Film "Openhajmer" je u svetskim i domaćim bioskopima od petka 21. jula i već obara brojne rekorde, za samo nedelju dana prikazivanja. Od najveće zarade ikada bilo kog Nolanovog filma u prvoj sedmici, do broja ljudi koji je pogledao film u bioskopu. Ne pamti se kada je neki film o naučniku izazvao takvu pažnju, a reditelj filmaKristofer Nolan je sve o filmu rekao u intervjuu mladom francuskom novinaru i jutjuberu, Ugu Traveru.
Intervju je urađen na jedan drugačiji i nesvakidašnji način. Voditelj i gost su sedeli jedan naspram drugog, a na televizoru su se smenjivale ikonice iza kojih se krije pitanje. Kada bi Nolan pritisnuo crveno dugme, pokrenuo bi točak, koji bi zastao na određenom pitanju na koje je morao da odgovori autor legendarnih filmova poput "Memento", "Dankirk", "Insepšn"...
S obzirom da smo od Nolana navikli da pažljivo bira teme za svoje filmove, da priča nikada nije linearna već da radnja ide često napred-nazad (kako zaboraviti kultni "Memento"?), zna se da voli da "provlači" društvene teme kroz dijaloge i događaje i da voli da preispituje ljudske odnose. Zato su i pitanja bila koncipirana u tom stilu i tonu. Prva ikonica je bila "peščani sat" i on je pružio sledeće odgovore:
- Saobraćaj u 2050. godini? - Letenje.
- Nuklearna bomba u 2050. godini? - Ista kao i danas.
- Bioskopi u 2050. godini? - Veći i još veličanstveniji.
- Vaši filmovi u 2050. godini? - Odabrao je da preskoči odgovor na ovo pitanje.
- Istraživanje svemira u 2050. godini? - Mars.
- Gradovi u 2050. godini? - Viši.
- Ljubav u 2050. godini? - Ista kao i danas.
- Mir u 2050. godini? - Nada.
- Ratovanje u 2050. godini? - Strah.
- Letenje avionom u 2050. godini? - Tihi avioni.
Drugo pitanje se sastojalo od naslova u članku novina "Le Mond" od pre otprilike dve godine. Naslov glasi: "Tri četvrtine ljudi od 16 do 25 godina u deset zemalja, i na severu i na jugu, vide budućnost kao zastrašujuću". Usledilo je isto pitanje za Nolana, da li ga plaši budućnost sveta?
"U nekim svojim mračnim trenucima, smatram budućnost zastrašujućom. Odrastao sam u vreme kada je veliki fokus bio na nuklearnom armagedonu, početkom 80-ih u Velikoj Britaniji je bila velika briga oko toga, čak i u pop kulturi. Strahovi iz tog vremena su prisutni i danas ljudima u glavama zbog svega što se dešava. Što se tiče Openhajmera i njegove priče, napravio sam takav film jer je on zauvek promenio svet. Živimo u svetu njegove kreacije i to nikada neće nestati. To me plaši", rekao je Nolan na početku razgovora o svom novom filmu.
Novinar je potom podsetio da je Openhajmer napravio nuklearnu bombu za Sjedinjene Američke Države, a njegovo sledeće pitanje se odnosilo na svet bez otkrića "Opija". "Da li bi svet bio bolji da nije nastala nuklearna bomba?"
"Svet bi svakako bio bolje mesto da nema pretnji od korišćenja nuklearnog oružja. Jedna od zanimljivih priča koje se tiču Openhajmera jeste da, naučnicima koji su u to vreme sarađivali sa vojskom, je atomska energija bila veliko otkriće. To nije moglo da se spreči ili sakrije, oni su to videli kao informaciju, kao deo prirode. U tom kontekstu, moć atoma, bilo za mirovne namere ili pozitivne primene u kvantnoj teoriji u atomskoj fizici, ili čak za oružje za masovno uništenje - je bila neminovna. Imamo tu i problem sa hidrogenskom bombom. I to imamo u filmu. Jedan naučnik u filmu tvrdi da je za njega ta bomba kao sunce. To je za njih kao priroda, deo nje", pojasnio je Nolan.
Domaćin se potom osvrnuo na prethodne uspešne filmove Nolana (Tenet, Interstelar) u kontekstu ljudske civilizacije koja je pretnja sama sebi. "Šta to govori o nama, a šta o vama?"
"Kao kreatori filmova, mi uvek težimo ka što dramatičnijim pričama. U popularnoj kulturi, na primer, imali smo Džejms Bonda 60-ih koji se bavio temom nuklearne tenzije tokom Hladnog rata. Tvorci filmova uvek teže ka istraživanju priča u kojima postoji pretnja zbog opstanka ljudske vrste. ‘Heroj će nas spasiti, ali se mi ipak plašimo‘. Ono što me je prvo privuklo u priči kod Openhajmera jeste taj momenat kada on sa svojim kolegama naučnicima ne uspeva da eliminiše pretnju od lančane reakcije prilikom prvog testiranja atomske bombe koja može da uništi ceo svet. Pritisli su dugme i to je po mom mišljenju najveći rizik ikada. u filmu je to veoma dramatična situacija", kazao je Nolan.
Veštačka inteligencija u filmskoj industriji
Sledeća ikonica su bile kokice. Voditelj je razgovor obavio sa "Chat GPT" koji je imao zadatak da napiše sinopsis o filmu u "stilu" Kristofera Nolana. On je posle dao svoje mišljenje o veštačkoj inteligenciji koja polako ulazi u sve pore društva širom sveta. "U društvu u budućnosti koje je pod kontrolom veštačke inteligencije, haker pobunjenik je otkrio postojanje tajne mreže koja povezuje sve ljudske umove, zove se Neksus. On potom ulazi u kompleksan virtuelni svet gde stavlja svoj život i sudbinu čovečanstva na kokcu. Mora da pronađe jezgro Neksusa kako bi spasao čovečanstvo od ‘stiska‘ veštačke inteligencije", odgovor je "Chat GPT-a" koji je vrlo realistično skrojio sinopsis po Nolanovoj meri.
"Kao pisac čiji sindikat se bori sa problemom koji je vezan za veštačku inteligenciju, vidim to kao problem. Mnogo razgovaram sa naučnicima koji se bave veštačkom inteligencijom i oni vide današnjicu kao prelomni trenutak, kao Openhajmer momenat. Na to su se pozvali jer su videli njegovu priču i rekli su da i oni na neki način plasiraju veoma moćnu tehnologiju u svet. ‘Šta je sa nepredviđenim posledicama, šta ćemo da radimo sa time?‘ Ono što mene ohrabruje u vezi korišćenja veštačke inteligencije u umetničke svrhe jeste da ćemo imati moćnije alate za rad, ali ipak se ne može zameniti ljudska kreativnost. To radi i procesuira podatke baš na osnovu ljudske kreativnosti iz prošlosti", naveo je Nolan.
Reditelj "Openhajmera" je poznat kao neko ko ne voli kompjuterske animacije u svojim filmovima, izbegava ih koliko god je moguće. Poznat je po tome što sve scene snima kamerom, koliko god one bile zahtevne. Da li se radi o sceni prevrtanja kamiona u filmu "The Dark Knight" ili avionu koji leti u vertikalnom položaju bez krila u filmu "The Dark Knight Rises", za Nolana prepreka nema jer po njegovom mišljenju, oduzima se emocija korišćenjem animacije i programa.
"Mislim da veštačka inteligencija neće u potpunosti oduzeti umetnički rad i doživljaj. Moj izbor da ne koristim kompjuterske alate tokom ‘Triniti testa‘ je iz ‘mehaničkih‘ razloga. Koliko god to bilo sofisticirano i pouzdano, previše je ‘pouzdano‘ po mom ukusu. Ceo film je vrlo realističan, ima realnu teksturu i ne bi se uklopila kompjuterska animacija. Bilo koji alat, kompjuterski ili sa veštačkom inteligencijom, je samo dodatni alat za rad. Dokle god mi imamo poverenja u ljude koji stvaraju ove stvari, mislim da će se filmovi i dalje razvijati po istom sistemu", dodao je Nolan na temu veštačke inteligencije i kompjuterske animacije.
Sledeća ikonica je plava ptičica, slična prethodnom logu kompanije "Tviter" koja je nedavno postala "X". Jedna osoba je na društvenoj mreži napisala sledeći tvit: "Moj život je kao film Kristofera Nolana. Ništa ne razumem što se događa". Smejući se dok čita ovaj tvit, Nolan je prokomentarisao čuvenom replikom iz filma "Tenet". "Nemoj da pokušavaš da ga razumeš. Oseti ga", koncizan je bio Kristofer.
Sledeća tema za razgovor se nadovezala na prethodnu izjavu iz filma koji mnogima i dan danas nije u potpunosti jasan. Voditelj je naveo primer gledanja nekog Nolanovog filma sa roditeljima, gde mu posle desetak minuta već ništa nije bilo jasno. "Kako nalazite balans između jednostavnosti i kompleksnosti u filmovima?"
"Ne vidim filmove kao balans jednostavnog i složenog. Po mom mišljenju, radi se o misteriji. Ceo naš život, kao i moj, se svodi na informisanje putem televizije i očekivanja od iste. Zbog toga često koristim nehronološki način strukturiranja priče. Tako se radilo neposredno pre televizije, tako su ljudi saznavali važne informacije. Onda se pojavila televizija sa linearnim pristupom koji je mnogo jednostavniji za praćenje. Potom smo imali DVD, danas imamo striming platforme i sve nam je dostupno. Možemo da zaustavimo film, da premotamo a sve to nam omogućava da malo zakomplikujemo stvari, da kreiramo drugačiji narativ. Pre svega se odnosi na celokupno iskustvo u bioskopu sa punom salom ljudi gde bi trebalo da se radi o misteriji. Ne želite da shvatite celu priču od samog početka filma. U suprotnom, nema šta da se razjasni i otkrije. Umeće filmskog stvaraoca jeste da bude malo ispred publike, ne previše ispred ili iza. Ako kaskate za publikom, onda ona shvati sve pre nego što i stigne deo kada želite da im otkrijete neke stvari. U tom slučaju, publika je frustrirana na jedan drugačiji način. To vam je ono ‘znao sam da će se ovo dogoditi‘", pojasnio je Kristofer.
Sledeća ikonica je bila sat, štoperica. Ponovo je išla serija kratnih pitanja sa kratkim odgovorima, među kojima nije želeo da odgovori na pitanje da li ima života i van planete Zemlje.
- Da li ćete praviti filmove i za deset godina? - Da.
- Da li biste snimili seriju? - Ne.
- Mislite li da ima života još negde u univerzumu? - Preskočio je odgovor na ovo pitanje.
- Nakon "Betmena", želite li da režirate još neki film o nekom heroju? - Ne.
- Da li će veštačka inteligencija uništiti čovečanstvo? - Ne.
- Da li i dalje odbijate da koristite pametni telefon? - Da.
- Plašite li se smrti? - Da.
- Da li biste imali nalog na "TikToku"? - Ne.
- Da li je "Interstelar" vaš omiljeni film od svih koje ste snimili? - Preskočio je odgovor na ovo pitanje.
- Da li biste voleli da režirate "Star Wars" film? - Preskočio je odgovor na ovo pitanje.
- Da li je muzika najvažnija u filmu? - Ne.
- Da li je u redu jesti dok gledate film? - Da.
- Da li je u redu gledati film na telefonu ili laptopu? - Da.
- Da li igrate video-igre? - Ne.
