Likovna publika u Beogradu imaće retku priliku da u galeriji Instituta Servantes, od 3. do 18. juna, vidi izložbu slika iz privatne kolekcije španskog ambasadora Hose Rijera Sikijera, kao i iz fonda Ambasade Španije u Srbiji.
Reč je o grafikama Huana Bartole, Đoana Ponsa, Visenta Rohe, Alberta Rafolsa Kasamade, Antonia Tapijesa, Đoana Miroa, Rafaela Kanalesa, najavio je Institut.
Tapijesa (1923) smatraju jednim od najvećih umetnika 20. veka. Godine 1948. pokrenuo je prvi posleratni umetnički pokret u Španiji pod nazivom Dau-al-set čiji je vođa bio pesnik Žoan Brosa.
Počeo je kao nadrealista, pod uticajem Đoana Miroa, ali je kasnije postao apstraktni ekspresionista. Razvio je stil poznat kao Arte povera, specifičan po uključivanju neumetničkih elemenata i materijala u slikarstvo.
Njegova dela mogu se naći u najznačajnijim svetskim muzejima i galerijama, a u galeriji Instituta Servantes će biti izložena njegova grafika "Dijagonala".
Bartola (1919) pripada španskim ekspresionistima. Nakon završenih studija na Akademiji za primenjene umetnosti u Madridu, sa stipendijom je otišao u Francusku i Belgiju, gde je upoznao radove vrhunskih stvaralaca. Svoj stil je nazvao "kubizam sinhronizovan sa ekspresionizmom".
Godine 1988. osnovan je muzej Huan Bartola sa sedištem u Hihonu. Njegova dela se mogu naći u Muzeju lepih umetnosti u Bilbau, Ovijedu i Muzeju kraljice Sofije u Madridu. Na izložbi posetioci će imati prilike da vide dve njegove grafike koje nemaju naslov.
Miro (1893-1983), katalonski slikar i vajar, nadrealista, bio je sušta suprotnost svom zemljaku Salvadoru Daliju. Stigavši u Pariz stvara repertoar potpuno novih motiva i znakova, koji predstavljaju specifičan likovni jezik inspirisan formama iz stvarnosti.
Predstavljao je konkretne stvari, ali ne onako kako ih je video, već kako ih je osećao, ili kako bi voleo da ih osete posmatrači.
Miro je uradio i dva keramička zida sa prikazima Sunca i Meseca za sedište UNESKO-a u Parizu. U Beogradu će biti izložena njegova grafika Ma de Proberbis.
(Tanjug/MONDO)
Reč je o grafikama Huana Bartole, Đoana Ponsa, Visenta Rohe, Alberta Rafolsa Kasamade, Antonia Tapijesa, Đoana Miroa, Rafaela Kanalesa, najavio je Institut.
Tapijesa (1923) smatraju jednim od najvećih umetnika 20. veka. Godine 1948. pokrenuo je prvi posleratni umetnički pokret u Španiji pod nazivom Dau-al-set čiji je vođa bio pesnik Žoan Brosa.
Počeo je kao nadrealista, pod uticajem Đoana Miroa, ali je kasnije postao apstraktni ekspresionista. Razvio je stil poznat kao Arte povera, specifičan po uključivanju neumetničkih elemenata i materijala u slikarstvo.
Njegova dela mogu se naći u najznačajnijim svetskim muzejima i galerijama, a u galeriji Instituta Servantes će biti izložena njegova grafika "Dijagonala".
Bartola (1919) pripada španskim ekspresionistima. Nakon završenih studija na Akademiji za primenjene umetnosti u Madridu, sa stipendijom je otišao u Francusku i Belgiju, gde je upoznao radove vrhunskih stvaralaca. Svoj stil je nazvao "kubizam sinhronizovan sa ekspresionizmom".
Godine 1988. osnovan je muzej Huan Bartola sa sedištem u Hihonu. Njegova dela se mogu naći u Muzeju lepih umetnosti u Bilbau, Ovijedu i Muzeju kraljice Sofije u Madridu. Na izložbi posetioci će imati prilike da vide dve njegove grafike koje nemaju naslov.
Miro (1893-1983), katalonski slikar i vajar, nadrealista, bio je sušta suprotnost svom zemljaku Salvadoru Daliju. Stigavši u Pariz stvara repertoar potpuno novih motiva i znakova, koji predstavljaju specifičan likovni jezik inspirisan formama iz stvarnosti.
Predstavljao je konkretne stvari, ali ne onako kako ih je video, već kako ih je osećao, ili kako bi voleo da ih osete posmatrači.
Miro je uradio i dva keramička zida sa prikazima Sunca i Meseca za sedište UNESKO-a u Parizu. U Beogradu će biti izložena njegova grafika Ma de Proberbis.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.