Senzualna drama "Poslednji tango u Parizu" Barnarda Bertolučija iz 1972. godine, spada među najkontroverznije filmove svih vremena. Razlog za to su eksplicitne scene i brutalna scena silovanja, ali i kasnije izjave glavne glumice Marije Šnajder.
Reditelj Bernardo Bertoluči i glumac Marlon Brando su se obogatili od ovog kontroverznog ostvarenja i bili nominovani za Oskara, a Marija Šnajder se osećala prevarenom i završila u paklu droge, a potom i psihijatrijskoj ustanovi.
Glumica, koja je tada imala samo 19 godina, igrala je lik Džini, verenice jednog reditelja. U filmu su verenici došli u Pariz da razgledaju stan i upoznali su američkog emigranta Pola. Džini i Pol započinju strastvenu vezu koja kulminira se**om bez prisile. On insistira na tome da ne otkrivaju svoja imena. Veza ubrzo postaje bolesna i on je siluje.
Film je zbog scene silovanja cenzurisan, a Šnajderova je pre 18 godina u jednom intervjuu otkrila da ta scena nije ni bila u scenariju.
"Scena nije bila u originalnom scenariju. Rekli su mi tek kada je trebalo da je snimimo. Marlon mi je govorio da se ne brinem i da to nije stvarno, ali moje suze bile su stvarne. Iskreno, osećala sam da sam silovana", ispričala je Marija pre izvesnog vremena za Daily News. "Osetila sam se poniženo, pomalo kao da su me silovala obojica, i Marlon i Bertoluči. Posle scene, Marlon me nije tešio, niti se izvinio. Srećom, snimili smo sve iz prve. Više se nikada nisam skinula u filmu, posle 'Poslednjeg tanga', iako su mi nudili mnogo takvih uloga. Danas su ljudi naviknuti na takve filmove, ali ovaj je premijeru imao 1972. i to je bilo skandalozno", ispričala je Marija.
Uprkos skandalu, Marija je stekla slavu, ali je imala tu nesreću da je "ljudi doživljavaju kao junakinju iz filma".
"Bilo je zastrašujuće. U to vreme nismo imali telohranitelje, pa su ljudi pokušali da se tako ophode prema meni... bilo je puno neprijatnosti".
Marija je u intervjuu otkrilda da se nakon svega okrenula porocima: "Počela sam s travom, prešla sam kasnije na kokain, LSD i heroin. Bio mi je to nekakav beg od stvarnosti. Bile su to lude sedamdesete i u to vreme svašta se događalo".
"Dva ili tri puta sam se predozirala i svaki put sam se probudila kad je hitna stigla. Izgubila sam puno prijatelja, ali imala sam sreću da sam upoznala jednu osobu, mog anđela, u osamdesetima. Ta osoba je zaslužna zato što sam se odvikla od droga", ispričala je.
Spekuliše se da je reč o nekoj ženskoj osobi, s obzirom na to da je već ranije priznala da je bise**ualka. Možda i najveći eksces njene karijere dogodio se kada je odustala od snimanja filma kako bi se prijavila u psihijatrijsku bolnicu, da bi bila blizu tadašnjoj ljubavnici Džoan Taunsend: "Ona je bila šizofreničarka, a ja sam samo htela da pomognem. Na kraju se odselila nazad u Ameriku i ne znam šta se s njom događalo. Jednostavno, nije nam bilo suđeno".
Reditelj Bertoluči je pet godina nakon njenog intervjua da se "osetila silovanom" negirao ove navode i dodao da "ona nije bila dovoljno zrela da razume šta se dogodilo". Ipak, nekoliko godina nakon njene smrti 2011, priznao je da nije pristala na snimanje pomenute scene.
Šnajderova je ostala prijateljica sa Brandom, a sa Bertolučijem više nikada nije razgovarala.
BONUS VIDEO: