Dejan Mijač preminuo je 5. aprila u Beogradu u 88. godini, a njegove kolege i prijatelji su se okupile u JDP-u kako bi se emotivnim rečima oprostili od njega.
Među onima koji su održali dirljive govore bio je i glumac Voja Brajović koji je podelio je nekoliko misli slavnog reditelja, kao i neobičnu priču o gubtiku kovčega.
"Dejan Mijač filozof, hrabri reditelj, nenadmašni cinik. Uspeo je da svoja razmišljanja o čoveku i društvu iskaže svojim pozorišnim režijama. Ja sam ovde odabrao nešto što je njega jako okupirala u njegovim mislima, a to je o Čehovu. Ovo su neka njegova razmišljanja: 'Oko Čehova se stvarala prva velika klanica oko njegovih ideja. Treba u tom trenutku popraviti svet, a Čehov na to kaže svet je u zlu usnuo. Zanimljivo je da se na ruskom lekar zove vrač. Vradžbina u suštini znači da nema pomoći. Postoji teza šta je bolest, a šta je svet'. Zato su u njegovim dramama doktori tako bespomoćni. Dejan je naš Čehov. Lečio je pozorište", rekao je Brajović.
"Ćerka Dejana Mijača, Maja je otišla da uzme sve ono što se podrazumeva, umrlicu. Ispostavilo se da je u toj umrlici nepostojeći broj i da ne može da se izvrši preuzimanje tela i sve što se tiče sahrane. Naravno, direktorka Tamara Vučković (direktorka JDP, prim. aut.) okrene telefone, pronađe vezu sa tom administracijom, ona pitala kako je moguće i tako dalje, da bi ispalo da su brojevi prepisani iz zdravstvene knjižice, ne iz lične karte. Pozovemo mi tamošnjeg doktora, objasnimo o čemu se radi, on se potrudi da to sredi, oni naravno promene taj broj, i kažu da ta umrlica nema sada nekog značaja jer je porodica već preuzela telo i telo više nije u bolnici. Naravno, tu je Maja, tu smo svi, Tamara ponovo zove 17 puta jednu administraciju, drugu administraciju... Ja pozovem ponovo doktora: 'Ajde molim vas, pogledajte, tamo nešto nije u redu', on kaže: 'Dobro, nemoguće je, ali pogledaćemo' i otišao da proveri. Posle izvesnog vremena on se javlja i kaže: 'Dragi Vojo, porodica je preuzela telo'", ispričao je Voja i dodao:
"Tu je Maja pored mene, sem ako Dejan nije živ pa vam je pobegao, hvala Bogu iz te bolnice.... Oni su se izvinjavali i onda su rekli da su ga pronašli: 'Eto i posle smrti je morao da režira' je bio komentar Mijačevog brata na celu peripetiju... I to da režira kafkijansku sudbinu administracije i posebnost".
Rediteljeve kolege su najavile da njegov ispraćaj više doživljavaju kao obeležavanje godišnjice Sterije Popovića, Nušića i drugih velikih ljudi, što je tako na kraju i ispalo. Na kraju skupa govor je održala Branka Petrić, a i Majač je pozdravljen aplauzom.
Mijač je rođen 17. maja 1934, u Bijeljini u svešteničkoj porodici. Već 1935. porodica se, posle kraćeg boravka u Bijeljini, vratila u Valjevo, gde je 1944. završio osnovnu školu, a 1952. gimnaziju.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!