Filmovi su mu bili među najgledanijima u bioskopima, nebrojano puta reprizirani na televiziji, ali se, za razliku od njegovih kolega, skroman po prirodi, godinama sklanjao od javnosti. Kao reditelj, Jelić je debitovao dugometražnim igranim filmom "Bubašinter", a zatim je snimio "Tigra", "Rad na određeno vreme", "Nedeljni ručak", "Moj tata na određeno vreme", i mnoge druge.
Sa Predragom Perišićem napisao je scenario za "Ljubavni život Budimira Trajkovića", a sam - za film "Još ovaj put". Dobio je silna jugoslovenska priznanja, a od međunarodnih izdvajao je nagradu za režiju filma "Rad na određeno vreme", na filmskom festivalu u Avelinu, kada je žirijem predsedavao čuveni scenarista Đuzepe de Santis. Pre dve godine primio je Nagradu za životno delo koju mu je dodelio Udruženje filmskih umetnika Srbije.
Jelićev film "Čudna noć" otvorio je poslednji jugoslovenski filmski festival u Puli. On je tada, kao jugoslovenski reditelj, zatvorio rediteljsku beležnicu, a poslednjih godina nameravao je da je ponovo otvori, no nije mu se dalo.
Samo najbliži prijatelji znali su ga po nadimku Vikont, jer je potomak grofova i pisaca, Ivana Gundulića i Save Vladislavića. A, kako saznajemo, poslednja želja mu je bila da bude kremiran i da njegova urna bude položena u Aleji zaslužnih građana.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!