali o filmovima. Voleo je vesterne, a naročito 'Obračun kod OK korala'", napisao je on.
"Narednog dana, britanski ambasador nije mi verovao, rekao je da je on na prijem kod Tita čekao bezuspešno šest nedelja. Pitao sam ga - a koliko ste Vi filmova snimili?"
NEMA PREDAJE
Daglas je 1996. doživeo stravičan moždani udar koji mu je bitno oštetio moć govora, i iste godine dobio je i dugo očekivanog Oskara, doduše počasnog, za doprinos filmskoj industriji u kojoj je "moralna i kreativna sila".
Nije dozvolio da zbog narušenog zdravlja klone, već se vredno posvetio terapiji i već tri godine kasnije igrao u filmu "Dijamanti", gde je glumio starog borca koji se oporavlja od moždanog udara. Poslednjih godina, igrao je u filmu "Iluzija" o reditelju koji umire, kao i TV filmu "Ubistva u zgradi Empajer stejt".
I Daglas nije voleo da neko priča o zlatnoj eri bilo čega.
"Stalno slušam kako ljudi pričaju o zlatnom dobu ovoga, ili onoga. Kažu da su stari filmovi bili bolji, da su stari glumci neponovljivi. Ali ja se ne slažem. Sve što ja imam da kažem o 'starim, dobrim danima' je - prošli su", rekao je on.