Marko Kovijanić je, verovatno, jedini član ekipe filma o kome skoro ništa niste mogli da saznate u medijima. Nakon kultnih "Sela", imao je još jednu, manju ulogu u "Munjama" i onda nestao sa naše javne scene. Sa njim ne postoje intervjui na internetu, niti bilo kakav podatak o tome gde je i šta radi. Sve do sada.
"Ja sam otišao u Englesku '92 i tu sam upisao srednju školu. Bio sam treća godina kad se desio film. Posle toga sam došao u Beograd na dve godine jer sam želeo da studiram FDU. Polagao sma prvi put i tu samo bio siguran 100 odsto da ću proći, ali sam pao. Kada sam drugi put polagao, tada ja sam sebe ne bih primio, koliko je to loše bilo. E, onda sam ja iz inata odlučio da polažem i treći put, ali znajući da neću proći, ono rekao sam “ e sad ću da budem još bolji nego prvi put”, ali sam onda uporedo spremao prijemni za ovde. Čim sam pao, odmah sledeći dan sam otišao za Englesku, ovde polagao prijemni i upisao glumu, a zatim i režiju", objasnio nam je Marko u Zoom intervjuu, jer zbog korone ne može doći za Beograd.
Kaže da ga je iskustvo na snimanju "Lepih sela" izgradilo i formiralo kao osobu, kao i da mu je mnogo značilo kasnije u životu, u komunikaciji sa ljudima i proučavanju njihove psihologije.
"Lepa sela lepo gore" su po mnogo čemu poseban film. NE samo da su jedno od najgledanijih ostvarenja srpske kinematografije, već je to verovatno jedini film o ratu na svetu koji se snimao dok je taj isti rat još trajao, pritom na teritoriji na kojoj se ratni sukobi i dalje dešavaju. Za neupućene, snimanje je bilo u okolini Višegrada, lokaciji poznatoj po nekim od najgroznijih ratnih zločina.
"Ja sam imao sa jedne strane tu sreću što sam bio najmladji tamo i što su me stvarno pazili i što sam bio zaštićen od svega toga, ali opet sada kada se vraćam na to i kada se setim svega toga, tih nekih priča, tih nekih detalja, od toga stvarno počinješ da se ježiš."
Pauze na snimanju između setova koristio je za druženje sa starijim kolegama, Nikolom Kojom, Draganom Petrovićem Peletom i Batom Živojinovićem.
"Kod mene je posebno, kako se to kaže, mesto u kutku mog srca, ima druženje i taj neki odnos sa Batom Živojinovićem. Bata je i tada bio i ostao, legenda našeg glumišta, ali ja sam kao mali ostao bez dede, meni je Bata nekako bio kao zamena za to. On je mene od prvog dana zvao 'kure dedino'. Toliko je bio pažljiv i brižan i valjda te godine ta razlika, to je nešto što se ne zaboravlja kad je u pitanju neko kao Bata."
Marko nam je otkrio i da je on stvarno bio kao maskota filma na snimanju i da su ga svi obožavali.
Kao što je slučaj sa većinom legendarnih replika i ona "Da čika Velja bonu" je nastala - spontano.
"Mislim da je to iz neke naše improvizacije na lisu mesta izašlo", prisetio se Marko.
ZABRANJENO PREUZIMANJE TEKSTA I DELOVA TEKSTA BEZ NAVOĐENJA IZVORA I LINKA KA ORIGINALNOM SADRŽAJU NA SAJTU MONDO.RS!
"Ekskluzivnu ispovest Marka Kovijanica pogledajte u videu ispod"!