- Da li visokobudžetni film ima veće šanse da bude i uspešan film? - Ne.
"Veza je jasna. Nikada nemate dovoljno vremena i novca koliki god budžet bio. Smatram da je budžet irelevantna stvar. Zanimljiva je veza suštine filma i budžeta. Svoj prvi film sam snimio sa prijateljima, zvao se ‘Following‘. Svi smo imali poslove i snimali smo jednom nedeljno, jedan dan tokom vikenda. Nismo ništa potrošili na film. Scenario sam napisao znajući da ćemo ga tako snimati. Suština filma i budžet su u tom slučaju bili sinhronizovani. Ukoliko uspete da održite taj balans, imate šanse za film, bez obzira na kom nivou radite", istakao je Nolan.
Resursi na početku karijere i danas kroz spektar "Openhajmera". Objasnio je da svaka tema ima više načina za pristup, a ključ je prema rečima Nolana u jedinstvenoj ideji.
"Potrebni su vam određeni resursi da biste stvarili uradili na određeni način. Svakoj temi se može prići na više načina. Neke su veće, neke manje. Kao kreator filma, odlučujem da li postoji ‘manji‘ način da se ispriča priča? Uzmimo film ‘Inception‘, sećam se da je to ostvarenje na kojem sam dugo radio i nisam mogao da se izborim za veći budžet. Onda sam pokušavao da ga prezentujem i uradim kao manji projekat. To mi ne bi značilo, pa sam ipak čekao veći budžet. Na kraju se najviše radi o priči i pristupu istoj. Ono što ne želite jeste da započnete film sa budžetom koji nije adekvatan za priču koju želite da ispričate", podvukao je Nolan temu o budžetima filma.
Poslednja ikonica, ujedno i pitanje, je tabla za snimanje filma iza koje se krija snimak intervjua Roberta Openhajmera na francuskoj televiziji. Intervju je urađen 4. maja 1962. godine. Novinar Etien Lalou je razgovarao sa Openhajmerom o sudbini čovečanstva. Da podsetimo, u tom trenutku, svet je uveliko upoznat sa atomskim bombama, dok je Robert tada zagovarao međunarodnu saradnju velikih sila radi kontrole atomskog i nuklearnog naoružanja.
"Moguće je. Nisam optimističan. Ali ipak, nadam se", dramatično je odgovorio tvorac atomske bombe u intervjuu za francusku televiziju pre 61 godine.
Voditelj Traver je za sam kraj sačuvao ono najbolje. Šta Nolan vidi i misli o ovom kratkom intervjuu naučnika koji je trenutno najpopularnija ličnost na planeti.
"Vidim čoveka koji je jako oprezan sa svim što govori. Nakon 1945. godine, kada su bombardovane Hirošima i Nagasaki, on je bio veoma oprezan da se nikada ne izvini i da ne preuzme ličnu odgovornost za sve što se dogodilo. Ali radnje koje je preduzeo jesu razlog zbog čega sam se i zainteresovao za ovu temu. On je osoba sa veoma izraženim osećajem odgovornosti i srama. Odgovorao je vrlo pažljivo na sva pitanja na ovu temu kasnije tokom svog života. To je jedan elokventan odgovor jer je dubina pitanja atomske bombe velika. Kako je nastala, gde, odakle je potekla ideja. Zbog svega toga je teško biti optimističan. Ali, činjenica da ipak ima nade u njemu, pokazuje kakva je on osoba i pokazuje njegovu potrebu da o tome komunicira sa ljudima. Ukoliko ljudima stalno govorite da nebo pada, vremenom će prestati da vas slušaju", rekao je Nolan o Robertu Openhajmeru.
