Belef festival danas je svečano završen izložbom "Art to sit on", koju su otvorili direktorka Belef centra Milana Stojičević, izvršni direktor korporativnih komunikacija Telenora, umetnički direktor festivala Dorijan Kolundžija i članica gradskog veća Beograda Dragana Zeljković.
Manifestacija je održana na platou ispred Zavoda za zaštitu spomenika na Kalemegdanu i okviru koje su prikazane neobične betonske klupe različitih oblika i boja.
Klupe su postavljene, pre svega tamo gde postoji potreba za njima, a to su obale Save, Beogrdska tvrđava i Studentski park i ostaju na tim mestima na trajno korišćenje Beograđanima.
Umetnici Igor Štanglicki, Žana Poliakov, Mladen Hrvanović, Stefan Ikonić i Aleksandar Denić su dizajnirali po jednu klupu koja je izlivena u desetak modela od kojih su neke različito obojene, a neke samo prekrivene zaštitnim lakom.
Stojičevićeva je izjavila Tanjugu da je u okviru tri nedelje, koliko je festival trajao, predstavljeno 26 projekata iz oblasti muzike, pozorišta i vizuelnih umetnosti i da su time uspeli da obogate kulturnu ponudu tokom leta, ali i da Beograd ukrase umetničkim delima.
"Festival je imao za cilj da obogati grad, javne prostore u kojima se skupljaju ljudi, da uživaju u nečemu što se zove lepota i da osete poruku koju su umetnici želeli da prenesu", dodala je ona.
Na pitanje da li će na ovaj način uspeti da se privuče pažnja publike da uvide značaj kulture, Stojičevićeva je rekla da je odavno potrebno da umetnost izađe u javni prostor jer na taj način podižemo kulturne potrebe naših građana i stvaramo interaktivan odnos sa njima.
Ona je istakla da joj je bilo veliko zadovoljstvo gledati malu decu kako se igraju između 1.000 skulptura u okviru izložbe Terratorija na Trgu Republike i Knez Mihailovoj ulici, a da ništa ne unište i da su njihovi roditelji bili presrećni što znači da su imali predivan odnos prema izložbi koja nije bila zaštićena obezbeđenjem.
"Tu su Beograđani pokazali zrelost i potrebu da uživaju u umetničkim eksponatima, da ih prepoznaju i da im se raduju, a to je dobra "uvertira" za sticanje navika da u toku kulturne sezone obiđu galerije, požorišta i koncertne dvorane", istakla je ona.
Koordinator i umetnik Mladen Hrvanović rekao je da je ideja da njegove klupe budu podsticaj budućih ideja i emocija, a kao drugu naveo je da je neka vrsta lične opsednutosti pakovanjem tehničke robe.
"Početna ideja je to što je najteže postaviti klupe pored reke, jer kada je visok vodostaj, ona ih odnese. Taj problem nas je naterao da razmislimo i nametnuo da ih izradimo u betonu", kazao je Hrvanović.
"Ovo je jedini način na koji mi, kao umetnici, mozemo da doprinesemo ulepšavanju grada i da uspemo da sprečimo vandalizam koji ovaj grad nosi", rekao je on.
Suštinska strategija Belefa je da se događaj iz godine u godinu pretvara u trajnu kulturnu i umetničku intervenciju otkrivanjem i stvaranjem novih mesta za kulturne sadržaje, umetnickim oblikovanjem gradskih prostora, menjanjem gradske infrastrukture.
(Tanjug)
Manifestacija je održana na platou ispred Zavoda za zaštitu spomenika na Kalemegdanu i okviru koje su prikazane neobične betonske klupe različitih oblika i boja.
Klupe su postavljene, pre svega tamo gde postoji potreba za njima, a to su obale Save, Beogrdska tvrđava i Studentski park i ostaju na tim mestima na trajno korišćenje Beograđanima.
Umetnici Igor Štanglicki, Žana Poliakov, Mladen Hrvanović, Stefan Ikonić i Aleksandar Denić su dizajnirali po jednu klupu koja je izlivena u desetak modela od kojih su neke različito obojene, a neke samo prekrivene zaštitnim lakom.
Stojičevićeva je izjavila Tanjugu da je u okviru tri nedelje, koliko je festival trajao, predstavljeno 26 projekata iz oblasti muzike, pozorišta i vizuelnih umetnosti i da su time uspeli da obogate kulturnu ponudu tokom leta, ali i da Beograd ukrase umetničkim delima.
"Festival je imao za cilj da obogati grad, javne prostore u kojima se skupljaju ljudi, da uživaju u nečemu što se zove lepota i da osete poruku koju su umetnici želeli da prenesu", dodala je ona.
Na pitanje da li će na ovaj način uspeti da se privuče pažnja publike da uvide značaj kulture, Stojičevićeva je rekla da je odavno potrebno da umetnost izađe u javni prostor jer na taj način podižemo kulturne potrebe naših građana i stvaramo interaktivan odnos sa njima.
Ona je istakla da joj je bilo veliko zadovoljstvo gledati malu decu kako se igraju između 1.000 skulptura u okviru izložbe Terratorija na Trgu Republike i Knez Mihailovoj ulici, a da ništa ne unište i da su njihovi roditelji bili presrećni što znači da su imali predivan odnos prema izložbi koja nije bila zaštićena obezbeđenjem.
"Tu su Beograđani pokazali zrelost i potrebu da uživaju u umetničkim eksponatima, da ih prepoznaju i da im se raduju, a to je dobra "uvertira" za sticanje navika da u toku kulturne sezone obiđu galerije, požorišta i koncertne dvorane", istakla je ona.
Koordinator i umetnik Mladen Hrvanović rekao je da je ideja da njegove klupe budu podsticaj budućih ideja i emocija, a kao drugu naveo je da je neka vrsta lične opsednutosti pakovanjem tehničke robe.
"Početna ideja je to što je najteže postaviti klupe pored reke, jer kada je visok vodostaj, ona ih odnese. Taj problem nas je naterao da razmislimo i nametnuo da ih izradimo u betonu", kazao je Hrvanović.
"Ovo je jedini način na koji mi, kao umetnici, mozemo da doprinesemo ulepšavanju grada i da uspemo da sprečimo vandalizam koji ovaj grad nosi", rekao je on.
Suštinska strategija Belefa je da se događaj iz godine u godinu pretvara u trajnu kulturnu i umetničku intervenciju otkrivanjem i stvaranjem novih mesta za kulturne sadržaje, umetnickim oblikovanjem gradskih prostora, menjanjem gradske infrastrukture.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.