Deseti Kondenz festival savremenog plesa i performansa biće održan od 20. do 25. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu, a fokus će kao i prethodnih godina biti na domaćim autorima i produkcijama kako bi se pospešila njihova vidljivost.

Član kreativnog tima festivala, koreograf Igor Koruga najavio je u intervjuu Tanjugu šest predstava u glavnom program - četiri domaćih autora i dve švedske.

Publika će gledati predstavu "Scrape" koreografkinje Jovane Rakić, u kojoj igraju Jana Milenković, Milica Pisić i Nataša Šmelc, zatim "Pokušaj ustanka iz fotelje" Dušana Murića, prošlogodišnjeg laureata Festivala koreografskih minijatura, koji je poznat po vrlo provokativnim projektima i kritičkim osvrtima na društveni poredak.

Marko Milić u emotivno snažnoj predstavi "Lumi" istražuje kako traumatični događaji oblikuju našu sposobnost da posmatramo svet oko sebe, dok će se Bojan Đorđev u audio-ambijentalnom performansu "Protok žudnje" u parku Ušće baviti temom upoznavanja različitih partnera zbog seksualnih aktivnosti.

Iz Švedske dolaze "Thunderstruck" u kome se Stina Niberg bavi Nikolom Teslom i koliko je bavljenje strujom tokom istorije bilo patrijahalno utemeljeno, a Frederik Gis donosi rad u trajanju od tri i po sata u kome spaja ples sa klupskom scenom i muzikom di-džejeva pozivajući publiku da učestvuje.

"Sve predstave nude različita iskustva, doživljaj i promišljanja šta sve ples može da bude. To nisu predstave koje podrazumevaju samo fizički materijal koji se dešava na sceni. One angažuju publiku ili direktno fizički ili mentalno kroz promišljanje šta je ples", primetio je Koruga.

U okviru pratećeg programa publika će se upoznati sa različitim praksama srpskih umetnika koji žive u inostranstvu, razmatraće se saradnja između nezavisne umetničke scene i javnih institucija kulture, propitivaće se i šta danas znači društveno angažovano pozorište..

Koruga je najavio i predstavljanje projekta "Arhiviranje savremenog plesa na Balkanu", inicijativu regionalne mreže "Nomad dance academy".

"Reč je o različitim načinima arhiviranja savremenog plesa spram različitih konteksta društveno-političkih u našem regionu, pošto nekako istorijski gledano u svakom od tih okruzenja savremeni ples se na različite načine razvijao ili opstajao tako da postoji jedna raznovrsnost pristupa", primetio je Koruga i dodao da je tim pionirskim projektom obuhvaćen period od sedamdesetih i osamdesetih godina na ovamo.

Na početku Kondenz festivala, 20. i 21. oktobra, biće održan međunarodni skup "Nomad dance advocates" koji je zamišljen kao susret umetnika sa političarima, donosiocima odluka, a Koruga kaže da im je potvrđeno učešće predstavnika ministarstava kulture Austrije, Švedske, Francuske, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Makedonije.

"Ideja je da se na malo neformalniji način uđe u dijalog sa zvaničnicima i da se zaista dođe do konstruktivnih rešenja kroz iskustveni doživljaj i suočavanje sa tim šta je savremeni ples", objasnio je on.

Koruga ističe da je moto skupa "Napravi prostor za ples", koji se odnosi na transparentsnost u procesu donošenja odluka, obezbeđivanje prostora za produkciju, zatim strukturalnih grantova za nezavisne organizacije čime bi se podržao njihov rad, kao i obezbeđivanje grantova za regionalnu saradnju koji bi učvršćivali mrežu i jačali već uspostavljene veze i na kraju jačanje dijaloga između institucija kulture i nezavisne kulturno-umetničke scene.

Govoreći o savremenoj plesnoj sceni u regionu, Koruga primećuje da je svaka zemlja imala neki svoj istorijski razvoj savremenog plesa spram različitih društveno-političkih okolnosti prethodnih 30-40 godina.

"Slovenija i Hrvatska su bile naprednije i njihove scene su se razvijale bolje, Srbija ima specifičnu i hibridnu situaciju. Kod nas se savremeni ples razvija od kraja devedesetih godina tako da s jedne strane to jeste mlada disciplina, ali se mnogo uradilo poslednjih 20 godina", ocenio je Koruga.

Razne organizacije nezavisne umetničke scene, poput Stanice-Servisa za savremeni ples koja organizuje Kondenz festival, dosta su doprinosile da se domaća scena umrežava sa internacionalnom, da veliki broj srpskih umetnika učestvuje na festivalima i u edukativnim programima, ali i da dolaze strani umetnici koji su delili svoje znanje.

Koruga pak primećuje da te prakse nisu dovoljno prepoznate od strane javnih institucija kulture i da je vreme da se to menja.

On ističe da su srpski autori u toku sa svetskim trendovima kada je savremena igra u pitanju, ali i primećuje da u Srbiji još uvek se više susrećemo sa konvencionalnijim idejama plesa. Specifičnost celog regiona, prema njegovom mišljenju, jeste kritičnost prema uslovima u kojima se radi i pitanjima kojima se autori bave.

"Kritičnost postoji i u Evropi i u drugim zemljama, ali mislim da zbog različitih drustsveno-političkih i istorijskih procesa koji su se u regionu dešavali, autori ovde više propituju i direktnije kritički i politički istražuju šta su uslovi u kojima živimo, kako radimo i zbog čega se bavimo time čime se bavimo", smatra Koruga.

Još jedna specifičnost savremenog plesa u Srbiji je što, kako primećuje Koruga, autori dolaze sa nezavisne scene koja je sama po sebi specifična i uvek zasnovana na drugačijim i inovativnijim načinima rada.

"To ne znači da institucije nisu inovativne, ali modeli u institucijama se sporo menjaju. Dijalog između nezavisne scene sa institucijama je krucijalan, jer može doći do promene i razvoja", istakao je Koruga.