Spektakularna predstava "Planina Olimp", koja traje puna 24 sata, u septembru u Centru "Sava".
Predstava Jana Fabra "Planina Olimp" bice glavni dogadaj ovogodišnjeg Bitefa, prenosi "Politika".
U pitanju je predstava jednog od najznacajnijih autora savremene umetnicke scene današnjice, koju je gledala publika na najvecim svetskim festivalima u Berlinu, Becu, Amsterdamu, Jerusalimu…
MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
Predstava traje 24 sata bez prekida, u njoj ucestvuje 30 vrhunskih plesaca, glumaca i performera iz razlicitih zemalja. Od gledalaca se ne traži nikakav napor, samo da se oslobode svakodnevnih stega i prepuste zajednickom energetskom, emocionalnom, spiritualnom i estetskom iskustvu. S obzirom da organizatori imaju u vidu da je predstava, ipak, psihofizicki zahtevna, omogucice gledaocima da spavaju i odmore se tokom noci u foajeima "Centra Sava" gde ce predstava biti i izvedena. Svi znatiželjni bitefovci koji budu gledali predstavu dobice pecat ili narukvicu pri ulasku u salu, tako da ce moci da ulaze i vracaju se kad god požele.
"Planina Olimp" u sebi objedinjuje motive iz celokupne grcke mitologije, oblikovane u Homerovim epovima i svim grckim tragedijama. Predstava je izrazito dionizijskog karaktera, smenjuju se prizori telesnog iznurivanja, ekstaze, strasti, erotskog naboja, najuzvišenije poezije, neuporedive telesne i duhovne lepote, slobode i, pre svega, eruptivne snage i radosti života kakvi se u pozorištu nikad nisu videli. Ova predstava je, zapravo, oda životu.
Jan Fabr, multimedijalni umetnik, dramski pisac, reditelj, koreograf, poznat je bitefovskoj publici odranije. Ovaj Belgijanac neobicne harizme prvi put se predstavio bitefovskoj publici 1984. godine sa svojom predstavom "Moc pozorišnih ludosti" izvedenom na 18. Bitefu koja je tada osvojila festivalski gran-pri "Mira Trailovic", da bi 2011. godine otvorio 45. Bitef svojom spektakularnom predstavom "Prometej pejzaž II". Umetnicku svestranost Jan Fabr, koji je diplomirao na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu, predstavio je i beogradskoj likovnoj publici, s obzirom da su njegova dva rada bila prisutna na 52. Oktobarskom salonu. Jedan od njih naslovljen sa "Sam svoj pokret", tada je poklonio Kulturnom centru iniciravši stvaranje Kolekcije Oktobarskog salona.
