Predstava Jana Fabra "Planina Olimp" biće glavni događaj ovogodišnjeg Bitefa, prenosi "Politika".

U pitanju je predstava jednog od najznačajnijih autora savremene umetničke scene današnjice, koju je gledala publika na najvećim svetskim festivalima u Berlinu, Beču, Amsterdamu, Jerusalimu…

MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!

Predstava traje 24 sata bez prekida, u njoj učestvuje 30 vrhunskih plesača, glumaca i performera iz različitih zemalja. Od gledalaca se ne traži nikakav napor, samo da se oslobode svakodnevnih stega i prepuste zajedničkom energetskom, emocionalnom, spiritualnom i estetskom iskustvu. S obzirom da organizatori imaju u vidu da je predstava, ipak, psihofizički zahtevna, omogućiće gledaocima da spavaju i odmore se tokom noći u foajeima "Centra Sava" gde će predstava biti i izvedena. Svi znatiželjni bitefovci koji budu gledali predstavu dobiće pečat ili narukvicu pri ulasku u salu, tako da će moći da ulaze i vraćaju se kad god požele.

"Planina Olimp" u sebi objedinjuje motive iz celokupne grčke mitologije, oblikovane u Homerovim epovima i svim grčkim tragedijama. Predstava je izrazito dionizijskog karaktera, smenjuju se prizori telesnog iznurivanja, ekstaze, strasti, erotskog naboja, najuzvišenije poezije, neuporedive telesne i duhovne lepote, slobode i, pre svega, eruptivne snage i radosti života kakvi se u pozorištu nikad nisu videli. Ova predstava je, zapravo, oda životu.

Jan Fabr, multimedijalni umetnik, dramski pisac, reditelj, koreograf, poznat je bitefovskoj publici odranije. Ovaj Belgijanac neobične harizme prvi put se predstavio bitefovskoj publici 1984. godine sa svojom predstavom "Moć pozorišnih ludosti" izvedenom na 18. Bitefu koja je tada osvojila festivalski gran-pri "Mira Trailović", da bi 2011. godine otvorio 45. Bitef svojom spektakularnom predstavom "Prometej pejzaž II". Umetničku svestranost Jan Fabr, koji je diplomirao na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu, predstavio je i beogradskoj likovnoj publici, s obzirom da su njegova dva rada bila prisutna na 52. Oktobarskom salonu. Jedan od njih naslovljen sa "Sam svoj pokret", tada je poklonio Kulturnom centru iniciravši stvaranje Kolekcije Oktobarskog salona.