Naučnici koji su radili na projektu "Menhetn" testirali su atomsku bombu i plašili su se da li će uopšte preživeti taj test. Šanse su bile "blizu nule", a voditelj je želeo od Nolana da sazna da li je to hrabrost ili ludost. "Teško je shvatiti kako su naučnici preuzeli taj rizik. Kontekst je veoma važan. Osetili su da to mora da se dogodi i njihova procena rizika je jedinstvena i subjektivna. Oni su naučnici, rizik posmatraju na drugačiji način. Za većinu nas, razmera posledica nadmaši procenu rizika koja nam izgleda malo. Ali za umove koji se baziraju na nauci i logici, nisu videli posledice kao nešto što bi moglo da utiče na mogućnost rizika. Svi mi koji nismo naučnici posmatramo dugme za uništenje sveta kao takvo. Koliko god rizik bio mali, mi to dugme nećemo pritisnuti. Za naučnike, magnituda posledica nije smisao. Za njih je poenta da postoji šansa od uništenja sveta ako se pritisne dugme, ali će ga svakako pritisnuti. U ime svih nas", podvukao je Nolan.
Kontekst filma je potom stavljen u političku prizmu, da su nacisti bili na pragu stvaranja nuklearne bombe i da su Sjedinjene Američke Države morale da reaguju. Nolan je pojasnio:
"Ono što je takođe zanimljivo za mene u filmu je da nisam imao interes da napravim film o grupi naučnika koja je toliko glupa da, ako naprave tako strašnu stvar, mogu da se dese loše stvari. To su briljantni ljudi koji su bili svesni potencijala svojih dela, ali su bili u situaciji u kojoj su znali da su Nemci uspeli da podele atom i da pokušavaju da naprave nuklearnu bombu kako bi dobili rat, tako da apsolutno nisu imali izbora. Zbog toga je istorija tako zanimljiva i kompleksna", naveo je Nolan.
Na samom kraju razgovora, nauka i moral su spojeni u jedno. Voditelj je imao dilemu da li progres nauke treba staviti ispred svega pomerajući granice i kako pronaći granicu u proceni rizika.
"Smatram da su naučnici ponekad izgubljeni u pukoj teoriji oko onoga čime se bave i nisu uvek nužno svesni mogućih implikacija. Smatram da je takođe važno da, pre nego što naučnici dođu do otkrića, treba imati plan kako da se nosimo sa tim. To se vidi i u mom poslu. U filmskoj industriji, ljudi su veoma zabrinuti zbog veštačke inteligencije i žele zaštitu od toga. U stvarnosti, dok te stvari ne napreduju, teško je znati šta tačno treba staviti pod kontrolu. Mislim da je mnogo naučnih dostignuća takvo. Dok ne vidimo potencijal, dok ne vidimo u šta to kreće da se razvija, veoma je teško ostatku društva da to ozakoni, da presudi. Glavna pretnja Openhajmeru je bila tajnost i slažem se sa njim, mislim da je bio u pravu. Morali su da razviju Menhetn projekat u najvećoj tajnosti i borili su se sa tim. Naučnici su se borili na svakom koraku jer su verovali da se znanje mora širiti, mora biti otvoreno. U toj situaciji, opasnost i avantura su podeljene na svakoga i to je primenjeno na svakome od njih. Ta otvorenost je ključna. On i Nils Bor su bili jedni od prvih ljudi koji su istraživali ideju kako upravljati tako moćnom oružjem da prosto Prvi i Drugi svetski rat postanu nezamislivi u tom pogledu. Postoji argument koji posmatra današnji svet i u pravu je. Nema lakog odgovora na pitanje koje je on pokrenuo", zaključio je Kristofer Nolan svoje mišlenje o etičkim dilemama Roberta Openhajmera.
Ko je Robert Openhajmer, tvorac atomske bombe?
Džulijus Robert Openhajmer je rođen 22. aprila 1904. godine u Njujorku u bogatoj porodici. Opisujući njegovu prirodu, prijatelji, poznanici i savremenici su ga opisivali kao snishodljivog, nestalnog i nepraktičnog. Svi su se ipak slagali oko jednog - bio je čovek teškog karaktera. Proveo je decenije radeći kao predavač fizike i bio je “otac” nekoliko zapaženih naučnih otkrića, uključujući predviđanje crnih rupa trideset godina pre nego što je to postalo uobičajena teorija. Ipak, u istoriji je zapisan kao otac atomske bombe. "Opi", kako su ga zvali, bio je mršav i visok nešto više od 1.80 metara, a pored šešira koji je stalno nosio, krasila ga je i pogrbljenost.
