Čuvena glumica Rahela Ferari preminula je davne 1994. godine, a njene uloge i danas se pamte. Osvojila je publiku u filmovima "Davitelj protiv davitelja", "Tesna koža", seriji "Grlom u jagode"... Ipak, malo ko zna koliku tugu je nosila u sebi tokom celog života.
Rahela je bila jevrejskog porekla, pa je morala da se nosi s brojnim poteškoćama tokom Drugog svetskog rata. Rođena je kao Bela Marija Rozalija Rohel Frajnd, 27. avgusta 1911. godine u Zemunu, u siromašnoj jevrejskoj porodici. Mnogo godina kasnije, u jednom od intervjua pisala prve godine svog života.
"Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračaka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram mrave! Tu se razvijala moja mašta; sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, pa šetaju, trče, nabavljaju hranu, a ja sam se igrala s njima i pravila im razne prepreke. Stavim travku da im preprečim put, onda napravim most ili ih skrenem u drugu stranu. Bilo je to moje malo pozorište diznijevskog tipa – mravi su bili moji mali glumci, a ja svemoćni reditelj."
Od malih nogu je volela pevanje i ples, a bila je opčinjena i glumom. Stalni angažman dobila je već u 20. godini u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, ali je njenu karijeru prekinula nevolja.
Tih prvih dana Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, Rahela Ferari zapravo još uvek nije ni postojala. Postojala je Bela Rohel Frajnd, Jevrejka rođena u Zemunu koja je iza sebe već imala zavidnu glumačku karijeru glumice u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Umetničkom pozorištu u Beogradu. Odmah po okupaciji Beograda bilo je jasno da Bela neće moći nastaviti da nastupa. Uskoro je postalo očigledno da će, ako želi da preživi, morati da se sakrije.
Kao Jevrejka koja je odbila da nosi žutu traku oko ruke, to bekstvo moralo je da se dogodi što pre. I tako je glumica počela da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda kod poznanika, prijatelja i bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekad i u zamenu za novac. A onda se jedne noći umalo sve srušilo!
Na vrata kuće u Žarkovu u kojoj je Bela živela, predstavljajući se kao vojvođanska glumica Ruža, zakucao je Gestapo. Iako je već mesecima bila u bekstvu, Bela se u tom trenutku paralizovala od straha. Ruke i noge kao da više nisu bile njene, stalaja je ukočena dok su skromnom kućom odjekivali povici i udarci sa ulaznih vrata. Trebalo joj je minut-dva da dođe k sebi. Znajući da nema šanse da pobegne, Bela je prišla vratima i otvorila ih kako bi se suočila sa sudbinom. A onda je stigla neočekivana pomoć!
Pre nego što su Gestapovci stigli bilo šta da kažu, odnekud se stvorila komšinica Smiljka - jedina žena u kraju koja je znala Belin pravi identitet. Bacila joj se u zagrljaj povikavši: "Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te!".
Shvativši diverziju, Bela je zaigrala ulogu svog života. Počela je da grli agente, smeje se i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih poslužila rakijom.
"Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana", rekla je zbunjenim Gestapovcima. U opštem metežu oni zaboravljaju da je legitimišu, a Bela odlazi kod Smiljke kako bi "ugovorila svoj angažman".
Kada se sledeći put pogledala u ogledalu pogled joj je uzvratila nepoznata žena... U samo minut-dva tokom tog strašnog susreta njena tamno smeđa gusta kosa postala je bela. Osedela je od straha i stresa.
Već sutradan, Bela je napustila Žarkovo i otišla na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci, gde je vreme provodila s još jednom velikom glumicom, Kapitalinom Erić. Tu su i dočekale oslobođenje 1944. godine. Bela Rohel Frajnd bila je jedini član svoje porodice kojoj je to pošlo za rukom. Nakon rata Bela se vratila glumi.
Sedamdesetih godina prošlog veka uzela je umetničko ime Rahela Ferari po kome će je i upamtiti generacije obožavaoca širom Jugoslavije. O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava "Rahelina kutija".
"Mladost je lepa, ali nećete mi verovati, nemam želju da opet budem mlada. Kao da nikad nisam ni bila. Kad me o tome pitaju, ja ispričam kako sam bila lepa i da su se zaljubljivali u mene, što je istina. Ipak, biti mlad nije tako lako", rekla je jednom prilikom.
Bila je udata za glumca Aleksandra Stojkovića, starijeg brata Danila Bate Stojkovića. Sudbina je tako htela, da se ovaj glumački i bračni par ne ostvari u ulozi roditelja, o čemu su još od venčanja maštali. Njen bračni drug i saputnik iznenada je napušta i umire 28. novembra 1972. u 57. godini.
Nikada se više nije udavala.
(MONDO/Dnevno.rs)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!