Toma Zdravković ušao je u legendu narodne muzike, a njegove pesme su postale hitovi za sva vremena, bez kojih danas ne može da se zamisli neko narodno veselje.
Njegov život nije bio nimalo bajkovit. Mnogi ne znaju da njegov prvi javni nastup uopšte nije bio pevački. On je pred kraj osnovne škole postao član amaterskog pozorišta u svom rodnom selu Pečenjevcu kod Leskovca.
Na jednom takmičenju je sa svojim vršnjacima i pobedio, a pobrao je i odlične kritike za ulogu Potea u "Zoni Zamfirovoj".
Kasnije se bavio građevinskim poslovima, a kako u Pečenjevcu nije bilo posla, otputovao je u Leskovac i tamo se zaposlio. Jedno vreme je i fizikalisao u leskovačkoj bolnici, a u pauzama je jeo na stepenicama i pevao.
Jedan njegov drug ispričao je kako su, kada su počeli da zarađuju, živeli zajedno u iznajmljenom, memljivom sobičku kod "neke tetka Živke".
"Spavali smo na podu i pokrivali se krparama, sve su nas vaške pojele", ispričao je svojevreeno Tomin prijatelj Staniša.
Njih dvojica ušli su u jednu kafanu da traže ostatak trpeze da pojedu, a sticajem okolnosti Toma je tu upoznao pevačicu Silvanu koja ga je čula kako peva i od tada njegova pevačka karijera kreće uzlaznom putanjom.
Ove godine 30. septembra, navršilo se trideset godina od smrti legendarnog pevača, a na beogradskom Centralnom groblju okupili su se tada svi koji su voleli Tomu!