Projekat “Menhetn”
U osvit Drugog svetskog rata, Openhajmer, koji je sebe ranije smatrao apolitičnim, počeo je da uviđa posledice depresije i fašizma u Nemačkoj. Bio je besan.
“Video sam šta depresija radi mojim studentima. Često oni nisu mogli da dobiju posao, ili poslove koji su bili potpuno neadekvatni. I kroz njih sam počeo da shvatam koliko duboko politički i ekonomski događaji mogu uticati na živote muškaraca. Počeo sam da osećam potrebu da potpunije učestvujem u životu zajednice”, rekao je on.
Godine 1941, predsednik Frenklin D. Ruzvelt je osnovao "Menhetn projekat" kao odgovor na vesti da je Nemačka uspela da podeli atom i da bi stoga mogla da stvori atomsko oružje. Na čelu projekta nalazio se general Lesli Groves, koji je postavio Openhajmera za glavnog rukovodioca laboratorije u kojoj je trebalo da se napravi atomska bomba.
Usled njegove komunističke prošlosti, nad Openhajmerovom podobnosti je stajao znak pitanja sa najvećim pitanjem - da li će biti lojalan do krajnjih granica? Tu je do izražaja došla taktičnost i rešenost Grovesa koji je stvari postavio jednostavno, objasnio je da na Openhajmera mogu da računaju kao na lojanog usled njegove jake želje da stvara istoriju.
Triniti test u Los Amosu
U naredne dve godine, u Los Amosu u Novom Meksiku, njih dvojica su doveli najbolje moguće ljude za rad na projektu na koji je utrošeno oko dve milijarde dolara do kraja samog rata. Angažovao je stručnjake koji su radili u različitim oblastima u vezi sa atomskom energijom, uključujući neke od najpametnijih ljudi na svetu, poput dr Nielsa Bora i dr Enrika Fermija.
Tokom ovog perioda, Openhajmer je bio pod stalnim nadzorom nadležnih službi. Njegovi pozivi i pisma su praćeni. U junu 1943. viđen je kako provodi noć sa bivšom devojkom Džin Tatlok, koja je tada već napustila komunističku partiju. Takođe je neočekivano priznao vladinom agentu da su Rusi pokušavali da saznaju više o njegovom radu u Projektu Menhetn.
Kao odgovor, tri puta je ispitivan. Jednom prilikom je dao spisak komunista i simpatizera, ali uprkos tome, nije uklonjen sa posla, već je nastavio sa radom zajedno sa 4.000 ljudi koliko je bilo stacionirano u tajnoj bazi gde se pravila atomska bomba. Posle nešto više od dve godine, cilj je ostvaren.
"Postao sam smrt, razarač svetova"
U 5.30 časova ujutru, 16. jula 1945. detonirana je prva atomska bomba koju je napravio čovek. Oblak pečurke dostigao je preko 12.000 metara visine. Openhajmer je uspeh posmatrao izdaleka i kada je video kako se oblak pečurke formira, izgovorio je sada već čuvenu rečenicu: “Postao sam Smrt, razarač svetova”.
Bio je to stih iz hinduističkog spisa od 700 stihova, Bhagavad Gite. Citat je iz vremena kada je po predanju hinduistički bog Višnu naredio princu da izvrši svoju dužnost i postigne vojnički uspeh. U kasnijim izjavama Openhajmer je rekao: “Znali smo da svet neće biti isti. Nekoliko ljudi se smejalo, nekoliko ljudi je plakalo, većina ljudi je ćutala”.
BONUS VIDEO:
(MONDO)