U Beogradu je otvorena još jedna izložba koju ne treba propustiti - "Preobražaj" Katarine Lazić Vasiljević u Maloj galeriji ULUPUDS-a (Uzun Mirkova 12)
Prošlogodišnja dobitnica Grand prija XIV Bijenala keramike u Beogradu oduševljava svojom inovativnošću, a posetioci koji se nadaju da će videti njena nova ostvarenja u keramici biće vrlo iznenađeni, jer dela rađenih u ovom materijalu, osim u detaljima, gotovo da i nema.
Ovaj put Katarina se opredelila za neobičnu kombinaciju predmeta iz svakodnevnog života izrađenih od metala (pretežno antikvitentnog srebra), stakla, drveta i plastike, sa peskom, prozračnim žičanim mrežama i ugljem.
Upravo taj preobražaj predmeta koji nas svaki dan okružuju, koje Katarina prenosi u umetnička dela, nosi ljudskost i veliku energiju koja ostavlja snažan utisak na posmatrača.
Tako stari ulošci za cipele uz kafanski slanik dobijaju lik robota-igračke za decu, ali onog "starinskog" mehaničkog, a ne modernog elektronskog.
Katarinine tehnike asamblaž, redi mejd i mix medij oslikavaju nesklad svakodnevnice savremenog čoveka bombardovanog bezbrojnim informacijima sa kojima baš i ne zna šta bi (Press Clipping), a preko stare kamere iz pedesetih godina i njenog odvijenog filma strelicom nas vodi u svet iščekivanja (Sajmon kaže). Upravo to i jeste paradoks, da nam u svoj toj užurbanosti, dobar deo života prođe u čekanju nekoga ili nečega (Tea Time i Čekam). Sve to traje od davnina, o čemu govori patina anikvitetnih detalja pradedinog sata ili srebnih kašičica "zarobljenih" u čašama (Tre Sorelle).
Prošlogodišnja dobitnica Grand prija XIV Bijenala keramike u Beogradu oduševljava svojom inovativnošću, a posetioci koji se nadaju da će videti njena nova ostvarenja u keramici biće vrlo iznenađeni, jer dela rađenih u ovom materijalu, osim u detaljima, gotovo da i nema.
Ovaj put Katarina se opredelila za neobičnu kombinaciju predmeta iz svakodnevnog života izrađenih od metala (pretežno antikvitentnog srebra), stakla, drveta i plastike, sa peskom, prozračnim žičanim mrežama i ugljem.
Upravo taj preobražaj predmeta koji nas svaki dan okružuju, koje Katarina prenosi u umetnička dela, nosi ljudskost i veliku energiju koja ostavlja snažan utisak na posmatrača.
Tako stari ulošci za cipele uz kafanski slanik dobijaju lik robota-igračke za decu, ali onog "starinskog" mehaničkog, a ne modernog elektronskog.
Katarinine tehnike asamblaž, redi mejd i mix medij oslikavaju nesklad svakodnevnice savremenog čoveka bombardovanog bezbrojnim informacijima sa kojima baš i ne zna šta bi (Press Clipping), a preko stare kamere iz pedesetih godina i njenog odvijenog filma strelicom nas vodi u svet iščekivanja (Sajmon kaže). Upravo to i jeste paradoks, da nam u svoj toj užurbanosti, dobar deo života prođe u čekanju nekoga ili nečega (Tea Time i Čekam). Sve to traje od davnina, o čemu govori patina anikvitetnih detalja pradedinog sata ili srebnih kašičica "zarobljenih" u čašama (Tre Sorelle).
I kada se umorite od čekanja i količine informacija kojima vas svakodnevno bombarduju, dolazi "kafansko opuštanje" uz šampanj čaše. Ali Katarini ne promiče ni prokletstvo ljudske savesti, pogled u ogledalo posle dobre "lumperajke" i pitanje "šta mi je sve to trebalo" u delu sa izlomljenim čašama na ogledalu. Naspurot toga - mršava ruka sa kašikom, u potrazi za hranom koje nigde nema.
I kao što je Olivera Vukotić ukazala otvarajući izložbu: osećaj za meru, organizaciju, izbor rekvizita i njihova sinteza u jednostavne i direktne iskaze govori o vrlo pažljivo osmišljenoj koncepciji koja posmatrača stavlja u poziciju da prilikom percepcije ovih dela jednaku pažnju posveti preoblikovanjima kojima se umetnica bavila ali i likovnim i plastičnim vrednostima koje su prikazane.
Katarina je možda one koji je ne znaju iznenadila, ali je onima, koji su do sada pratili njen rad, dala samo još jedan dokaz da je umetnik koji se konstantno menja i napreduje. Do njene sledeće izložbe i novog iznenađenja, "Preobražaj" se može videti do 1. jula.
(Ana Ćešić/MONDO)
I kao što je Olivera Vukotić ukazala otvarajući izložbu: osećaj za meru, organizaciju, izbor rekvizita i njihova sinteza u jednostavne i direktne iskaze govori o vrlo pažljivo osmišljenoj koncepciji koja posmatrača stavlja u poziciju da prilikom percepcije ovih dela jednaku pažnju posveti preoblikovanjima kojima se umetnica bavila ali i likovnim i plastičnim vrednostima koje su prikazane.
Katarina je možda one koji je ne znaju iznenadila, ali je onima, koji su do sada pratili njen rad, dala samo još jedan dokaz da je umetnik koji se konstantno menja i napreduje. Do njene sledeće izložbe i novog iznenađenja, "Preobražaj" se može videti do 1. jula.
(Ana Ćešić/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.